Filmski festival Slobodna zona su trećeg dana obeležila značajna filmska ostvarenja Nije ti život pjesma Havaja, Ponovo zajedno (deset godina nakon rata), Marli, Ambasador i četiri srednjoškolska filma nastala u okviru regionalnog kampa Slobodna zona junior 2012.

Otvarajući druge po redu Noćne razgovore, koji su inspirisani filmom Ponovo zajedno, reditelja Juna Haukelanda, moderator Ivan Milenković nastojao je da čitavu diskusiju izmesti iz okvira svakodnevne politike i načina na koji mediji portretišu pitanja o pregovorima i dijalogu.

Govoreći o tome šta stoji u osnovi razlikovanja između pregovora i dijaloga kao modela sporazumevanja, učesnik filma Ponovo zajedno Stajnar Brin isticao je da pregovori podrazumevaju “izvesnu ušančenost i predpozicioniranost onih koji u tim pregovorima učestvuju”, dok dijalog predstavlja “slobodno kretanje”, a samim tim i mogućnost napuštanja početnih pozicija.

“Ovo nisu bili pregovori, političari učestvuju u pregovorima, a mi smo učestvovali u dijalogu i na taj način pokušali bolje da razumemo situaciju u kojoj živimo, sebe i druge”, rekao je on.

Pored toga, Brin je insistirao na očuvanju i zaštiti uloge dijaloga kao metoda razgovora (u konfliktnim i vankonfliktnim situacijama) od svih onih političkih struktura koji uzurpiraju ovu reč postepeno degradirajući njenu vrednost i značenje.

Ovakvom mišljenju se pridružio i reditelj Lazar Stojanović koji je dodao da se “valjani pregovori vode onda kada je jasno ko šta nudi i za koju vrednost.” On je pri tome istakao da je upravo dijalog prva stepenica ka boljem razumevanju situacije, film poput Ponovo zajedno druga, a festivali kao što je Slobodna zona čine treći stepenik koji omogućuje da rezultati razgovora “izađu na površinu” do šire publike.

U tom svetlu prisutnima se obratio i sam autor Jun Haukeland ističući da je glavni cilj filma Ponovo zajedno bio da ga svi ljudi razumeju. “Morate publici omogućiti da vidi i shvati šta se nalazi iza likova. Moji junaci su pokazali da znaju ko su, a to pomaže da ih razumeju i drugi. To je lekcija ovog filma”.

Osvrnuvši se na “kosovski problem” Jun je istakao da on predstavlja metaforu za sve slične situacije u Evropi i svetu: “Verujem da su ljudi isti širom sveta, i potrebno im je objasniti složenu situaciju kakva postoji na Kosovu i za šta se bore ljudi koji tamo žive”, naveo je Jun i dodao “da je zadatak svake politike da stvori jednake uslove i šanse za sve ljude”.

Direktor medijske kuće Internjuz Kosovo Faik Ispahiu izrazio je zabrinutost da se pregovori o “kosovskom pitanju” mogu voditi u nedogled. On je rekao da je to najgore što može da se desi i Srbima i Albancima, te da nedostaje politički pečat koji će predstavljati osnovu za dalje razgovore. “Vlade moraju da se sporazumeju i tek na osnovu toga može da se razgovara. Tada neće biti magle niti onih koji iskorišćavaju tu maglu. Kosovski Srbi su između čekića i nakovnja. Ako bi se Srbi integrisali oni bi bili izdajnici, a ovako žive na ivici siromaštva”, zaključuje Ispahiu dodajući da Albanci ne smeju da ignorišu drugu stranu već treba da ubede Srbe da im je mesto na Kosovu.

Četvrtog dana festivala očekuju vas filmovi Bosanoga (Sasvim slučajna smrt), Rijaliti, Moje ime je Li, El gusto, kao i Blokada kojom će biti inspirisani treći Noćni razgovori ovogodišnje Slobodne zone.

Festival će i ove godine imati dve nagrade. Jednu u vidu otkupljivanja televizijskih prava za pobednički film i nagradu publici, odnosno autoru najbolje recenzije o filmu sa festivala.

Vidimo se u Slobodnoj zoni!