Miloš Tomić u epizodi: "bezvezni filmadžija" sa entuzijazmom će vas provesti kroz veče svojih, možda najglupljih filmskih momenata. 16. septembra u 20.30u, u bašti SKC. Povodom večeri poručuje: "Sasvim prvi, oduševljenički radovi, gnjavaže sa prve godine studija, porodični snimci zanimljivi samo najbližima, kućni eksperimenti koje niko drugi ne bi trebao da gleda.Ovaj program je nastavak "filmova kojih se stidim", znači, opet grebemo po dnu filmske kace. Ne obećavam smešno veče ni dobru zabavu ali ima nas raznih, možda se nekome i to svidi...za ne daj bože, biće tu i par klasika ali viđenih na nov način...he, he..."

Izvod iz Miloševih filmskih dnevnika 1993-1999:

"Eto, to bi poželeo - da u sledećoj godini pronađem tu jednostavnost, razornu jednostavnost u sebi koja se izražava kroz jednu reč, jedan pokret ili - neka  forma bude I prašuma ali suština jendostavna i duboka.
Eto, voleo bi da tako napravim ovaj svoj 1. Film.

I pokušaću:

Portret žene koja polako obuzima starčeve misli. Sve mu se češće I celovitije prikazuje dok vozi.

Sa visokog prozora iskosa, vidi se ona gde sa druge strane ulice izlazi I prejako zalupi starinska drvena vrata. Ona priča o secesionističkim ogradama I takvim ukrasima na terasama, kapijama. Ona sedi na voću I priča o tome ili o tome da li je šteta što je život kratak ili da li ima šta da se kaže o iznenadnim noćnim, slučajnim bučnim zvucima? Šta za nju znače balončići od sapunice? Koliko veliko bi sunce bilo da je po njenom, da ga poveća ili smanji?"