Nisam bio za predlog producenata da se film snimi filmskom kamerom pa da se naknadnim efektima simulira VHS. Snimati film u VHS tehnici bilo je veoma teško, jer niko iz današnjih filmskih kompanija ni ne razmišlja da film snima u VHS-u. Prilično mnogo truda posvetili smo tome da kamere prilagodimo 35-mm objektivima i bilo je vrlo teško pronaći tehničare koji bi se time bavili na način koji bi nama odgovarao.

Vaš film govori o vremenu koje bi mnogi želeli da zaborave, ali se istovremeno bavi nekim ikoničnim slikama iz rumunske prošlosti. Da li je Vaša odluka da film snimite u VHS tehnici zapravo omaž tom vremenu?
Snimati film u VHS tehnici bilo je veoma teško, jer niko iz današnjih filmskih kompanija ni ne razmišlja da film snima u VHS-u. Prilično mnogo truda posvetili smo tome da kamere prilagodimo 35-mm objektivima i bilo je vrlo teško pronaći tehničare koji bi se time bavili na način koji bi nama odgovarao. U današnjem svetu HD kamera i telefona koji su opremljeni HD opremom, mi smo tražili VHS koji otprilike ima isti kvalitet kao prvi telefon s kamerom. To je bila teška odluka jer su svi sastanci s producentima zapinjali upravo na toj odluci. VHS smo izabrali iz razloga jer me nije zanimala samo priča već i priroda filma iz vremena osamdesetih godina 20. veka. Nikako nisam bio za predlog producenata da se film snimi filmskom kamerom pa da se naknadnim efektima simulira VHS. Takođe, želeo sam da kod gledalaca podstaknem živa sećanja na prošle dane, a osamdesete godine prošlog veka, osim pop kulture, za mene znače i VHS. Želeo sam da i mlađa publika stekne dobar utisak o tome kako su stvari izgledale za vreme Čaušeskua. Kroz film se provlači nekoliko važnih istorijskih događaja iz toga doba. Katastrofa u Černobilu, trijumf FK Steaua na Evropskom šampionatu...Dukadamovu priču (golman Steaue koji je odbranio četiri jedanaesterca zaredom) smo izabrali jer je priča o njemu možda jedino zajedničko svetlo sećanje Rumuna tokom osamdesetih godina koje su bile najsuroviji period naše moderne istorije. Takođe, Dukadamovljeva priča mi se sviđa jer je prilično tipična za Rumuniju u kojoj je svaki uspešan čovek kasnije bio na neki način kažnjen zbog svog uspeha.

Živeli ste u vreme komunizma. Kakav je današnji odnos rumunskog stanovništva prema tom vremenu?
Rumuni ne vole filmove koji govore o tom vremenu. Naša publika ne voli rumunske filmove jer se, navodno, oni bave samo komunizmom, a svi misle da smo se izvukli iz komunizma. Lično, nemam takvo mišljenje jer nedavni događaji na rumunskoj političkoj sceni ukazuju da se baš i nismo oslobodili takvog načina razmišljanja i da zapravo nismo pobegli daleko od komunizma. Glavni razlog zašto sam snimio ovaj film leži u priči o mojim odlascima u rodno mesto koje je od Bukurešta udaljeno oko 100 kilometara i u kojem me je jedan od komšija uvek dočekivao suzama i pitanjima o smislu mog života. Jednog dana nisam više mogao to da izdržim pa sam ga pitao zašto me sažaljeva. Da li je to zbog Čaušeskuovog vremena koje je bilo bolje? Odgovorio mi je da nije o tome reč. Pitao sam ga da li je to možda zbog toga što su u Čaušeskuovo vreme svi imali posao i išli mesec dana na more o trošku sindikata? Zašto je bilo bolje? Sa suzama u očima mi je odgovorio da je bilo bolje jer smo bili mladi. Zato sam snimio ovaj film. Da na neki način rekonstruišem realnost. Da nekako oživim sećanje.

Palić Home Page