Premijera kratkometražnog filma „Sjene“ održaće se 25. novembra u 20č u Domu omladine Beograda. Publika će imati priliku da pogleda priču o sudbini Mladobosanca nakon atentata, za vreme služenja zatvorske kazne u Češkoj. Pored premijere biće održana i tribina o ideologiji Mlade Bosne. Povodom premijere i tribine razgovarali smo sa rediteljem Milošem Ljubomirovićem.

Ljubomirović je diplomirao menadžment na Fakultetu organizacionih nauka, ali već na trećoj godini studija, iz želje da na što bolji način dokumentuje studentski život, intenzivnije se zainteresovao za filmsku umetnost: „Tražio sam način da se uključim u zvanične filmske tokove i mesto gde ću proširiti svoja znanja, vidike, gde ću ostvariti nove kontakte. Sve to sam našao na Fakultetu dramskih umetnosti”.

Na konkursu „Film za 60 sekundi“ osvojili ste prvu nagradu i predstavljali Srbiju na „Empire Awards Festival“ u Londonu. Šta je ova nagrada značila za Vas?

Miloš Ljubomirović: I pored toga što film sa kojim sa osvojio pomenutu nagradu u umetničkom smislu ne vredi mnogo, nagrada je došla kao priznanje određenog rada i zbog toga mi je dosta značila. Dala mi je podstrek za dalji rad, zadovoljstvo da predstavljam svoju zemlju na jednom međunarodnom festivalu i nekoliko nezaboravnih noći u Londonu.

Film “Sjene” je, zapravo, Vaš master rad na Fakultetu dramskih umetnosti. Kada i kako se javila ideja za nastanak filma sa ovom tematikom? U čemu ste pronalazili inspiraciju za svoj rad?

Miloš Ljubomirović: Prvo se rodila ideja da radim dokumentarni film o Sarajevskom atentatu sa kojim sam zapravo i primljen na fakultet. Organizacija Mlada Bosna je jako interesantna i hteo sam na neki način njome da se bavim. Istraživanjem istorijske građe našao sam zanimljive podatke o boravku Mladobosanaca u Terezinu i rešio da njih ekranizujem i to u igranoj formi. Inspiraciju sam nalazio u svedočenjima ljudi koji su taj zatvor preživeli.

Miloš ističe da je cilj njegovog projekta da doprinese obeležavanju stogodišnjice Sarajevskog atentata i početku Prvog svetskog rata: “Jedan od ciljeva je i da predstavimo malo poznatu priču o sudbini Mladobosanaca nakon atentata”.

Film “Sjene” treba da bude uvod u dugometražni film i mini seriju od pet epizoda. Kada će taj projekat biti realizovan?

Miloš Ljubomirović: Kada za to budu obezbeđena sredstva. Kratkometražni film je rađen sa mizernim budžetom i mislim da smo uradili odličan uvod za dugometražni film i igranu seriju. Moja ideja je da se ti projekti snimaju na orginalnim lokacijama i da se u filmu govori na češkom, nemačkom i srpskom jeziku. Da dobijemo tu autentičnost i podignemo projekat na nivo međunarodne koprodukcije. Tako nešto je moguće samo ako nas nadležne institucije podrže.

Ljubomirović očekuje da će beogradska premijera filma ispuniti Veliku salu Doma omladine Beograda, kao i da će prirediti veče u kom će publika uživati: “Ukoliko reakcije publike budu iste kao i u Boru, gde je bila pretpremijera, ja ću biti zadovoljan”.

Pre projekcije filma biće održana i tribina, kako će biti koncipirana?

Miloš Ljubomirović: Govornici će pričati o Mladoj Bosni i to iz različitih uglova. Sve u cilju da se malo bolje upoznamo sa tom organizacijom i tadašnjim duhom vremena. Mislim da je to shvatanje istorijskog konteksta stanja u Evropi sa početka XX veka izuzetno bitno da bi se na pravi način odgonetnulo ko su Mladobosanci zapravo bili. Tih 45-50 minuta će biti pravi uvod u naš film.

Kada je o budućim planovima reč Ljubomirović naglašava da planira da razvije projekat dugometražnog filma i mini serije: “Želim da u tu priču uključim neku od vodećih producentskih kuća kod nas i da zajedničkim snagama radimo na ostvarenju tako velikog projekta. Imam ideju za kratki film na temu nestalih beba, pa i time želim da se bavim u budućem period”.
Tri filma, novijeg datuma, koja su na Miloša ostavila najveći utisak su “Prošlost” Ašgara Farhadija, “Lov” Tomasa Vinterberga, “12 godina ropstva” Stiva Mekvina.

