Ovo putovanje počinje onog trenutka kada hrabro odbacite sve što vam je poznato i pređete u novo carstvo koje je daleko od vaše zone udobnosti. To je teško putovanje - koliko god fizički bilo kratko - koje materijalno menja tok vašeg života nabolje.  – Richard C. Morais

U filmu Indijski začin na francuski način Hasan Kadam (Maniš Dajal) je kulinarsko čudo iz Indije, čija se porodica kojoj je na čelu otac (Om Puri) smestila u pitomo selo Sent Antonan na jugu Francuske. Šarmantno, živopisno i elegantno mesto idealno je za otvaranje indijskog restorana, „Kuća Mumbaj“ - sve dok se ne umeša šef kuhinje „Sol Plerora“, klasičnog francuskog restorana s Mišelinovom zvezdicom koji vodi gospođa Malori (Oskarom ovenčana Helen Miren).

Njeni ledeni protesti protiv novog indijskog restorana samo 30 metara od njenog eskaliraju u vatrenu bitku između dva objekta, sve dok Hasanova strast prema francuskoj „visokoj kuhinji“ - i za pomoćnicu gospođe Malori, Margerit (Šarlot le Bon) – ne dovedu do kombinacije misteriozno-izvrsnog talenta kojim se stvara čarolija između dve kulture i Sent Antonan prožmu ukusi koje čak ni gospođa Malori ne može da ignoriše. Ona konačno shvati koliko je njen suparnik talentovan kao šef i uzima ga pod svoju zaštitu.

Film Indijski začin na francuski način obiluje ukusima, pobedom nakon egzila, strašću i ljubavlju - prikaz je to sukoba između dva sveta, ali i poriva jednog mladića da pronađe udobnost doma u svakom loncu, gde god se on nalazio.

„Drimvorks Pikčers“ i „Relajans Entertejnment“ predstavljaju film Indijski začin na francuski način. Reditelj je za Oskara nominovani Lase Halstrom, a u filmu glume dobitnica Oskara Helen Miren, Om Puri, Maniš Dajal i Šarlot le Bon. Producenti su dobitnik Oskara Stiven Spilberg, za Oskara nominovana Opra Vinfri i Džulijet Blejk. Izvršni producenti su Kerolin Hjuit, Karla Đardini, Džef Skol i Džonatan King. Scenario je napisao za Oskara nominovani Stiven Najt na osnovu istoimenog romana čiji je autor Ričard S. Morais.

RECEPT ZA USPEH -Restorani „Le Sol Pleror“ i „Kuća Mumbaj“ vrlo su blizu - deli ih samo 30 metara. Međutim, udaljenost među njima koju treba da pređu Kadamovi i gospođa Malori daleko je veća. Reč je o onom trenutku u životu kad treba da iskoračimo iz zone udobnosti i odemo na potpuno nepoznatu teritoriju želeći da bolje upoznamo same sebe.

Producentkinja Džulijet Blejk (koja je radila za „Džim Henson Kompani“ i kanal „Nešonal Džiografik“) u januaru 2009. godine pročitala je roman „The Hundred-Foot Journey“ i odmah joj se svideo. Blejkova kaže: „Svidele su mi se suprotnosti uzdržanog francuskog i šarolikog indijskog restorana, u jednom svira Mocart, a u drugom glasna muzika Bolivuda - sukob kultura epskih proporcija.“

Budući da su njeni roditelji emigrirali iz Nemačke i nikad nisu govorili o smrti svojih roditelja u Aušvicu, lako se poistovetila s temama vezanim za imigrante. Blejkova naglašava: „To su važne teme - rasizam, prihvatanje i mogućnost promene - koje su zajedničke svim imigrantskim pričama.“

Nakon što je obezbedila filmska prava, počela je da obilazi producentske kuće, uključujući „Harpo Films“ gde se Opra Vinfri odmah zainteresovala za knjigu i autora. Jednak interes pokazali su i Stiven Spilberg i Stejsi Snajder („Drimvorks“). Spilberg i Vinfrijeva su poslednji put sarađivali 1985. godine na The Color Purple.

