Romantična komedija "JESEN SAMURAJA" je film koji je nakon prvog vikenda imao najbolju ukupnu gledanost od svih domaćih filmova u ovoj godini. Novi film reditelja Danila Bećkovića oduševilo je blizu 34.000 gledalaca. Ukoliko još uvek niste pogledali ovu filmsku poslasticu, rezervišite svoja mesta na vreme i uživajte već večeras u vašem omiljenom bioskopu. U filmu JESEN SAMURAJA glavne uloge tumači prepoznatljiva i uhodana glumačka ekipa (Petar Strugar, Hristina Popović, Sergej Trifunović, Andrija Milošević), ali pojačana velikim imenima kao što su Nikola Kojo, Vesna Trivalić, Katarina Žutić, Miloš Samolov i mnogi drugi.

JESEN SAMURAJA je ljubavna priča sa mnogo smeha, ali i nežnih emocija. Glavni junak, Vladica (Petar Strugar) je profesionalni karatista, šarmantni bonvivan koji je nekada bio veliki talenat, ali nije napravio veliku karijeru zbog prevelike sklonosti ka provodu i noćnom životu. Po okončanju karijere vraća se u rodni grad i zaljubljuje se u Snežanu (Hristina Popović) i vezuje za nju i njenog malog sina Vukašina. Vladica želi da se brine o njima, ali shvata da ne ume da radi ništa osim karatea. Njegova potraga za poslom koji bi mu omogućio da brine o porodici koju je upravo počeo da stvara, dovodi ga u niz urnebesnih situacija.

Scenarista filma, Dimitrije Vojnov, otkriva nam kako je tekao rad na scenariju za ovaj film: ”Ideju za scenario dobio sam slušajući priču jednog kolege koji se ozbiljno bavio karateom, ali je onda napustio sport kada je krenuo na studije. Ipak, ostao je u kontaktu sa drugovima iz sportskih dana i mnogi od njih su ostali u karateu. Jako mi je bila interesantna priča o tome šta se dešava sa ljudima koji posvete ceo život jednom amaterskom borilačkom sportu i šta se dešava sa njima kada prestanu da se takmiče. S druge strane, borilački sportovi regrutuju svoje polaznike baš kroz filmove i popularnu kulturu i bilo mi je jako zanimljivo da uvedem taj filmski prikaz borbe kao nešto što igra jako važnu ulogu u životima mojih junaka. I onda je prirodno izrasla priča o junacima koje su oblikovali borilački filmovi, a onda u jednom trenutku i oni postaju protagonisti takve priče.

Jako volim ovaj scenario, ne samo zato što sublimira razne filmove koje volim, u rasponu od "Džerija Megvajera" do "Rokija" i "Karate Kida" već i zato što mislim da ovakvih filmova više nema ni u Holivudu, iako su tamo bili velemajstori za pravljenje takvih stvari. Na repertoaru i kod nas ali i u svetu postoji nestašica filmova koji istovremeno imaju i pravu ljubavnu priču, i pravu priču o sazrevanju i ozbiljne borbe. Na neki način, kroz ovaj film čuvamo holivudski duh u Srbiji dok se ne bude ponovo vratio u sam Holivud.”

Na pitanje da li je uloga unapred pisana za Petra Strugara, Dimitrije otkriva:

„Kad je reč o Petru Strugaru, scenario je nastao pre "Malog Buda", u vreme kada je Petar još bio premlad za ovu ulogu. Međutim, kako sam upoznavao Petra postajalo je jasno da je on jedini glumac koji može da odigra ovu ulogu. Ne samo zbog njegovog glumačkog dara već i zbog spremnosti da se u potpunosti posveti ulozi. Ako gledamo istoriju borilačkog filma, prvu generaciju zvezda tog žanra činili su sportisti, bivši kaskaderi i majstori borilačkih veština, To je generacija od Brusa Lija pa zaključno recimo sa Sigalom i Van Damom. U "Matriksu" se stvar menja i karakterni glumci počinju da igraju u borilačkim filmovima, i publika više ne zahteva da glavni glumac ima neki borilački kredibilitet. Ne samo da su se Sigal i Van Dam preselili na video, već se na videu pojavila nova generacija zvezda borilačkih filmova predvođena Skotom Etkinsom pre svih koji sada prelaze u bioskopski film. Etkins se vratio korenima jer ima minuli rad u borilačkim sportovima. Ono što je Petar uradio u ovom filmu je izuzetan podvig. On je školovan, karakterni glumac koji je sebe pripremio za ulogu do tačke da ni u jednom jedinom kadru nije imao dublera, a pritom su borbe radili Kalojan Vodeničarov i bugarski momci koji su navikli da rade i sa holivudskim zvezdama poput Toma Kruza i Meta Dejmona ali i sa Skotom Etkinsom, dakle da imaju pravog borca preko puta sebe. Sve to je dosta tvrdo, ali ne iscrpljuje se samo u scenama borbe. Petrova izuzetna volja pomogla je da se njegova borilačka i fizička priprema prelije u glumačku igru, u emociju - Petar zahvaljujući svemu tome zaista zrači energiju nekoga ko može da izvede sve ono što i glavni junak.“

