Višestruko nagrađivani filmski stvaralac i predavač na brojnim prestižnim univerzitetima, Audrius Stonis (Stonys), gost je 66. Martovskog festivala. Za svoj dokumentarni film Zemlja slepih iz 1992. godine dobio je nagradu „Feliks“ Evropske filmske akademije, a dokumentarac Ramin 2012. godine bio je nominovan za Oskara. Dobitnik je Nacionalne nagrade Litvanije za kulturu i umetnost. Stonis će posetiocima Martovskog festivala predstaviti retrospektivu baltičkog poetskog dokumentarnog filma, kao i program posvećen sećanju na nedavno preminulog reditelja Jonasa Mekasa. Takođe, biće jedan od mentora na radionici "Kuvanje filma", u okviru koje će autori odabranih projekata imati mogućnost da razviju svoj projekat, radeći sa vrhunskim filmskim stručnjacima iz zemlje i inostranstva.
U četvrtak, 28. marta od 21 sat u sali Amerikana Doma omladine Beograda, Martovski festival odaje počast fimskom velikanu Jonasu Mekasu, prikazivanjem njegovog filma “Uspomene na putovanja u Litvaniju”, koji će predstaviti Audrius Stonis.
Mekasove “Uspomene na putovanja u Litvaniju” (1972, 82') su elegičan filmski dnevnik o putovanju u njegovo rodno mesto. Filmski dnevnik je podeljen na tri segmenta. Prvi segment se bavi Mekasovim emigrantskim životom u Njujorku, nakon što je napustio Litvaniju. Drugi deo opisuje njegov put natrag, dok je treći nastao nedugo zatim, tokom Mekasovog boravka u Beču… Jonas Mekas (1922-2019) bio je filmski režiser, pesnik i likovni umetnik rodom iz Litvanije, poznat po zapaženim eksperimentalnim filmovima nastalim tokom 1960-ih i kasnije, a zbog kojih je dobio nezvaničnu titulu „kuma američke filmske avangarde“.
Audrius Stonis o Jonasu Mekasu: Jonas nas je napustio. Sa istom lakoćom sa kojom je i živeo. Tiho i nežno kao da ne želi da uznemirava predstavu života. Prvi put smo se sreli tokom 1990-ih, kada je pozvao deset mladih filmskih stvaralaca iz Litvanije u svoj njujorški centar Anthology Film Archives. Prvog dana nam je ispričao bajku o jasnom i prelepom prizoru Raja. Jednog dana je ovaj prizor uništio Đavo. Slomio ga je u bezbroj komadića i razbacao ih svuda po svetu. Filmski stvaraoci su, rekao je, oni koji tragaju za tim komadićima Raja u pokušaju da ga ponovo sastave. Raj nije izgubljen, rekao je. I mi smo mu poverovali. I od toga dana sakupljamo te komadiće Raja. Uvek sam se pitao kako prizori njegovih filmova mogu istovremeno biti ispunjeni najdubljom egzistencijalnom tugom, neverovatnom svetlošću i filozofskom dubinom. Kada sam ga pitao o tome, rekao je: „Previše toga sam izgubio u svom životu“. Onda je dodao: „Nemoj sve da doživljavaš previše ozbiljno“. On je izgubio svoju domovinu, svoje pejsaže, zvuk litvanskih pesama, slike prvog snega koji pada na njegovo selo… Nije želeo da više išta izgubi u svom životu, ni jednu jedinu sekundu, pa je počeo da kamerom beleži svaku sekundu svog života. On nikada nije pravio filmove. Stajao je u Pustinji i brojao sekunde svog života… Čvrsto sam uveren da sada, kada je to brojanje sekundi okončano, Jonas stoji ispred ponovo kompletnog prizora Raja.
U subotu, 30. marta od 19 časova, u sali Amerikana Doma omladine Beograda, Audrius Stonis će, po sopstvenoj želji, umesto ranije najavljene projekcije svog filma "Mostovi vremena", publici Martovskog festivala predstaviti originalna dela poetskog dokumentarnog filma koja su stvarali autori baltičkog novog talasa. Početkom 60-ih godina prošlog veka, kada su francuski pioniri pravca cinéma vérité stvarali novi realizam a direktni film se pojavio u Kvebeku, Baltik je doživeo rađanje jedne generacije dokumentarista koji su naginjali lirskijem pogledu na svet. I samo Stonisovo stvaralaštvo prirodno se nadovezuje na ovaj tok, njegov meditativni izraz određeni kritičari nazvali su “zaverom protiv usamljenosti”. Publika 66. Martovskog festival imaće ekskluzivnu priliku da uroni u ovaj malo poznat filmski svet, 6 fantastičnih kratkih radova među kojima je i Stonisova vizuelna poema o nemerljivoj samoći detinjstva - “Sam”.
Stonis o baltičkom poetskom dokumentarnom film: Susret sa dvojicom filmskih autora mi je izmenio život. Litvanski režiser Henrikas Šablevičius me je uveo u svet filma, dok mi je letonski režiser Herc Frank omogućio da sagledam mogućnosti dokumentarnog filma. Bilo je iznenađujuće saznanje da je deset minuta nemog prikaza dečijeg lica u stanju da prikaže najdublje tajne ljudske duše. Vremena su se promenila. Mnogi režiseri iz zlatnog doba filma su nas napustili, poput Frenka i Šablevičiusa. Međutim, njihova dela sa svojim esteskim i, što je bitnije, moralnim vrednostima, nastavljaju da utiču na film i danas. To je poput mape koju je nekada davno iscrtao mudri kartograf i koja traje vekovima vodeći nas kroz nesigurna vremena.
Stonisov izbor filmova koji će biti prikazan na 66. Martovskom festivalu:
Dreams of Centenarians // režija: Robertas Verba // 20 minuta.
Journey Through the Misty Meadows // režija: Henrikas Sablevicius // 10 minuta.
10 Minutes Oder // režija: Herz Frank // 10 minuta.
Jaanipaev // režija: Andres Soot // 20 minuta.
Krasts // režija: Ivars Seleckis // 22 minuta.
Alone // režija: Audrius Stonys // 16 minuta.