Knjiga je objavljena u 28 zemalja, a scenario je prema njoj napisao za Oskara nominovani Stiven Najt čiji su raniji radovi Eastern Promises i Dirty Pretty Things. Rođen je u engleskom gradu Birmingem u kojem živi najveći broj Indijaca u Velikoj Britaniji.

Lase Halstrom bio je logičan izbor za reditelja ovog filma. Poznat je po filmovima My Life as a Dog, The Cider House Rules i Chocolat - svaki od njih donosi sjajnu priču, a njegov stil i osećajnost savršeno odgovaraju ovoj priči.

POSTAVLJANJE STOLA - Dok se naizgled vodi rat između dva restorana, reč je o sukobu dva sveta. Gospođa Malori vodi „Le Sol Pleror“, ugledni restoran poznat po klasičnim francuskim jelima. Tvrdoglava je i jasno govori koliko joj se ne sviđa novi indijski restoran koji „vređa njen osećaj za ukus i uređenje“.

Otac indijske porodice, iako bučan koliko i njegov restoran „Kuća Mumbaj“, vredan je i pristojan čovek. Porodica Kadam je pobegla iz svog doma u Mumbaju nakon niza tragičnih okolnosti i doselila se u Sent Antonan, a otac se ne boji da se suprotstavi gđi Malori.

Oboje imaju više zajedničkog nego što bi ikad priznali - ponosni su, odlučni i tvrdoglavi. Halstrom objašnjava: „Nije lako glumiti gđu Malori, jer ona tokom priče doživljava priličan preobražaj, ali privlače me priče koje prikazuju likove istinito i uverljivo.“

Helen Miren nije bilo teško zamisliti u toj ulozi. Poznata je po Oskarom nagrađenoj ulozi kraljice Elizabete II u filmu The Queen i Džejn Tenison u PBS-ovoj seriji Prime Suspect za koju je dobila nagradu Emi.

Halstrom ju hvali: „Helen je briljantna na više nivoa. Njena mašta je beskrajna i uvek donosi fantastične i vredne odluke. I, savršena je Francuskinja, iako je polu-Ruskinja i polu-Engleskinja.“

„Le Sol Pleror“ iscrpljuje gđu Malori već 30 godina i ona je danas usamljena, ogorčena i još uvek pokušava da dobije drugu Mišelinovu zvezdicu koju jedanput godišnje dodeljuje najpoznatiji evropski vodič kroz restorane Guide Michelin, označavajući tako izvrsnost u ugostiteljstvu, ali i može voditi do uspeha ili propasti nekog restorana. Mirenova objašnjava: „Gospođa Malori je velika riba u malom ribnjaku, u zemlji u kojoj se hrana shvata neverovatno ozbiljno. Profesionalac je i potpuno predana svom restoranu koji je prerastao u njen život.“

Otac, patrijarh porodice Kadam, lik je za kojeg je odabran slavni indijski glumac Om Puri, veteran s više od 250 filmova. Ima izražajno, karakterno lice i glumačke veštine potrebne za prikaz promene raspoloženja, od osećajnosti do zabave, u istom minutu.

Hasan Kadam je skroman i osetljiv lik, a producenti su srećni što su za tu ulogu pronašli sjajnog glumca. Maniš Dajal je glumio u serijama 90210 i Law & Order: SVU.

Od trenutka njihova prvog susreta, Hasan je očaran Margerit koja je pomoćnica šefa kuhinje u restoranu gđe Malori, ali i Hasanov izvor informacija i inspiracije. Glumi ju francuska komičarka Šarlot le Bon koja je rođena i odrasla u Montrealu. Glumila je u Yves Saint Laurent i Mood Indigo, a o novom liku kaže: „Sviđa mi se što Margerit toliko strastveno voli da kuva. To je zaista inspirativno. A zadovoljna sam i što moj lik prolazi svojevrsnu evoluciju - to mi je, kao glumici, veoma privlačno.“

Halstrom objašnjava: „Šarlot je slična Helen Miren - obe su neustrašive. Ona je inteligentna i zabavna i sluša dok glumi, sluša sagovornika, a to je znak dobrog glumca.“

Porodicu Kadam čine i Mansur, Mahira, Muhtar i Aiša, a glume ih Amit Šah, Farzana Dua Elahe, Dilon Mitra i Aria Pandža.