Posle izuzetno uspešnog filma MALI BUDO reditelj Danilo Bećković je imao veliki izazov da započne sledeći projekat. O svom novom filmu JESEN SAMURAJA, reditelj je rekao: „Naš novi film je romantična komedija koja prati dogodovštine Vladice Simonovića, profesionalnog karatiste i bonvivana, premda je daleko više predan noćnom životu nego karateu. Mi ga zatičemo u trenutku kada je prinuđen da završi sportsku karijeru i počne život iz početka. U isto vreme upoznaje prelepu samohranu majku Snežanu i njenog sina Vukašina, koga počinje da podučava karateu. Vladica se zaljubljuje u Snežanu i želi da se pred njom pokaže kao uspešan čovek, ali jedino što ume da radi je da se bori. Njegova potraga za ljubavlju dovodi ga u niz komplikovanih situacija sa sumnjivim tipovima, a videćete hoće li Vladica uspeti da se izbori sa svim nevoljama”

JESEN SAMURAJA je definitivno film kakav naša publika do sada nije imala priliku da pogleda, a reditelj filma objašnjava zašto je tako:

„Ovo je žanrovski melanž u kom su ukršteni elementi ljubavnog filma, borilačkog filma i komedije. Dimitrije Vojnov je uspeo da sve ovo divno poveže i napiše izuzetno snažnu, uzbudljivu i kompleksnu priču, oko koje smo se svi okupili. Trudimo se da snimamo onakve filmove kakve volimo da gledamo, ukusi nam se u velikoj meri poklapaju i mislim da nas ljubav prema filmu drži na okupu toliko dugo. Imam sreću da sarađujem sa izuzetno vrednim i ambicioznim ljudima, počevši od glumaca, preko ljudi iz autorske i produkcijske ekipe, pa do momaka iz tehničkog sektora. Sačuvali smo divnu atmosferu koja je stvorena tokom snimanja Malog Buda, pa se zapravo poslednje četiri godine nismo ni razilazili.“

Ovaj film donosi velike pozitivne novine u srpskoj kinematografiji, na koje je reditelj Danilo s razlogom ponosan:
 
„Najpre moram da pomenem borilačke scene koje smo radili sa vrhunskim kaskaderima iz ekipe Kalojana Vodeničarova iz Bugarske. U pitanju su ljudi koji su radili na filmovima kao što su Džejson Born, Troja, Plaćenici, Nemoguća misija – Otpadnička nacija, Svetski rat Z, Dobar dan da se umre muški, ali i na klasicima borilačkog žanra kao što su filmovi iz serijala Nepobedivi i Mehaničar. Sarađivali su sa Ridlijem Skotom, Silvesterom Staloneom, Dolfom Lundgrenom, Brajanom De Palmom, Renijem Harlinom, a trenutno snimaju novi film Roba Koena. Borilačke scene su nešto što smo svi mi radili po prvi put i taj segment filma je bio veliki izazov, pa je naša direktorka fotografije Bojana Andrić morala da postane pravi ekspert za borilački film.

Sa druge strane, i oni su bili impresionirani Petrovim sposobnostima. Kalojan Vodeničarov je čovek sa izuzetno velikim iskustvom, i on tvrdi je malo evropskih glumaca koji mogu da izvedu to što Petar može. Proveo je preko godinu i po dana pripremajući se za film i učeći borilačke veštine. Kako bi bio spreman na vreme, počeo je sa treninzima još u vreme dok je od filma postojao samo scenario i to što on svakog jutra ustaje u šest sati da bi vežbao.

Jedan od najuzbudljivijih snimajućih dana je bio kada smo u Belexpo centru snimali kadar-sekvencu u trajanju od preko četiri minuta. Specijalno za taj kadar je iz Atine doputovao operater stedikema, Jorgos Gramatikos, a njegov zadatak je bio posebno težak jer je u pitanju bila scena borbe. Bilo je prosto neverovatno gledati ga kako radi – snimili smo desetak dublova, ali nijednom nismo kadar ponavljali zbog njega!

Izuzetan posao su uradili i Vitomir Jevremović i njegova ekipa iz kompanije Digital Mind, koji su bili zaduženi za deo specijalnih efekata, pa će gledaoci u jednoj sekvenci moći da vide i animirane verzije Petra, Hristine i malog Petra Novićevića.

