U bioskopima od 5. marta 2015. - Oskarovka Anđelina Džoli režira i producira film „Nepokoren“, epsku dramu koja prati neverovatan život olimpijca i ratnog heroja Luisa „Luija“ Zamperinija (Džek O'Konel), koji je, pored još dva člana posade, preživeo u čamcu 47 dana posle gotovo fatalnog pada aviona u drugom svetskom ratu, da bi ga zatim uhvatila japanska mornarica i poslala u zatvorenički logor.

Adaptiran po uzoru na izuzetno popularan roman Lore Hilenbrand, „Nepokoren“ oživljava na velikom platnu neverovatnu i istinitu Zamperinijevu priču o žilavoj snazi ljudskog duha.

Smešten u period kad je svet na ivici drugog svetskog rata, film „Nepokoren“ prati putovanje Luija od bezbrižnog malog dripca do prkosnog ratnog zatvorenika koji će postati svetionik nade za naciju koja se našla u svetskom konfliktu. Njegova priča, koja je samo jedna u nizu brojnih priča o vojnicima koji su promenili izgled istorije 20. veka, govori o tragediji koja postaje trijumf – i pravi je primer nečije borbe da se izbori s nesrećama.

Pored O'Konela, u filmu su i Domnal Glison i Fin Vitrok u ulogama Fila i Meka – avijatičara s kojima je Zamperini izdržao nekoliko opasnih nedelja u čamcu na otvorenom Pacifiku; Geret Hedland i Džon Magaro, ratni zatvorenici koji će se neočekivano zbližiti za vreme zatočeništva; Aleks Rasel igra Zamperinijevog brata i u svom prvencu na engleskom jeziku našao se japanski glumac Mijavi koji igra brutalnog čuvara kampa koji je svima poznat kao „Ptica“.

Posle rediteljskog debija „U zemlji krvi i meda“, nije bilo iznenađujuće što je Anđelina Džoli želela da nastavi svoju rediteljsku karijeru. „Ležala bih u krevetu i razmišljala o tome da želim da snimim nešto značajno. Ali šta? Trebalo mi je malo pomoći i usmerenja,“ kaže ona.

Džolijeva je bila sigurna u to da želi ponovo da režira, ali nije znala o čemu da priča. Ona objašnjava: „Želela sam da to bude nešto što ću voleti i što će me zanimati jer režija traži posvećenost, razdvojenost od porodice i mnogo više truda od glume. Morate biti potpuno posvećeni i uključeni u proces. Znala sam da neću dobro režirati film ukoliko me tema ne dirne i smatrala sam da je to važno.“

Teme i vrednosti koje nju zanimaju – hrabrost i izdržljivost, istrajnost ljudskog duha, nada, oproštaj i iskupljenje, kao i fizičko otelotvorenje motivacije koju je Džolijeva tražila, ispostavilo se da se nalaze u njenoj blizini. Ona je sve to pronašla u jednom od svojih komšija, živoj legendi čiji je dom bio u neposrednoj blizini njenog porodičnog doma u Holivud Hilsu.

Kad je producent Baer predočio Džolijevoj nacrt scenarija za film „Nepokoren“ 2012, ona se odmah zainteresovala za Zamperinijevu priču. „Zaintrigirao me je scenario, ali tek kad sam pročitala Lorinu knjigu, znala sam da želim da režiram ovaj film,“ kaže Džolijeva. „Poput miliona čitalaca koji nisu mogli da ispuste knjigu iz ruku, i mene je privukla Luijeva neverovatna životna priča i Lorino genijalno pripovedanje i bogato dokumentovanje najznačajnijih događaja koji su oblikovali prošli vek.“

Rediteljka priznaje da su je teme koje je Hilenbrandova istražila, duboko dirnule, gotovo koliko i sam Luijev život. „Ima toliko patnje u svetu. Smatram da su nam ovakve priče neophodne danas – putovanje čoveka koji pronalazi svoj put kroz tamu do svetla – to su priče koje nam mogu pomoći, motivisati, pokazati nam nešto izuzetno i naterati nas da pozitivno gledamo na život.“