PLANIRANJE JELOVNIKA - Jedan od ključnih začina filma Indijski začin na francuski način je francuski krajolik. Halstrom je zamislio francusko seoce nasred brežuljaka, vinograda i kamenih crkvica. Nakon nekoliko nedelja potrage, producenti su odabrali Sent Antonan Nobl Val na jugu Francuske, usred bujne i pastoralne regije Jug-Pirineji.

Usred gradića je trg na kojem lokalni stanovnici vikendom prodaju svoje proizvode, pa je mnoštvo njih angažovano kao statiste.

Za Oskara nominovani scenograf Dejvid Gropman i Halstrom već su sarađivali na filmovima Chocolat i The Cider House Rules, a o lokaciji novog filma kaže: „Arhitektura, krajolici i predivno selo savršeni su za našu priču.“ Puri dodaje: „Prelepo, egzotično, živopisno, prepuno zelenila i predivnih dolina. I sve to odlikuje miran ritam.“

Eksterijeri restorana „Le Sol Pleror“ snimani su u elegantnoj kući pod imenom „La Duranti“ iz 19. veka, a unutar nje su snimane scene u sobi gđe Malori i u restoranu. Za „Kuću Mumbaj“ je odabrana velika seoska kuća u Karlusu, gradiću sa 650 stanovnika.

Gropman je dizajnirao sve četiri kuhinje koje vidimo u filmu, o čemu kaže: „Svaki pravi šef kuhinje je toliko opsednut kuvanjem da mu je kuhinja sveto mesto - i odraz njegovog karaktera.“

Snimanje se odvijalo 52 dana u Francuskoj i četiri dana u Indiji. Ekipu su činili Francuzi, Amerikanci, Britanci, Indijci i Šveđani. Na setu se neprekidno istovremeno govorio engleski, francuski, švedski i hindi.

MEŠANJE SASTOJAKA - Gospođa Malori i otac su u neprekidnom sukobu i jedno drugom ugrožavaju egzistenciju. Puri kaže: „Gospođa Malori je naizgled rafinirani elitista, ali njen pristup je više klasičan, dok je moj lik rustičan, što ne znači da nema pravo na život.“

Vinfrijeva objašnjava: „Hrana ima važnu ulogu u okupljanju porodice jer omogućava članovima da se osećaju sjajno i da imaju poverenja u svoju sposobnost da pripreme predivna jela koja će ih, pored toga što su ukusna, nahraniti duhovno i emocionalno.“

Kad Hasan ponudi gđi Malori da joj pripremi omlet, ona odmah shvati značaj toga. Međutim, tek kad je probala omlet postala je svesna njegove tehnike i istinskog genija. Dajal kaže: „Kao dečak sam jeo omlet koji bi mi pripremao moj tata. I takav sam pripremio u filmu - malo čilija u prahu, pavlake, mnogo korijandra i malo crnog bibera.“

Najt kaže: „Čitajući scenario curile su mi bale, ko ne bi mogao da dočeka da okusi taj omlet! Ali, potreba da se Hasan razvije ruši barijeru i predrasude između gđe Malori i oca.“
 
Indijska kuhinja poznata je po bogatstvu ukusa - đumbir u pilećoj „tika-masali“; bogat ukus mora u morskim ježevima; sladak, opijajući ukus klinčića u pilećoj „tandori“… većina jela je prilično začinjena; koriste se čili papričice, kardamon i kim, cimet, šafran i korijander. Indijski pristup kuvanju je spontan i opušten, a mnoga jela se jedu bez kuhinjskog pribora.

Puri objašnjava: „U Indiji je pristup hrani ležeran. Francuska hrana je pod imperativom prezentacije. Ali, različite indijske kuhinje zadivljujuće su pune začina. Ipak je ceo svet došao u Indiju zbog začina.“

Ukus jela se u Francuskoj podrazumeva. Priprema i tehnika su jednako važne koliko i konačan proizvod. Sir, hleb, testenine, vino i bogati sosovi (Bešamel, Velute, Tomato, Espanjol i Holandeze) obično se povezuju s Francuskom. Kad Hasan pripremi te sosove za Margerit – u svom prvom pokušaju ovladavanja francuskom kuhinjom - ona prvi put nasluti koliko je on nadaren.

