Od Aleksandra Pejna, reditelja Oskarom nagrađenog filma SIDEWAYS, stiže nam film POTOMCI čija radnja se dešava na Havajima i donosi priču o sudbini jedne tragedijom pogođene američke porodice.
Film Aleksandra Pejna Potomci (The Descendants), koji je nominovan za Oskara, imaće projekciju i na jubilarnom 40. FEST-u, u sredu 29.ll u 19.00 u Sava centru.
Met King (Džordž Kluni), otac dve devojčice, prinuđen je da preispita svoju prošlost i upravlja svojom budućnošću kada njegova supruga Elizabet biva teško povređena u nesreći na brodu i pada u komu. Met prilično nespretno pokušava da popravi odnose sa kćerkama – desetogodišnjom, prerano sazrelom Skoti (Amanda Miler) i sedamnaestogodišnjom, buntovnom Aleksandrom (Šailin Vudli), a istovremeno se premišlja da li da proda basnoslovno vrednu porodičnu zemlju na Havajima. Met odlučuje da produbi odnos sa kćerkama, koje je zbog posla zapostavio, i posveti se porodici pošto mu se žena oporavi.
Međutim, starija kćerka mu raspršuje snove i saopštava da ga je Elizabet varala. Ta vest Metu na neki način olakšava bol i on usmerava pažnju na druge stvari – zajedno sa ćerkama daje se u urnebesnu potragu za ženinim ljubavnikom i uz put shvata da je pred odlukama koje će mu promeniti život i omogućiti mu da izgradi potpuno drugačiji odnos sa porodicom.
Aleksandra Pejna su uvek privlačile čudne situacije u svakodnevnom životu koje se mogu doživeti kao komične i tragične u isto vreme. Kada je pročitao hvaljeni debitantski roman Kauie Harte Hemings „Potomci“, odmah su ga privukli njegovi oštri kontrasti. To je bio portret čoveka koga sustižu loše vesti, koji sreće teške ljude i suočava se sa teškim životnim odlukama.
„Roman me je privukao zato što je to emocionalna priča koja se dešava na egzotičnoj lokaciji,“ kaže Pejn. „To je priča koja se može ispričati svuda. Ono što je čini jedinstvenom je to što se dešava ’u redovima’ visoke srednje klase na Havajima. Veoma je specifična, a opet univerzalna.“
„Sa filmskog aspekta, bilo mi je veoma zanimljivo, jer nikada nisam video Honolulu na filmu. Stalno viđamo Njujork, Čikago, Los Anđeles, Majami i Sijetl, ali ovo je region koji se nikada ne viđa na filmu. Drušvene prilike, tradicija i atmosfera na Havajima su posebni i to me je zaintrigiralo. Volim filmove sa jakim osećajem mesta. Počeo sam da snimam filmove u Omahi, zatim sam otišao u Santa Barbaru, i na kraju završio na Havajima.“
Hemingsova je uspela da uključi Havajsku kulturu u njenu priču o čoveku u problemima koji traga za iskupljenjem, zato što je i sama odrasla u nekonvencionalnoj havajskoj porodici, kao pastorka čuvenog šampiona u jedrenju na dasci i lokalnog političara Freda Hemingsa juniora. Kada je počela da piše kratke priče, odmah se trudila da kombinuje teme porodice, zemlje, istorije i nasleđivanja. „Potomci“ su počeli kao kratka priča pod nazivom „Manji ratovi“, koju je Hemingsova počela da piše u licu najmlađe ćerke Skoti. Kasnije se predomislila i odlučila se na više nego smelu varijantu za mladu spisateljicu – da piše u licu sredovečnog muškarca Meta Kinga.
Taj rizik je isplatio i promenio sve: roman više nije bio samo priča o grupi tvrdoglavih individualaca, već o ocu koji pokušava da sačuva porodicu.
„Čim sam počela da pišem u Metovom licu, priča je pronašla svoj ritam,“ priseća se Hemingsova. „Met je bio u nemogućoj situaciji, suočen sa brojnim teškim odlukama.“
„Jedna od mnogih stvari koju sam naučio na Havajima je da ljudi ovde poznaju svoje poreklo, kao malo gde na svetu,“ objašnjava producent Džim Burk. „Svi znaju kada im je porodica prvi put stigla na ostrvo. Neki su na Havajima po šest ili sedam generacija i osećaju duboku povezanost sa ostrvom. Sve smo to saznali u susretima sa ljudima koji su nasledili porodičnu zemlju, baš kao Met u filmu.“
