Najavljujemo ekskluzivnu retrospektivu kratkih filmova reditelja Vlatka Gilića, jednog od pedeset najboljih svetskih reditelja, koja će se održati 23. i 24. maja, sa početkom u 20 časova, u dvorani Kulturnog centra Pančeva. Organizatori ovog važnog događaja su Kulturni centar i „Refraction Tim“, a ulaz na sve projekcije je besplatan.
U okviru dvodnevnog programa publika će biti u prilici da pogleda deset kratkih filmova, od kojih i nagrađene „Zategni dele“, „In continuo“, „Dan više“ i film „Ljubav“, najbolje kratkometražno ostvarenje u istoriji jugoslovenskog filma po izboru Instituta za film.
Drugog dana programa, u subotu, 24. maja, nakon projekcija održaće se razgovor sa rediteljem Vlatkom Gilićem. Razgovor će voditi dr Živko Popović, profesor filmologije na Akademiji umetnosti Novi Sad, i bivši asistent reditelja Vlatka Gilića.
Program:
Petak, 23.5.2014 u 20.00
Dvorana Kulturnog centra Pančeva, ulaz slobodan
MALA SVETLOST (1966) (10')
Dečja igra sa sopstvenom senkom. Jedan susret i senke nestaju. Prvi film, korežija sa Predragom Golubovićem. Početak jedne izuzetne filmografije, Samosvojan rediteljski pristup, izuzetna kontrola savršene vizuelno ritmičke strukture.
POVRATAK NA RODNO DRVO (1968) (11')
Začudna, pomerena realnost o tipu čoveka koji sebe veliča i uživa u lažnom životu drugima nedostupnom. Ordenje na grudima i leđima preteže i vuče ga na zemlju i dalje nazad na rodno drvo. Kratki film po scenariju Matije Bećkovića.
HOMO SAPIENS (1969) (11')
Prvi film iz trilogije o Sizifu. Čovek prolazi kroz peščani predeo. Nosi malu posudu sa vodom. Puni ogromno bure. Nastojanje, ometanje, nemoć. ''U čoveku je nešto nedosežno, što nam stalno izmiče'', autorovo je razmišljanje duboko utisnuto u ideju ovog dela.
HOMO HOMINI (1970) (4')
Nastavak trilogije. Razmišljanje o slobodi. Čovek u lancima, sada u snežnom predelu. Bez svesti o tome da postoji neraskidiva veza između Čoveka i Vrhovnog koji dodaje alke na lancu oko vrata onom upornom, bez nade i kraja.
ZATEGNI DELE (1970) (10')
Na deonici pruge Beograd-Bar, gradilištu Lutovačke Platije, tamo gde mašina nije mogla, sudar kamena i čoveka. Dobitnik Velike zlatne medalje na Jugoslovenskom festivalu dokumentarnog i kratkometražnog filma 1970. godine.
IN CONTINUO (1971) (11')
U prostoru klanice neprekidni tok krvi. Metafora o nasilju, ubijanju u paklu ljudskog okruženja. Dobitnik Srebrnog medveda na festivalu u Berlinu 1971. godine. Gran Pri na Festivalu u Beogradu.
DAN VIŠE (1972) (11')
Lekovito blato kod Bujanovca. Nada da će se produžiti život bar za jedan dan. Ljudska tela u Čistilištu.
Gran Pri na Međunarodnom filmskom festivalu u Oberhauzenu 1972. godine.
JUDA (1972) (11')
Traganje za Judom kroz priču o čoveku sa krša i njegovoj borbi sa zmijama. Izrazito filmski ekspresivno promišljanje o zlu u čoveku.
Subota, 24.5.2014 u 20.00
Dvorana Kulturnog centra Pančeva, ulaz slobodan
LJUBAV (1972)
Gradnja mosta u kanjonu Male Rijeke. Radniku dolazi žena i donosi ručak. Ritual jednostavne ljubavi. Gran Pri u Oberhauzenu i Beogradu. Po izboru Instituta za film najbolje kratkometražno ostvarenje u istoriji jugoslovenskog filma.