Dok je Džolijeva bila u procesu otkrivanja Luijeve priče, Baer joj je ispričao da joj je Lui komšija. „Lui je mogao da vidi krov moje kuće iz svoje dnevne sobe,“ smeje se ona. „Nisam ni znala da je on sve vreme tu... dok sam ja smišljala šta sledeće da radim u svom životu.“

Ove slučajnosti su zapalile vatru u Džolijevoj i ona je smatrala da mora da režira film „Nepokoren“. Ali je uskoro saznala da dobijanje ovog posla neće biti lak zadatak. „Morala sam da se borim, ne samo da bih dokazala studiju da ja to mogu, već kasnije, da dokažem i sebi. A morala sam to da dokažem i Luiju, i sve je to potrajalo.“

Kad je Lui saznao da će dobro poznata glumica režirati film, trebalo mu je malo vremena da se privikne na tu ideju. Međutim, ubrzo je prihvatio Džolijevu i pružio joj dobrodošlicu u svom domu. „Endži je pozvala i rekla da će ona režirati film,“ kaže Lui. „Ja sam je do tad viđao samo na televiziji, jer ja više ne idem u bioskope. Ali znao sam da je nazivaju najlepšom ženom na svetu. Onda je došla u moju kuću. Kakva lepotica! Kakva divna žena! Odmah sam video da je ne samo lepa, već i pametna. Vrlo je pažljiva i ima milosrdno srce. Pomislio sam: 'Šta mi više treba?'“

Rediteljka je poslala radnu verziju scenarija Džoelu i Itanu Koenu, da vide da li mogu da dorade scenario koji će reflektovati njihov senzibilitet. Braća su pristala na to jer je u pitanju bila dobra priča i zbog toga što ih je zaintrigirao Luijev život.

Najvažnije je bilo pronaći filmskog Luija. „Morali smo da pronađemo nekog ko fizički liči na Luija, ali i nekog s kim će publika želeti da krene na ovo putovanje... nekoga ko izgleda kao da pripada ovom periodu iz filma i ko ne izgleda previše moderno,“ kaže Džolijeva.

„Takođe je to morao da bude neko kome ćemo poverovati da je olimpijski sportista, ko može da preživi pad aviona i najintenzivnije lišavanje, prvo 47 dana u čamcu za spasavanje usred okeana, a onda fizičko i psihičko zlostavljanje u nekoliko japanskih logora za ratne zatvorenike. Morali smo da nađemo nekog ko bi uspeo fizički da odradi sve ovo, a da pritom zadrži snažan duh,“ dodaje ona.

Bio je to pravi izazov, ali su ipak uspeli sve to da pronađu u tada 23-godišnjem glumcu, Džeku O'Konelu.

„Na kraju njegove audicije, kad sam čula njegov pravi akcenat, bila sam zaintrigirana,“ kaže Anđelina Džoli. „Onda sam videla snimke njegovih ranijih radova i videla sam taj žar i znala sam da on može da razume veći smisao ovog filma. Kad sam ga konačno upoznala, nisam mogla da prestajem da se smešim, jer je bilo nešto u njegovom stavu i načinu na koji je pričao o svom životu i porodici što me je podsetilo na Luija i njegovu priču. Videla sam da je on borac.“

Glumac je smatrao da je on pravi izbor za ovu ulogu. „Bio sam toliko uzbuđen i počastvovan kad sam čuo da sam pozvan na audiciju za ovaj film,“ priseća se O'Konel. „Bio sam šokiran kad sam saznao da sam dobio ulogu. Definitivno je ovo najveća čast koju sam doživeo, jer glumim nekog kog smatram legendom. To je nesumnjivo bio ogroman izazov. Teško je razumeti fizičku i psihičku istrajnost ovog čoveka, a kamoli to predstaviti publici.“

Režija: Angelina Jolie
Uloge: Jack O'Connell, Domhnall Gleeson, Garrett Hedlund, Finn Wittrock, John Magaro, Alex Russell, Miyavi
Žanr: epska drama
Scenario: Joel Coen i Ethan Coen, William Nicholson, Richard LaGravenese