U susret 11. izdanju filmskog festivala Slobodna Zona predstavljamo vam svetske filmske hitove koje ćete moći da pogledate od 5. do 10. novembra. Filmovi Dugme od sedefa, Onaj osećaj da vatra gori, Mustang i Ja, Erl i devojka na samrti su samo neki od filmova koji će se naći na ovogodišnjem festivalu.
Na sledećem linku se nalazi i program festivala.
“Zemlja bez dokumentarnih filmova je kao porodica bez porodičnog albuma.” – P. Guzman
Patrisio Guzman je legendarni čileanski reditelj, koji već decenijama stvara u egzilu. U svom filmskom eseju Dugme od sedefa nastavlja da se bavi turbulentnom istorijom otadžbine koju je napustio posle vojnog puča 1973. godine. Sećanje, koje Guzman priziva naracijom iz off-a i spektakularnim snimcima skoro 4000 km čileanske obale Tihog okeana, seže mnogo dalje u prošlost – u same dubine okeana i neistražene predele kolektivnog sećanja. U njima je pohranjeno mnogo više od istorije jedne zemlje i jednog naroda. U ovom poetskom, duboko emotivnom i vizuelno fascinantnom filmu, čitava krvava istorija čovečanstva, stvaranja i uništenja, ta neprekidna nit ljudske patnje i stradanja, beskrajna je kao univerzum i mala kao kap vode u okeanu. Danas na svetu postoji samo dvadesetoro potomaka starosedelaca Patagonije – njihovih običaja, jezika i sudbine uskoro se niko više neće sećati. Hiljade žrtava Pinočeovog režima, nikada nisu pronađene i vraćene porodicama – kriju li i njih te iste plave dubine iz kojih je potekao sav život? Svakim kadrom svog filma Patricio Guzman otima svetlost od tame, sećanje od zaborava i dodaje po jednu novu sliku u naš zajednički porodični album. Jer je tajna univerzuma dostupna onima koji stvaraju, a ne onima koji uništavaju – pa makar jedini dokaz našeg postojanja bilo dugme od sedefa na dnu okeana.
Nad krovovima gradova koji u mraku svetlucaju kao dijamanti lebde duhovi ljudi nastradalih u potrazi za boljim životom i nekim drugim svetom. Oni su u limbu – čak ni u smrti ne pripadaju ni ovom ni onom svetu – jer za njih ni ovde, ni tamo nema više mesta. Morgan Knibe, mladi holandski reditelj u isto vreme je i scenarista, snimatelj i montažer debitantskog dokumentarnog filma Oni osećaju da vatra gori, koji se bavi jednom od najaktuelnijih tema današnjice – izbeglicama. Čak iako uspeju da prežive opasno putovanje, većina njih će završiti nasukana na evropskim obalama, suočena sa činjenicom da ih umesto snova o sreći čeka besciljno životarenje na periferiji evropskih gradova. Knibeov film nam, umesto klasičnih novinarskih priča, nudi novu perspektivu i drugačiji uvid u sudbine ovih ljudi. Njegovi junaci nemaju ime, govore najrazličitijim jezicima, kamera u pokretu hvata samo kratke trenutke iz njihovih života, i poput duha nestaje u mračnim hodnicima polu-srušenih fabričkih hala, memljivih stanova, trošnih udžerica. Knibeov svevideći pripovedač u ovom filmu je duh jednog od ljudi koji nisu preživeli putovanje. Razapet između postojanja i nepostojanja, jedini ima pristup ljudima koji nikome ne trebaju.
Trejler filma Oni osećaju da vatra gori
“Želeo sam da napravim film o ljubavi. I omaž filmskoj umetnosti. I da se zahvalim svim mojim herojima”
Alfonso Gomez-Rehon, reditelj filma Ja, Erl i devojka na samrti karijeru je započeo kao lični asistent Martina Skorsezea, Nore Efron, Roberta De Nira i Alehandra Gonzalesa Injaritua. Posle nekoliko godina rada kao reditelj druge ekipe na filmu, a zatim i nekoliko sezona rada na serijama Glee i American Horror Story, konačno mu se ukazala prilika da režira svoj prvi film. Igrom slučaja je naišao na tekst koji je po sopstvenom romanu Erl napisao Džesi Endruz – čovek koji nikada u životu nije pisao scenario, niti je znao kako se scenario uopšte piše. Zajedno, njih dvojica će stvoriti jedno od najlepših iznenađenja ovogodišnjeg Sandens Festivala i osvojiti nagradu za najbolji igrani film (drama), kao i nagradu publike u istoj kategoriji.