Upravo je razlika u stilu ono što ga zainteresuje za francusku kuhinju i motiviše da uči kod gđe Malori. Kao ponosni imigrant, otac se isprva oseća izdanim, ali uskoro taj osećaj zameni ponos na sina, pa se oboje odraslih složi da zanemare razlike za njegovo dobro.

Dajal zaključuje: „Mali korak znači mnogo, most između dečaka na indijskoj pijaci i sazrevanje u šefa francuske kuhinje.“

PRIJATNO - Hrana stimuliše. Može da leči, spaja ljude, inspiriše. Spaja kulture i daje nam uvid u tuđe živote i iskustva. Hasan je mladić kojeg zanima dobra hrana i ima poseban dar. Fascinira ga francuska kuhinja, a uveče pre spavanja čita kuvare koje mu je dala Margerit. Svoje poznavanje indijske hrane koristi da bi ga spojio s receptima koje otkriva u Francuskoj.

Spilberg tvrdi: „Hrana je ambrozija koja spaja sve ljude iz svih zemalja, religija i zanimanja za isti sto.“

Dajal i Le Bonova su prošli obuku kod francuskih i indijskih šefova koji su bili stalno prisutni na setu i pomagali kod rasvete i snimanja hrane. Bili su to francuski savetnici, šefovi Vinsen Meslin i Lene Žurden, i indijski savetnici, šefovi Flojd Kardoz i Anil Šarma.

Le Bonova kaže: „Najvažnije što sam naučila jeste da je u kuvanju reč o gestovima i govoru tela. Od velike je pomoći ako imate stav.“

Halstrom je želeo da osigura da svaki zalogaj u filmu izgleda jednako primamljivo koliko i u prirodi, da obezbedi organski izgled, a ne prelepe kadrove koji bi skrenuli pažnju gledalaca s priče. O tome kaže: „Nisam želeo reklamu za špagete. Ali naš snimatelj Lajnus Sandgren ima prirodan instinkt kako da pristupi hrani na poetičan način od kojeg potekne pljuvačka.“

SVAKI ZALOGAJ PODSEĆA NA DOM
POVRATAK UKUSIMA KOJI NAS DEFINIŠU

Kad stigne u Pariz, Hasan kao da gubi nit. Njegova hrana je hladna i klinička, posao ga otuđuje i prvi put živi isprazno, bez ikakve strasti i trunke zadovoljstva.

Autor knjige kaže: „Francuzi imaju predivnu reč, „derasine“, koja znači „iščupan“ (iz korena). Mnogi ljudi stignu iz jedne kulture u drugu i onda se pitaju gde je dom.“

Najt dodaje: „Pariz je epicentar svih najboljih restorana sveta, ali današnji molekularni pristup je potpuno naučan - nimalo osećajan. Ne oslanja se ni na jednu tradiciju, čak ni na francusku. Stoga se Hasan nađe u prilično sterilnom okruženju.“

Blejkova dodaje: „Hasan stiže direktno na vrh molekularne kuhinje, ali kuhinja je od nerđajućeg čelika, puna dima suvog leda i epruveta - potpuno bez duše. Čista suprotnost toplini kuhinje u „Kući Mumbaj“.“

Nedostaju mu porodica, Margerit i život kakav je vodio do tada, i shvati da je hrana - sećanje. Vinfrijeva opisuje: „Svako putovanje je nalik onom iz Čarobnjaka iz Oza - ne napuštate svoje dvorište. A hrana može da vrati osećaj da ste zbrinuti i voljeni.“

Pobeda strasti nad predrasudama daje smisao tim svetovima kroz snagu prihvatanja i razumevanja i ujedinjavajuće snage hrane. Mirenova preporučuje: „Nemojte ići na večeru pre nego što pogledate Indijski začin na francuski način. Ali zato nakon njega otiđite u neki odličan francuski ili indijski restoran.“