Danas je u novoj zgradi Jugoslovenske kinoteke održana konferencija za novinare povodom predstojećeg, 19. po redu Festivala evropskog filma Palić. O programu, gostima i budućim ciljevima Festivala su govorili Radoslav Zelenović, direktor Festivala, Blažo Perović, direktor Otvorenog univerziteta (izvršnog producenta Festivala), Petar Mitrić, selektor programa Paralele i sudari i programa Mladi duh Evrope, Miroslav Mogorović, programski direktor Festivala, Branislav Lečić, predsednik Saveta Festivala i, kao specijalni gost, Helena Larson, ataše za kulturu Švedske ambasade u Beogradu.

Konferenciju za novinare otvorio je predsednik Saveta Festivala evropskog filma Palić, Branislav Lečić koji je napomenuo da mu je veliko zadovoljstvo da najavi predstojeće, 19. izdanje Festivala evropskog filma Palić koje će biti održano od 14. do 20. jula na više lokacija u blizini jezera Palić i u Subotici.

Lečić je istakao da je ovogodišnje izdanje Festivala, uprkos finansijskim teškoćama i generalno lošem stanju u domaćoj kulturi, zadržalo nivo u pogledu kvaliteta i kvantiteta u odnosu na svoja ranija izdanja. Tako će festivalski program činiti devet filmskih selekcija: Glavni takmičarski program, Paralele i sudari, Mladi duh Evrope, Omaž program za dobitnike nagrade „Aleksandar Lifka“ - francuskog glumca, reditelja i producenta Žan Mark Bara i srpskog kompozitora i muzičara Zorana Simjanovića - koji će, tradicionalno, biti održani uoči Festivala, zatim Omaž program posvećen dobitniku nagrade „Underground Spirit“, Novi švedski film, Novi mađarski film, Eco Dox i Dečji program. Predsednik Saveta najavio je i bogat prateći program Festivala u okviru kog posetioce očekuju radionice, promocije dve nove festivalske publikacije – “Kratka istorija Vojvođanske kinematografije od 1896 do 1941.”

i “Filmska lica Subotice”, kao i okrugli stolovi na teme „Klimatske promene i politika“ i „Dometi srpske kinematografije u 2011.“

„Ova izdanja i debate omogućavaju pregled rezultata i duha iz prošlosti, kao i ukazivanje na smernice budućeg razvoja ne samo našeg Festivala, već i evropskog filma uopšte“, napomenuo je Lečić, podsetivši da je naredna godina jubilarna za Festival evropskog filma Palić.

Uoči ove granične i jubilarne godine, direktor Festivala, Radoslav Zelenović, napravio je kratki osvrt na istoriju Festivala evropskog filma Palić koji je svoje nulto izdanje imao 1992. godine, samo mesec dana pre nego što su zemlji uvedene sankcije.

„Organizovati jedan filmski festival u takvim okolnostima nije bilo lako, ali sa ponosom možemo da kažemo da je danas Festival evropskog filma jedan od retkih koji ima jasnu koncepciju, konačno profilisanu 2003. godine kada je postao Festival evropskog filma“, napomenuo je Zelenović i posebno istakao publikacije koje će biti predstavljene na ovogodišnjem Festivalu.

„Po sredi je zamršen i dragocen istraživački rad mog duhovnog oca Dejana Kosanovića koji otkriva niz, mnogima verovatno nepoznatih, činjenica o kinematografiji na ovom prostoru“, istakao je direktor Festivala.

Čestitajući ovogodišnjim dobitnicima nagrade „Aleksandar Lifka“, kojima će nagrade biti uručene tokom Festivala, Zelenović se posebno osvrnuo na raznovrstan opus Zorana Simjanovića koji se, između ostalog, pored filma, odnosi i na veliki uticaj ovog kompozitora na istoriju domaćeg rokenrola.

„Svih ovih godina gradili smo Festival kakav je danas, a na drugima je da ga vrednuju“, zaključio je Zelenović.

