Slovenački model Dejan Pakiž, lice Cockta kampanje, nalazi se u Srbiji zbog snimanja art filma pod radnim naslovom “Norma Džin je živa i zdrava i živi u Potsdamu” aka “Ženski sud”, u produkciji Žena u crnom, Free Art Celebration i Pro Line Leskovac.
Namenjen je prikazivanju u kulturno-umetničkom delu Ženskog suda za bivšu SFRJ i režiserski je debi umetnice Jovane Dimitrijević. Film se snima na lokacijama u Leskovcu i Vrnjačkoj banji a Dejan se pojavljuje u ulozi domara hostela koji se u toku noći budi i zatiče u bašti devojku koja izgleda kao Merilin Monro. Film ima elemente japanskog horora, ali mu je tema u stvari feminizacija siromaštva. Za kostime se pobrinula umetnička grupa “Škart” koja je Dejanu ustupila radne kombinezone korišćene na Venecijanskom bijenalu. Snimanje bi trebalo da bude završeno u februaru 2012.
Ženski sudovi se organizuju već 20 godina kao pokušaj žena da nađu alternativne vidove pravde koje institucionalizovani pravni sistem nije u stanju da pruži. Oni vrše pritisak na takav pravni sistem ili operišu mimo njega. Ženski sudovi se ne fokusiraju na kažnjavanje počinioca, već na solidarnost sa žrtvama i njihovim porodicama. Njihov cilj je ne samo otkrivanje zločina i uvažavanje žrtava, već promena svesti i transformacija pravnog i svetskog poretka.
Osim japanskog horora, film je inspirisan i "Tvin Piksom" Dejvida Linča i opusom Virdžinije Vulf, i kroz fantaziju raskrinkava sistem banaka i patrijarhata koji se meša u najprivatniji domen života pojedinca i podjarmljuje ga. U filmu je korišćen materijal sa već održanih Ženskih sudova, u vidu dokumentarnog, audio svedočenja žena o ratu i siromaštvu koje se prepliće sa slikom onostranog sveta i ambicijom jedne mrtve žene da oživi. Lik Merilin je inspirisan japanskim folklorom i ženskim duhovima koji proganjaju svoje ubice i koji se pojavljuju u većini japanskih horora, kao što je na primer i "Ringu". Međutim, u ovom slučaju se duh sprijateljuje sa muškarcem iz radničke klase koji joj zatim pomaže da stekne svoj život nazad. Snima se u jesen kad opada lišće zbog ideje da jednom uveli i otpali list ipak može da se vrati na granu, da je smrt samo deo ciklusa ili nešto što nije nužno.
Ženski sud za Japan je izneo u javnost sistematsko silovanje žena u toku II Sv. rata u tzv. Kućama za utehu gde je svaku ženu silovalo 50-70 vojnika dnevno a mnoge su ubijene, umrle ili trajno osakaćene. Mnogih su se porodice odrekle nakon što su javno progovorile o silovanju. Zahvaljujući njima, silovanje u ratu je po prvi put proglašeno za ratni zločin i osuđen je car Hirohito a japanska vlada je ustanovila fond za odštetu preživelim ženama.