Takođe, JESEN SAMURAJA je prvi srpski film posle mnogo godina koji je sniman anamorfnim objektivima. Koristili smo najnoviju optiku čuvene britanske kompanije Cooke, čiji proizvodi se koriste na takvim produkcijama kao što su Guardians of the Galaxy i Casino Royale. Mi smo imali na raspolaganju najnoviju generaciju njihovih anamorfnih sočiva, pomoću koje ni u Holivudu još nije snimljeno mnogo filmova.“

O GLUMAČKOJ EKIPI

U filmu glavne uloge tumači prepoznatljiva i uhodana glumačka ekipa (Petar Strugar, Hristina Popović, Sergej Trifunović, Andrija Milošević), ali pojačana velikim imenima kao što su Nikola Kojo, Vesna Trivalić, Katarina Žutić. O  saradnji sa njima, reditelj nam je rekao:

„Snimao sam JESEN SAMURAJA sa mojim omiljenim glumcima, što je velika privilegija. Neki od njih su igrali u Malom Budu, a sa nekima sam radio prvi put, ali mislim da smo se svi savršeno uklopili. Pored toga, to su ljudi koji su stvorili neka od najvrednijih dela savremene srpske kinematografije i verovatno spadaju među najveće glumce koje smo ikada imali. Moja koleginica sa generacije sa Fakulteta dramskih umetnosti, Hristina Popović, je u međuvremenu postala prava filmska diva, a Petar je još jednom pokazao zašto je tako velika zveda. Odnosi na snimanju su bili besprekorni i nema nikoga sa kim ne bih ponovo radio.

Kada sam prvi put pozvao Vesnu Trivalić telefonom, preduhitrila me je i rekla da želi da igra u filmu pre nego što sam ja uspeo da je to pitam. To je jedan od najvećih komplimenata koje sam ikada dobio.”

U filmu JESEN SAMURAJA, imaćemo priliku da po prvi put na filmu vidimo i malenog Petra Novićevića, u ulozi Vukašina, koji je već prvog dana snimanja postao miljenik celokupne ekipe. Njegovo prvo glumačko iskustvo je više nego pozitivno:

„Na snimanju je bilo zabavno i najlepše mi je bilo kad smo snimali scene pored reke Tise i u sportskoj hali u kojoj je bilo puno dece. Nisam morao da uradim teško, osim jedne scene u kojoj nisam mogao da otvorim vrata od sobe.

Bilo mi je lepo, svi su se zabavljali sa mnom i čuvali me. Petar Strugar i Hristina Popović su mi pomagali, objašnjavali su mi kako treba da uradim ono sto mi reditelj i direktorka fotografije Bojana kažu”.

PETAR STRUGAR KAO VLADICA SAN

Svi smo zavoleli mladog glumca Petra Strugara u ulozi simpatičnog Crnogorca Buda. Ovog puta, pred njega su stavljeni mnogo veći izazovi.

O liku Vladice Simonovića i poistovećivanju sa njim, Petar kaže:

„Moj posao je da lik napravim, osmislim i udahnem mu život, naravno, u saradnji sa dramaturgom, rediteljem, kolegama glumcima i ostalim ljudima iz ekipe. Koliko god ljudi radili na svojim ulogama sam, jer jedan deo posla radiš sam, ipak je veliki deo posla vezan za druge. Mi smo filmska EKIPA i to je veoma važno. Što se Vladice tiče, najteže mi je palo konzumiranje cigareta. Nisam pušač, čak imam i astmu i to je zaista bio teži deo posla.”

Za tumačenje lika Vladice, Petru bilo je potrebno mnogo upornosti, ali i odricanja, da bi dostigao željenu fizičku formu i izgledao kao pravi borac. Trenirao je dva do tri puta dnevno, šest dana u nedelji uz prilagođenu ishranu.

U medijima se dosta pisalo o scenama borbe u filmu i odluci glavnog koreografa, bugarskog kaskadera, Kalojana Vodeničarova, da ih glavni glumac snimi bez pomoći kaskadera. Petar ističe:

„Veoma sam ponosan na tu činjenicu. Zaista sam se bez rezerve dao za ovu ulogu i bilo mi je veoma važno da uspem sve sam da uradim do kraja. Za tremu jednostavno nije bilo mesta jer je sve bilo veoma dobro pripremljeno i uvežbano.“

O saradnji sa ostatkom ekipe, Petar ima samo reči hvale:

„Ova ekipa je zaista prvoklasna. Velika mi je čast i zadovoljstvo što sam imao privilegiju da sarađujem sa takvim ljudima i umetnicima. Ovde ne mislim samo na glumce, mislim na sve ljude koji su radili na ovom filmu. Mislim, da iz ovoga možete zaključiti da je i atmosfera bila fantastična.“


<<  Novembar 2024  >>
 po  ut  sr  če  pe  su  ne 
    
 

Putopisi, Intervjui..