Ja, Erl i devojka na samrti je neobična smešno-ozbiljna priča o tome kako preboleti male i velike stvari u životu, preživeti srednju školu i postati čovek. Greg, učenik četvrte godine srednje škole, uspešno izbegava da na bilo koji način bude primećen i tek će ga insistiranje roditelja da “pravi društvo” školskoj drugarici oboleloj od leukemije izbaciti iz ravnoteže koju je tako brižljivo godinama gradio. Rejčel će uz njegovog neobičnog prijatelja Erla biti prva osoba koja shvata da se iza Gregove ironije i samosažaljenja krije veliki talenat. Greg i Erl snimaju parodije remek-dela svetske kinematografije menjajući im naslove tako da zvuče što luđe, a zatim snimaju filmove tako da odgovaraju tim naslovima. Otkačeni humor i bizarni likovi, muzika Brajana Ina i vise od dvadeset igranih i animiranih sekvenci koje predstavljaju Erlova i Gregova filmska remek-dela u isto vreme su i omaž nekim od heroja rediteljeve, vaše, naše, a i nekih budućih (filmskih) mladosti. Pozdravljen ovacijama na Sandens festivalu, Alfonso Gomez-Rehon je doživeo da ga povodom filma intervjuiše jedan od njegovih filmskih heroja – reditelj Martin Skorseze.
Trejler: Skorseze/Rehon o filmu
Mustang, debitantski dugometražni igrani film turske autorke Deniz Gamze Erguvan, pravi je festivalski hit. Pozdravljen je kao otkriće programa 15 dana autora na ovogodišnjem filmskom festivalu u Kanu, dobitnik je i nagrade Srce Sarajeva na filmskom festivalu u Sarajevu. Pet izuzetnih mladih glumica, koje igraju sestre Lale, Nur, Ece, Selmu i Soraj dobitnice su nagrade za najbolju glumicu. Upravo je način na koji njihova sestrinska povezanost zrači sa filmskog platna ono što ovaj film čini apsolutno neodoljivim. Priča o pet sestara koje bez roditelja odrastaju pod budnim okom bake, a zatim i strica u malom mestu na turskoj obali Crnog mora, koje će zbog popodneva na plaži postati i bukvalno zatočenice u sopstvenoj kući, inspirisana je sličnim događajem iz života rediteljke. Ženska seksualnost je u represivnoj i izuzetno konzervativnoj sredini sramotna, to je opasna sila koja se mora sputati po svaku cenu, kao što se divlji konji moraju zauzdati dok je vreme. Lepota ovih mladih devojaka, svežina, smisao za humor i duh pobune tako svojstven mladosti suprotstavljeni su neumoljivoj sili stogodišnje tradicije i rigidnom patrijarhatu. Pred rešetkama na prozorima, haljinama “boje g***na, i pretnje ugovorenim brakovima, pet devojaka ima samo jedno oružje – (sestrinsku) ljubav. “Ovaj film je inspirisan mojom željom da pokažem sve što sam želela da uradim i kažem kada sam bila mlađa, svojim junakinjama dala sam hrabrost koju sama nikad nisam imala”, kaže Deniz Gamze Erguvan. Njene junakinje nisu žrtve – jer biti žena u muškom svetu zahteva posebnu vrstu hrabrosti. Film Mustang, snimljen u Turskoj i na turskom jeziku, je od pre nekoliko nedelja zvanični francuski kandidat za Oskara za najbolji strani film 2016. godine.
“Na filmu nema granica” - Deniz Gamze Erguvan
Dobrodošli u Slobodnu Zonu!
