Film „Stvor“ (The Thing), snimljen kao uvod u istoimeno kultno ostvarenje Dzona Karpentera iz 1982. godine, u bioskopskoj distribuciji bice od 29. decembra.


Start: 29. decembar
Režija: Matthijs van Heijningen Jr.
Scenario: Eric Heisserer, John W. Campbell Jr.
Uloge: Mary Elizabeth Winstead, Joel Edgerton, Ulrich Thomsen
Žanr: horor
Web: TheThingmovie.net

Antarktik: predeo izuzetne lepote. To je dom izolovanoj ispostavi poznatoj kao stanica Tula. Tamo, grupa međunarodnih istraživača ispod zemlje pronalazi neverovatno otkriće. Ushićenje ubrzo prerasta u užasavajuću paranoju u trileru Stvor, kako grupa istraživača otkrije nešto neljudsko što ima sposobnost da se samo od sebe pretvori u savršenu repliku bilo kog živog bića.

Paleontolog Kejt Lojd (Mary Elizabeth Winstead) napušta sigurnost sterilne laboratorije i putuje u ovaj izolovani predeo u ekspediciju života. Pridružuje se timu norveških istraživača koji je slučajno pronašao kreaturu zakopanu u ledu i zajedno sa njima otkriva da je taj organizam uginuo eonima ranije.

Kada jednostavan eksperiment u blizini stanice oslobodi stvorenje iz ledenog zatvora, Kejt će morati da se udruži sa pilotom Karterom kako bi zadržala ovo stvorenje da ubije sve i svakog na koga naiđe. U ovoj pustoj zemlji parazit počinje da imitira sve čega se takne, okrećući ljude jedne protiv drugih.

Stvor, koji je poslužio kao uvod u istoimeni  kultni film Džona Karpentera iz 1982. režirao je Mathijs van Heijningen kao debitantsko ostvarenje. Erik Heiserer napisao je scenario na osnovu priče „Who Goes There?“ Džona Kembela.


O produkciji

Istorija filma Stvor nas vraća u 1938. godinu kada je pisac naučno-fantastičnih priča Džon Kembel objavio novelu „Who Goes There?“, zastrašujuću priču koja istražuje šta se događa u istraživačkoj stanici na Antarktiku kada grupa naučnika ispod zemlje pronađe svemirski brod. Inspirisani pričom, Hauard Hovks i Kristijan Nibi snimili su 1951. godine film The Thing From Another World. Taj triler je bio proširen od Kembelovog istraživanja grupne paranoje i demonstrirao je priču kao paralelu na period Hladnog rata.

Trideset godina kasnije, Džon Karpenter se vratio Kembelovoj priči kao inspiraciji kada je napisao i režirao The Thing 1982. godine koji je postao klasika i inspirisao generacije ljubitelja i filmskih stvaralaca.

Tokom 2004. godine, producenti Mark Abraham i Erik Njuman pustili su Univerzalov blokbaster Dawn of the Dead kada su im predložili sledeći projekat. Njuman se priseća tog prvog razgovora: „Niko nema bolji i bogatiji pedigre u horor žanru od Univerzala. Oni su rekli: „Ovde je čitava naša biblioteka. Šta mislite o The Thing?“ Naša prva reakcija na to je bila da se ona ne može unaprediti, da se ne može dobiti bolja verzija od tog filma. To nije vrsta filma od koga se može napraviti rimejk.“

Posle pažljivog razmatranja, Abraham i Njuman su bili oduševljeni pričom o poverenju i paranoji. Abraham objašnjava: „Ova priča je uvek bila, u svakoj inkarnaciji, bilo da je u pitanju Karpenterov film ili priča o paranoji.“ On veruje da su ove teme „relevantne jer govore o poverenju ili nepoverenju ljudi koji su zatečeni u strahovitoj situaciji.“

Njuman dodaje: „Prva stvar koju smo rekli o ovoj verziji je da je to tema o tome kome možete verovati a kome ne. Više nego ikada, mi živimo u vremenu gde ako postoji neprijatelj, to je neko na koga ne bi ni posumnjao. Loši momci više ne nose uniforme.“

Jednom kada su odlučili da se približe projektu, produkcioni partneri su morali da pronađu način kako da pristupe priči.

