Akademija umetnosti u Berlinu dodeliće ove godine “Berlinsku nagradu za umetnost (Fondacija jubilej 1848/1948.)” u oblasti vizuelnih umetnosti Marti Popivodi iz Beograda. Nagrada će biti dodeljena 18. marta 2015, a uručiće je gradonačelnik Berlina, Michael Müller i predsednik Akademije umetnosti, Klaus Staeck. Dobitnik Velike berlinske nagrade za umetnost za 2015. godinu je pisac Sherko Fatah.
Ovim gestom, žiri ukazuje počast autoru čiju književnost odlikuje samosvojni politički i egzistencijalni značaj, što je veoma retko.
Berlinska nagrada za umetnost u oblasti vizuelnih umetnosti ove godine dodeljuje se Marti Popivodi, video i filmskoj umetnici iz Beograda, čiji se rad bavi konstrukcijom državnih koreografija u vreme društvenih potresa. Nagrada za oblast arhitekture dodeljuje se arhitekti Achimu Mengesu iz Frankfurta, koji je profesor na Univerzitetu u Štutgartu, gde je osnovao Instutut za kompjuterski dizajn. Žiri u oblasti muzike izabrao je da podeli ovogodišnju nagradu između kompozitorke Marene Whitcher iz Švajcarske, čiji rad nastaje na temeljima jazza i popa, i Rafaela Nassifa iz Brazila, čije zvučne instalacije i projekti (sound art) karakteriše promišljena upotreba prostora. U oblasti književnosti, nagrada se dodeljuje književniku, dramskom piscu i prevodiocu, Thomasu Melleu, čiji roman 3000 eura opisuje živote dva čoveka koji su spali na margine društva. Nagrada za izvođačke umetnosti se dodeljuje berlinskom kolektivu Tanzkollektiv laborgras, osnovanom od strane plesača Renate Graziadei i Arthura Stäldia, koji se izdvaja interdisciplinarnošću i istraživanjem plesnih tradicija, naročito američkog postmodernog plesa. U oblasti filma, nagrađen je Andrey Zvyagintsev iz Novosibirska, posebno za svoj poslednji film Lavijatan, taj višeslojni istinski umetnički rad skoro mitskih dimenzija.
Berlinska nagrada za umetnost ustanovljena je 1948. od strane Berlinskog senata u znak sećanja na Martovsku revoluciju 1848. U ime države, nagradu od 1971. dodeljuje Akademija umetnosti u Berlinu. Ceremonija dodele biće održana u sredu, 18. marta u 20 časova u zgradi Akademije na Pariskom trgu (Pariser Platz).
Marta Popivoda rođena je u Beogradu 1982, a trenutno živi i radi na relaciji Berlin – Beograd. U svom radu istražuje diskurzivne strukture moći savremenog sveta umetnosti kao i kulturne i političke sfere bivše Jugoslavije, kroz filmove, video instalacije i performanse. Članica je uredničkog kolektiva teorijsko-umetničke platforme i časopisa TkH [Teorija koja hoda]. Njen umetnički rad je predstavljan u institucijama kao što su: Tate Modern, London; M HKA, Antverpen; 21er Haus, Beč; Beirut Art Center, Bejrut; Musée de la dance, Ren; MSUM, Ljubljana; Arsenal, Berlin; La Casa Encendida, Madrid; Forum des Images i MK2 Beaubourg, Pariz; Beursschouwburg i Kaaitheater, Brisel; Muzej istorije Jugoslavije i Muzej savremene umetnosti, Beograd i dr. Njen poslednji dugometražni film, Jugoslavija, kako je ideologija pokretala naše kolektivno telo, premijerno je prikazan na 63. Berlinalu (Forum Expanded), a kasnije i na brojnim drugim festivalima u svetu. Popivoda je inicijatorka illegalnog_bioskopa (Beograd, Pariz, Bilbao) i umetnička direktorka festivala savremenog eksperimentalnog filma, REZ.
Završila je studije filmske režije na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu, kao i postdiplomske studije experimentalnog filma na odseku za Umetnost i medije Univerziteta umetnosti u Berlinu (UdK). Za studije u Nemačkoj bila je stipendiskinja nemačke vlade u oviru programa DAAD. 2014. selektovana je za program Berlinale Talents, Berlinskog filmskog festivala, a u 2015. dobitnica je Umetničke nagrade Grada Berlina za vizuelne umetnosti, koju dodeljuje berlinska Akademija umetnosti (Akademie der Künste).
Photo: Maja Radošević