Direktor Otvorenog univerziteta (organizatora Festivala), Blažo Perović naglasio je da je budžet ovogodišnjeg izdanja gotovo prepolovljen u odnosu na izdanja od pre 3 do 4 godine.
„Kada smo počinjali sa Festivalom, gotovo da nam je bilo lakše nego danas kada je Palićki festival afirmisan u Evropi. Upravo zbog te evropske reputacije, naša je moralna dužnost da Festival ostane značajan reprezent domaće kulture u Evropi“, rekao je Perović.

Direktor Otvorenog univerziteta ukazao je i na prioritet prilagođavanja tehnološkoj tranziciji, odnosno prpreme punktova za prikazivanje filmova novim filmskim formatima što, kako je Perović istakao, mora biti izdejstvovano do narednog izdanja Festivala.

„Festival deli sudbinu celog društva, ali sledeća godina neće biti izborna, niti će biti Olimpijade ili fudbalskog prvenstva, pa se nadamo da će se sponzori okrenuti kulturi“, zaključio je Perović.

Miroslav Mogorović, programski direktor Festivala istakao je da posetioce ove godine u Takmičarskom programu očekuje čak pet filmova prikazanih na Festivalu u Kanu, te da je Nikolaj Nikitin, selektor Takmičarskog i programa Novi švedski film obezbedio izbor koji pruža uvid u tokove novog evropskog filma.

„Ovogodišnji Takmičarski program pokazaće da savremeni evropski film daleko više ima tendenciju približavanja publici nego kritici, da prati teške teme ali iz sasvim novih i neobičnih uglova.“

Mogorović je napomenuo da se za glavne festivalske nagrade bori 13 filmova, dok će 14. film, Anđeoski deo, delo veterana Kena Louča inače dobitnika nagrade “Aleksandar Lifka“ biti prikazano van konkurencije.

Selektor programa Paralele i sudari i Mladi duh Evrope, Petar Mitrić najavio je da će u okviru selecije Paralele i sudari biti prikazano 10 filmova od kojih čak 7 debitantskih ostvarenja mladih evropskih reditelja.

„Ova dela iznenađuju izborom tema koje su šokantne i retko doticane“, ocenio je Mitrić nalazeći ovu zajedničku odliku kod filmova kao što su dugometražni debi Maje Miloš Klip i ruskog filma Sakupljač metaka, te estonskog čitanja Dostojevskog, Idiot. U okviru selekcije Paralele i sudari takođe će jedan film – delo Ištvana Saboa, Vrata, biti prikazano van konkurencije, budući da je reč o dobitniku nagrade „Aleksandar Lifka“ i cenjenom filmskom veteranu.

Mitrić je istakao da će u okviru ove selekcije biti zastupljena i žanrovska ostvarenja poput litvanskog SF-a Nestajući talasi koji će premijerno biti prikazan na Palićkom festivalu.
Iz selekcije Mladi duh Evrope, selektor Mitrić je posebno izdvojio delo Atomsko doba nagrađeno prestižnom „Žan Vigo“ nagradom koja najavljuje buduće nade u francuskoj kinematografiji.

Povodom selekcije Novi švedski film na konferenciji je govorila Helena Larson, ataše za kulturu Švedske ambasade u Beogradu koja je izrazila zadovoljstvo zbog ukazane časti da se poseban program na Festivalu bavi švedskim savremenim filmom.

„Iako je Švedska mala zemlja, švedski film je veoma zastupljen i nagrađivan na festivalima. Duga tradicija švedskog filma ukazuje da je to kinematografija koja ne beži od mračnih tema – smrti, bolesti, ludila, koje obrađuje na intrigantan način“, napomenula je gospođa Larson koja je ovim povodom direktoru Festivala evropskog filma Palić poklonila kolekciju filmova jednog od najcenjenijih švedskih reditelja, Ingmara Bergmana.


Posetite zvaničnu internet prezentaciju Festivala - www.palicfilmfestival.com