Njuman objašnjava: „Jedini način na koji je projekat mogao da nam se svidi je da se uklapi u Karpenterov univerzum na način da je poštovan i kreativno konstantan. Ono što me je uvek zanimalo je sudbina Norvežana koji se pojavljuju u originalnom filmu.“

U određivanju pravca ovog filma Abraham se oslonio na enciklopedijsko znanje svog saradnika o izvornom materijalu. „Erik je pravi ljubitelj ovog filma i ima veliko poštovanje prema Džonu Karpenteru“, kaže on. „On ima fotografsko pamćenje, tako da je znao svaki otkucaj u filmu. Kada smo odlučili da ne želimo da radimo rimejk Stvora, on je došao na ideju o priči o tome šta se dogodilo pre nego što dođemo do psa koji otvara Karpenterov film.“

Dejvid Foster koji je producirao Karpenterovu verziju, priključio se Njumanu i Abrahamu na ovom projektu kao izvršni producent. On je jasno stavio do znanja da je ovo jedinstvena priča. Ovo nije film koji je Karpenter snimio, koji ja volim i Džon će vam reći da je ovo najbolji film koji je ikada napravio. Ovo se završava tamo gde njegov film počinje. To je prilično važno da fanovi znaju da neće gledati isto iznova i iznova.“ Kada su planovi za prikvel Karpenterovog filma Stvor postali javni, Erik Heiserer je pokrenuo kampanju da se napiše scenario. Kao dugogodišnji poštovalac Karpenterovog filma on je želeo da se osigura da će film raditi za njega.

Scenarista komentariše: „Znajući da će se to raditi, osetio sam kao da moram skočiti na bombu, kakva je bila. Znao sam, ako dam ono što će mene zadovoljiti kao poštovaoca, to će zadovoljiti i ostale ljubitelje filma.“

Heiserer je otišao kod filmskih stvaralaca naoružan idejama o tome kakav bi film trebalo da bude. Želeo je da njegova verzija izgleda više kao produžetak Karpenterove vizije. Scenarista kaže: „Fokusirao sam se na karaktere i priču. Fokusirao sam se na kontinuitet i tražio sam iznenađenja. Tražio sam mogućnosti koje sam mogao da unesem u to, nešto što nismo videli ranije. Trudio sam se da uradim nešto neočekivano u svetu u kome već znamo ishod.“

On je bio uhvaćen u centralnu temu priče o napetosti i nepoverenju. On dodaje: „Osećao sam da je Stvor uvek bio paranoidni triler i studija slučaja o poverenju, o onome što možeš da daš i onome što možeš da uzmeš.“ Videvši da je on pravi saradnik, Abraham i Njuman su mu poželeli dobrodošlicu u projekat.

Producenti su onda kontaktirali Mathijasa van Heijningena da režira ovaj triler i uvideli da je njihov instinkt bio dobar. Njuman opisuje njihov prvi susret: „Počeli smo da pričamo o tome i nismo prestajali. Bilo je to kao susret koji se nikad ne završava, sledeća stvar koju znate da će se dogoditi je brak.“

Reditelj iz Holandije, poznat po radu na mnogobrojnim komercijalnim ostvarenjima, ovim filmom debituje na velikom platnu. Abraham kaže da je bio zadivljen njegovim veštinama da napravi fascinantne priče. „Ovaj čovek je pravi pripovedač“, dodaje Abraham. „Kombinuje to sa sjajnim osećajem za vizuelno. Takođe u svojim komercijalnim radovima, vi vidite da je on vrlo pasioniran za karaktere i autentičnost. Bio je pametan u vezi sa onim šta je želeo da uradi i kako je to zamislio. Imao je poštovanje prema originalu. Mislim da je došlo vreme da snimi igrani film i to je dobro za njega.“

„Obožavao sam originalan film, on je jedan od mojih omiljenih“, kaže reditelj. „Ušao sam u ovaj projekat kada me je ponela ideja. Ponekad bih se budio razmišljajući - O, Bože, šta ja to radim? Naravno, osećao sam taj pritisak. Pokušao sam da odam najveće prizanje originalnom filmu koliko god sam mogao.“

Heiserer, van Heijningen i producenti započeli su period intenzivne saradnje tokom priprema filma. Njuman dodaje: „Gledali smo set ruiniranog norveškog kampa u Karpenterovom filmu. Mislili smo, kako ćemo radeći unazad doći do toga?“

Heiserer dodaje: „Imamo relikvije iz Karpernterovog filma koje nas informišu o tome šta je moralo da se dogodi u norveškom kampu. Ali, to je bio samo forenzički dokaz. Morali smo da shvatimo šta se zaista desilo tamo.“ Ovo mukotrpno obraćanje pažnje na detalje pokazalo se vrlo produktivnim. Scenarista kaže: „Zato što smo prišli sa tolikim stepenom kontole, to nas je održalo u našoj igri. To je bilo mučno, ali neverovatno nagrađujuće.“

