Nakon svetske premijere na prestižnom festivalu dokumentarnog filma IDFA u Amsterdamu, domaća publika imaće priliku da u petak, 27.marta u 20h u Domu Sindikata pogleda dugo očekivani dokumentarni film “U mraku” reditelja Gorana Stankovića na Beogradskom festivalu dokumetarnog i kratkometražnog filma. “U mraku” je intiman portret mladog rudara Davora, koji zajedno sa ocem radi u rudniku uglja u Jugoistočnoj Srbiji.
Pokušavajući da opstane u svojoj nameri da promeni zanimanje i pronađe pravi put za svoju budućnost, a u isto vreme trudeći se da ispuni očekivanja svoje porodice, Davor čeka pravi trenutak za promenu i sanja o novom životu.
Ispleten sofisticiranim narativnim nitima i izvanredno snimljen, dokumentarni film Gorana Stankovića jedno je u nizu ostvarenja o kojima će se sigurno pričati i nakon predstojećeg Beogradskog festivala dokumentarnog i kratkometražnog filma.
Trailer za film možete pogledati ovde - https://vimeo.com/15942920
Goran Stanković je diplomirao filmsku režiju u Srbiji, gde je radio na velikim domaćim i stranim produkcijama. Nedavno je magistrirao filmsku režiju na Američkom filmskom institutu u Los Anđelesu, a njegov završni film “Raž” je nominovan za nagradu Studentski Oskar za najbolji kratki film. Njegova dva studentska filma, “Ko čuva čuvare” i “Polazak”, prikazani su na preko 50 svetskih festivala i dobitnici su 17 nagrada. Oba filma su izabrana da predstavljaju Srbiju na “Turneji evropskog kratkog filma”, a prava za njihovo emitovanje otkupio je Eurochannel. Tokom studija na Američkom filmskom institutu, dobio je stipendije Holivudskog udruženja stranih novinara i Ričard Frenk fondacije a nedavno je dobio nagradu Frenklin J. Šafner za izvanredna dostignuća u domenu režije.
Producent filma je Snežana Penev (This and That Productions), direktor fotografije Dragan Vildović, montažu potpisuje Cyndi Trissel, kompozitor je Stephen Gallagher, dizajner zvuka Jakov Munižaba, snimatelj zvuka Srđan Bajski. Film su podržali: Idfa Berta fond, Filmski Centar Srbije, Ministarstvo kulture Republike Srbije, “Greenhouse” program za razvoj dokumentarnih filmova u saradnji sa MEDIA fondom. Pobednik je za najbolji PITCH (projekat u razvoju) na Festivalu FIPA 2011/Biarritz koji je organizovao CFI - Canal France International.
Izjava reditelja Gorana Stankovića:
Jako mi je drago da nakon skoro četiri godine rada na svom prvom dugometražnom filmu ('U mraku') imam priliku da ga prikažem beogradskoj publici. Ovaj film govori o rudarima i životu ispod zemlje, ali u velikoj meri govori o svima nama koji u ovoj sveopštoj tami čekamo da nam svane.
Pre izvesnog vremena otkrio sam seriju fotografija rudara iz južne Srbije koje je zabeležio poznati lokalni fotograf. Slike su bile upečatljive, crno bele i proganjale su me danima, dok nisam konačno stupio u kontakt sa fotografom i detaljnije se raspitao o ljudima na fotografijama. Po izrazima na njihovim licima i scenografiji iza njih slike su mogle biti zabeležene početkom 20-og veka u jeku industrijske revolucije – ali nasuprot slike su bile prilično skore. To je bio početak istraživanja jednog sveta koji mi je do tada bio jako dalek i stran ali koji dosta govori o Srbiji danas, i teškoćama sa kojima se svakodnevno nose ljudi na goroj strani ekonomske tranzicije.
Rudari su u Jugoslaviji bili veoma poštovani, njihova profesija bila je uzvišena. Rudarska hrabrost i težak rad korišćeni su kao primer za ono što bi svi trebalo da postanemo. Ovo njihovu situaciju danas čini još više ironičnom i zabrinjavajućom.
Zaboravljeni od strane javnosti i političara, oni rade sa opremom i alatima starim nekoliko desetina godina, gde šansa za potencijalnu tragediju raste svakim silaskom u jamu.
Nasuprot okruženju koje je izgubilo nadu, i bez mnogo vere u boljitak, u neuspeloj tranziciji, moj izbor je da napravim film o mladom čoveku koji želi više od života. Okružen ljudima koji su prestali da se bore ili se predali onome što im se servira, ovaj mladi čovek pokušava da nešto promeni u svom životu.
Način na koji su zabeleženi prizori i lica ljudi koji ovde borave, jeste poetičan i liričan, i vizuelno je u suprotnosti sa surovšću njihovih života jer smatram da na ovaj način njihov krik može biti još glasniji.
Snimanje dokumentarnog filma donelo mi je dosta nepredvidivih događaja i iskušenja. Prvi put sam boravio 400 metara ispod zemlje i saznao o kakvim uslovima i ljudima govorim, a samo nekoliko dana nakon mog boravka u rudniku, jedan rudar je izgubio život. Ovo je tema koja me proganja i poziva da o njoj govorim sa strašću i saosećanjem.”
