Sa velikim žaljenjem primili smo vest o smrti kompozitora Zorana Simjanovića, velikog umetnika i izuzetnog čoveka, laureata Nagrade za životno delo 67/68. Martovskog festivala – Beogradskog festivala dokumentarnog i kratkometražnog filma. Odbor Martovskog festivala još prošle godine doneo je odluku da Simjanoviću, kao jednom od najznačajnijih srpskih i jugoslovenskih kompozitora primenjene muzike, pripadne ovo priznanje. Budući da 67. Martovski festival zbog pandemije koronavirusa nije održan tokom 2020. godine, nagrada je trebala da mu bude uručena na svečanom otvaranju ovogodišnjeg, duplog izdanja manifestacije, 19. aprila 2021. u Domu omladine Beograda.
Nakon tužne vesti o iznenadnom odlasku velikana naše filmske muzike, na inicijativu Sekretara za kulturu grada Beograda, Ivana Karla i predsednika Odbora Martovskog festivala, pomoćnika gradonačelnika Beograda, Andreje Mladenovića, doneta je odluka da ovogodišnji 67/68. Beogradski festival dokumentarnog i kratkometražnog filma bude posvećen Zoranu Simjanoviću, u znak sećanja na njegov neizmerni doprinos filmu i muzici, koji će ostati trajno upisan zlatnim slovima u istoriju srpske kulture i umetnosti.
Zoran Simjanović rođen je u Beogradu 11. maja 1946. Klavir je počeo da svira sa šest godina, upisuje Muzičku školu „Mokranjac“, pa Fakultet muzičke umetnosti u Beogradu. Od 1961. osnivao je i svirao u nekoliko najpoznatijih rok sastava (Siluete, Elipse) sa kojima je osvajao domaće i međunarodne nagrade. Pisao je i pop kompozicije za prijatelje pevače koji su veoma uspešno učestvovali na domaćim festivalima. Od 1975. godine bavio se scenskom muzikom i sarađivao je sa televizijom, filmskim produkcijama i pozorištima u Jugoslaviji i svetu. Kao scenski kompozitor bavio se svim muzičkim stilovima, ipak najviše se oslanjajući na narodne motive i elektronsku i rok muziku. Komponovao je muziku za 67 igranih filmova, preko 50 TV filmova i serija, preko 50 animiranih i kratkih filmova i preko 500 reklamnih spotova. Radio je muziku i za pozorišne predstave, mjuzikle, kabare. Od 1993. do 2004. godine predavao je na Fakultetu dramskih umetnosti, a od 1999. do 2002. na Fakultetu muzičke umetnosti u Beogradu. Predavao je i na Fakultetu dramskih umjetnosti na Cetinju, u filmskoj školi „Dunav filma“, Višoj elektrotehničkoj školi, na Akademiji umetnosti „Braća Karić“. Sarađivao je na pedagoškim muzičkim zbirkama za decu, izdao je udžbenik „Primenjena muzika“ za studente FDU i FMU. Pisao je članke za „Leksikon filmskih i TV pojmova“. Njegovu biografiju „Kako sam postao i prestao da budem roker“ (2004) izdala je Narodna knjiga. Bio je član Evropske filmske akademije, francuskog udruženja kompozitora SACEM, kao i Međunarodne asocijacije animatora ASIFA. Iako je široj javnosti poznatiji kao kompozitor muzike za dugometražne igrane filmove, njegov autorski opus u dokumentarnom, kratkometražnom i animiranom filmu je izuzetan i cenjen u stručnim krugovima. Ostvarenja za koje je pisao muziku prikazivana su i nagrađivana na brojnim svetskim festivalima (Kan, Venecija, Montreal, San Sebastijan…), a za svoj rad u oblasti filmske muzike dobio je mnoštvo nagrada i priznanja u zemlji i svetu. Na Martovskom festivalu osvojio je nekoliko nagrada kao kompozitor muzike u dokumentarnim i animiranim ostvarenjima. Povodom jubilarnog, 50. Martovskog festivalu dodeljena mu je Plaketa. Odbor Martovskog festivala 2020. godine dodelio mu je Nagradu za životno delo. Preminuo je 11. aprila 2021. u Beogradu.