Da bi se obezbedila tačnost, snimatelji su proveli mnogo vremena ispitujći svaki frejm Karpenterovog filma i da se uvere gde su odgovarajuće ključne tačke i artefakti. „Kao ljubiteljima filma, to je bio svet u kome im je bilo komforno“, dodaje Njuman. „O tome smo mogli da pričamo po ceo dan i to smo i radili.  Bilo je nemoguće da snimimo ovaj bez uvida u svaki deo originalnog filma.“

Pažnja tima ka detaljima je bila tako uzbudljiva da su filmski stvaraoci uvrstili muziku Enija Morikonea „Humanity - Part II“ iz 1982. godine kako bi dopunila rad kompozitora Marka Beltramija. „Postoji nešto neverovatno obuzimajuće u toj muzici. Ona odiše napetošću i paranojom i znali smo da tome treba odati priznanje“, dodaje Abraham.


Glumci i karakteri

Kasting je dozvolio filmskim stvaraocima da balansiraju natprirodne elemente o priči o čudovištu sa tradicionalnim aspektima pripovedašta. Njuman kaže: „Kada pravite horor film, trudite se da napravite svet koji ne postoji. Imate veću obavezu da stvorite svet u oblastima koje možete da kontrolišete. Performanse, karakterizacija i situacije koje nisu natprirodne moraju biti utemeljenije. Izbor glumaca je mesto odakle počinjete.“

Oni su započeli od kreiranja centralnog karaktera u priči, paleontologa Kejt Lojd. „Originalan Karpenterov film je isključivo muška priča. Kejt je heroina i ona je jako bitna u ovoj priči“, kaže Njuman.

Meri Elizabet Vinsted je izabrana za lik naučnice koja putuje na Antarktik dobivši time neverovatnu priliku da se usavrši na svom polju. Ona prihvata priliku i ispostaviće se da je to bila kobna greška. „Radio sam sa Meri na filmu Scott Pilgrim vs. the World u kome je igrala potpuno drugačiji karakter. Ona ima raznovrsnot, patos i snagu. Ima sve ono što je potrebno za Kejt“, kaže izvršni producent.

Meri dodaje da je veliki ljubitelj Karpenterovog filma i da je počastvovana što joj je dodeljena uloga u ovom novom ostvarenju. „Imajući ženu na čelu tima momentalno nas razlikuje. Kejt mora da bude stvarno inteligentna žena jake volje i snage karaktera. Retko se dešava da dobijete priliku da uradite nešto gde žena ima tu vrstu snage na vrlo realan način“, kaže glumica.

Situacija u kojoj se Kejt nalazi kao jedna od dve žene u grupi muških naučnika zadaje Meri više nivoa koje mora da unese u karakter. „Svako ima drugačije viđenje o ženi koja dolazi u tim“, kaže Meri. „I ona ima određen stav po pitanju dolaženja u tim sačinjen od muških kolega. To kreira jedinstvenu dinamiku između svih karaktera.“

Kejt razvija snažnu vezu sa Katerom, jednom od tri vozača helikoptera koji snabdeva kamp namirnicama i prevozi osoblje. Njihova povezanost ne prerasta u romansu. Njuman objašnjava: „Kejt i Karter imaju dinamičnu, centralnu povezanost u priči ali koja nije zamišljena da bude ljubavna priča. Ona ima više veze sa stvaranjem strukture između dva karaktera koji veruju jedno drugom.“

U prilog Kejt kao pouzdanog partnera, filmski stvaraoci su želeli da Karter evocira na karakter koji je igrao Kurt Rasel u Karpenterovom filmu. Džoel Edgerton se pokazao kao prava osoba za ovaj film. „Džoel je pravi glumac“, kaže Njuman. „On je sjajan na sceni i na filmu i ima inteligenciju koja je nama bila potrebna. Bio nam je potreban neko ko unosi dubinu u svaku scenu.“

S obzirom na to da je portretisao mnoge karaktere tokom svoje karijere, Australijanac Edgerton nikada nije igrao ulogu poput Kartera. „Nikada ranije nisam bio u ulozi heroja“, kaže on. Kao mnogi članovi ekipe i on je pasionirani ljubitelj Karpenterovog filma. „Reditelj je okupio sjajnu grupu glumaca. Kada sam šetao po setu i video glumce obučene u kostime, izgledalo je kao da sam zaista u tom ambijentu.“