Katarina Pejak je mlada kantautorka, pijanistkinja i pevačica, koja je svojim izvanredim talentom odavno osvojila domaću publiku. Početkom godine objavila je album “The Roads That Cross” – četvrti u karijeri a prvi za Ruf Records, koji je zauzeo prvo mesto na Top 50 Tennessee Album Chart, Roots Music Reporta. Na ovaj uspeh nadovezao se i poziv da se, kao istaknuti izvođač iz kataloga svog uglednog bluz izdavača, pridruži turneji koja tokom cele godine promoviše po tri mlada muzičara pred kojima je blistava budućnost. Ruf Records Blues Caravan stiže u Beograd 21. septembra, kada će Katarina i njene koleginice Ina Forsman i Ally Venable nastupiti u Velikoj sali Doma omladine Beograda od 20:30 časova. Organizatori koncerta u Beogradu su Dom omladine i Blues Time, uz podršku Ambasade SAD u Srbiji. Ulaznice (numerisana mesta) su u pretprodaji preko TicketVision mreže, po ceni od 1000 RSD. Na dan koncerta cena će iznositi 1200 RSD.

Vaš muzički put vodio je od Beograda, preko prestižnog Berkli koledža, do muzičkog grada Nešvila u državi Tenesi. Šta su najvažnije životne i profesionalne lekcije koje ste na ovom putu naučili?

- Tokom poslednjih nekoliko godina sam, u cilju građenja karijere, imala prilike da steknem iskustva koja su me oblikovala i izmenila pre svega kao ličnost a onda i kao muzičara. Rekla bih da je studiranje na Berkliju tu bilo ključno, manje zbog programa, a više zbog tako muzikom bogate sredine i suočavanja sa samom sobom u jednoj takvoj sredini. Nešvil je u tom smislu sličan, samo što je istovremeno doneo i neke druge, životne izazove i suočavanja. Ipak, nešvilska scena ima tu osobinu da je autorstvo nešto što se podrazumeva i to mi je jako prijalo. Ne bih volela da izdvajam nekakve pouke, mislim da je za to rano, a profesionalne lekcije učim najviše u poslednje vreme, svakog dana.

Vi ste se na internacionalnom nivou etablirali kao kauntautorka koja se pretežno bavi bluzom, sa prizvucima soula i amerikane. Šta je 21. vek doneo bluzu kao žanru i koje značenje on ima na savremenoj muzičkoj sceni?

- Bluz je, kao i još neki starinski žanrovi opet u modi, valjda je to dobra strana te nostalgije koja je sada u modi. Čini mi se da je bluz, ipak, svoju renesansu doživeo krajem dvadesetog veka i da mnogi moderni izvođači danas, poput Džoa Bonamase, Džona Mejera i drugih, jašu taj talas. Bluza ima i u alternativi i u mejnstrimu  i to je njegova velika prednost. To je muzički izraz koji je suština mnogih drugih stilova i kao takav je uvek prisutan, ponekad iz senke, ponekad pod reflektorima.

Trenutno ste na turneji sa Ruf Records Bluz karavanom, u okviru koje promovišete svoj četvrti album “Roads That Cross“. U okviru turneje nastupate zajedno sa muzičarkama Inom Forsman i Ali Venabl širom Evrope. Kakvu saradnju ste ostvarili sa njima i kakve utiske nosite sa prvog dela turneje?

- U pitanju su tri prilično različita temperamenta i pristupa bluzu, u najširem smislu. To čini nastupe zabavnima i publici i nama.

Recite nam nešto više o Vašem novom albumu, šta publika ima priliku da čuje na njemu?

- U pitanju je jedanaest pesama, koje su nastajale u različitim periodima. Neke su napisane baš za ovaj album i te su mi drage kao poduhvati. U pitanju je za nijansu tvrđi zvuk nego u mom ranijem radu. Posebno mi je draga pesma “Moonlight rider”, rekla bih da sam tu otišla najdalje od svog uobičajenog izraza.

U okviru turneje nastupaćete i u Beogradu 21. septembra u Velikoj sali Doma omladine. Šta nam pripremate za ovaj nastup? Da li će se razlikovati od drugih na turneji s obzirom da nastupate u svom rodnom gradu?

-  Mislim da će beogradski nastup biti sličan kao i drugi nastupi Bluz karavana, zato što mislim da će publici biti interesantno da čuje Ininu i Alinu muziku, a ja sam na bini u toku većeg dela koncerta, s tim što mi se uloga menja od frontmenske do uloge pratećeg muzičara. Ovogodišnji karavan je jedna veoma sveobuhvatna  bluz tura, posetioci mogu da čuju sve, od gitarskog Teksas bluza, preko soula i RnB-a do mekane, ženstvene svirke.