MOĆ (1973)
Kroz hipnotizersku seansu manifestacija zloupotrebe moći, manipulacija ljudima i kontrola volje. Nezaboravna i šokantna projekcija na festivalu u Kanu. Poslednje kratkometražno remek-delo reditelja Vlatka Gilića.
Reditelj Vlatko Gilić, rođen je u Podgorici, 1935. godine. Diplomirao je na Arhitektonskom fakultetu u Beogradu. Njegov opus od dvanaest kratkih igranih i dokumentarnih filmova, nastalih u drugoj polovini 60-ih i prvoj polovini 70-ih godina, ubraja se među najznačajnija i najizrazitija dostignuća domaće kinematografije u ovim kategorijama.
Gilićev prvi dugometražni igrani film Kičma prikazan je u takmičarskoj selekciji na filmskom festivalu u Kanu 1977. Bio je kandidat za nagradu Oskar 1978. i izabran je među deset najboljih te godine u svetu. I njegov sledeći film Dani od snova iz 1980. učestvovao je na festivalu u Kanu i tu se poslednji put predstavio kao reditelj. Iako je nastavio sa pisanjem scenarija, neverovatnim spletom okolnosti i zabranama više od tri decenije Vlatku Giliću je onemogućeno da radi filmove. Za to vreme bavio se akademskim radom na Akademiji umetnosti Novi Sad i Fakultetu likovnih umjetnosti na Cetinju. Dobio je zvanje Profesor Emeritus.
Zato što ne snima, više i ne daje intervjue medijima. Odbio je nagradu Jugoslovenskog festivala dokumentarnog i kratkometražnog filma za životno delo 1996. godine. Od Jugoslovenske kinoteke je dobio nagradu za doprinos unapređenju kinematografije. Nagradu za životno delo Udruženja filmskih umetnika Srbije dobio je 2011. godine.
Po izboru Instituta za film Beograd, film Ljubav je proglašen najboljim kratkometražnim ostvarenjem u istoriji jugoslovenskog filma.
Vlatka Gilića je američki medijski gigant NBC uvrstio među pedeset najboljih u istoriji svetske kinematografije. Tako se našao u društvu Orsona Velsa, Hjustona, Čaplina, Forda, Felinija, Hičkoka, Bergmana, Kurosave, Kjubrika, Tarkovskog, Renoara, Roselinija... Na tom spisku Vlatko Gilić je jedini iz Jugoistočne Evrope.
Niko ne istražuje ljudsku sudbinu na tako dubok način kao Gilić, zapisao je Vilard van Dajk, direktor filmskog odeljenja njujorškog Muzeja savremene umetnosti, u pismu upućenom Dunav filmu u kojem traži da otkupi sva Gilićeva djela. Filmovi reditelja Vlatka Gilića nalaze se danas u tom Muzeju, pohranjeni u kapsuli najvećih stvaralačkih vrednosti baštine čovečanstva, u bezbedno sklonište od mogućeg atomskog razaranja i mogućeg gubitka biografija i pamćenja ljudske vrste.
Moj filmski kadar drži se samo jednog cilja – izneti na videlo stvari koje imaju metafizički prizvuk, kako bi se pokrenule one sile kretanja koje neprekidno produbljuju stvarnost i prodiru u tajnu ličnosti.
Tako, izgleda mi, umetnost menja svet više pomoću nesvesnog nego svesnog uma.
Režirati znači u istini najintimnije razgovarati sam sa sobom. Oslobađati život svega suvišnog.
Režija je susret. Susret sa vidljivim i nevidljivim. Nešto što nas privlači a ne znamo zašto.
Umeti da u običnom vidite tajnu, koja se upravo tim običnim prikriva.
Režirati znači pustiti život da vas iznenadi.