DOB

Koncertna promocija četvrtog studijskog albuma „Neurokrem“ grupe Presing održaće se 20. novembra od 21h u Domu omladine Beograda. Kao podrška nastupiće i beogradski bend Mravi i novosadska grupa Minstrel. Ulaznice za koncert mogu se kupiti posredstvom Eventima, za prvih sto kupaca po ceni od 500 dinara, u pretprodaji za 600 dinara, dok će na na dan koncerta cena iznositi 800 dinara. Uoči predstojećeg koncerta, Vladimir Krakov govori o Presingu nekad i sad, novom albumu i aktuelnostima u bendu.

Opširnije...

Bend Kanda, Kodža i Nebojša (KKN) održaće koncertnu promociju novog albuma “Volja za noć” 14.11. u 21č u Domu omladine Beograda. Nakon nastupa u Sarajevu, Bratuncu i Novom Sadu, poštovaoci muzike KKN imaće priliku da ih čuju i u Beogradu. Ulaznice su u pretprodaji preko EVENTIM mreže po ceni od 600 dinara. O novom albumu, koncertu u Domu omladine Beograda i izmenama u bendu razgovarali smo sa Nenadom Pejovićem, gitaristom grupe.

DOB: Šta je sve poslužilo kao izvor inspiracije prilikom nastanka vašeg novog albuma „Volja za noć“? Koje teme ste obrađivali na ovom izdanju?

Nenad Pejović: Uvek nas inspiriše sve ono što čini kulturni svet u kom se krećemo - muzika, knjige, prijatelji. Na jedanaest pesama sa Volje za noć su teme koje uslovno povezuje motiv noći u kojoj smo istraživali mogućnosti prevladavanja „malodušnog i sivog rugla danjeg“, no svaka pesma ima i svoj zaseban život. Moj utisak je da je Oliverova lirika postala ličnija, ispovednija, a istovremeno i otvorenija za tumačenje. Mislim da smo na muzičkom planu uspeli da napravimo promenu u zvuku u pravcu odlučnije svirke i konkretnih rešenja. To nije bila promena bez razloga, došla je iz našeg osećanja sveta u kome smo i u kome se tako malo menja - ako uopšte neko primećuje koliko je velika potreba za promenom.

Nenad kaže da je na ideju za omot, koji će predstavljati omaž biblioteci Reč i misao, došao Oliver: “Deluje pomalo groteskno kada vidite koliko je značajnih dela domaćih i stranih autora objavljivano u toj biblioteci, da bi posle svih lomova u novijoj istoriji kućne biblioteke postale preplavljene nižerazrednom konfekcijom”.

Novi album grupe Kanda, Kodža i Nebojša producirao je Kaspar Vajnberg za kog Nenad kaže da je otvoren i fleksibilan saradnik: “On razume dosta naših reči, a što je još važnije, razume uslove u kojima delujemo, posebno što se puno toga promenilo u poslednjih petnaestak godina i na zapadnom tržištu sa koga potiče. Kaspar više spada u onu vrstu producenata koja, kao što to slavni Jim Dickinson kaže, svoj potpis kao producenta ostavlja u pauzama između tonova. Sledio je sa nama postavljen cilj produkcije koja će u sebi sadržati sirovost i snagu koncertnog izvođenja, nudeći sugestije koje mogu da pospeše krajnji rezultat (na primer deonice u Siroti Ani i Bo sam snimio koristeći jednu njegovu staru gitarsku pedalu)”.

Na nastupu u Domu omladine Beograda ovoj grupi će se pridružiti Autogeni trening i Kiza Bluza, koji će imati polusatne nastupe nakon kojih na scenu izlazi KKN. “Naš nastup će biti delom baziran na novim pesmama, ali kao i uvek, sa osvrtom na prošlost - od Guarda Tome! do pesama sa Manifesta i možda još ponečim dok se vrata Doma omladine Beograda ne zatvore u koji sat iza ponoći”, kaže Nenad.

Bend je u poslednjih dvadeset godina nastupao u svim salama Doma omladine Beograda, a Pejović ističe dobru višegodišnju saradnju sa ovom institucijom i nada se da će se ona nastaviti i u budućnosti.

Posebnost najavljenih koncerata je i u tome što će, pored promocije novog albuma, bend predstaviti novog basistu Boška Stanojevića Boleta, koji je poznat po saradnji sa sastavom EKV. Stanojević je zamenio dosadašnjeg člana Ognjena Beadera.

DOB: Boško Stanojević Bole je novi basista benda. Na koji način je on oblikovao zvuk vašeg novog albuma?

Nenad Pejović: Bole je došao u bend u momentu kada je rad na albumu bio završen i kada nam je Ognjen saopštio odluku o napuštanju benda i Srbije. Mislim da smo uspeli da unapredimo izvođački aspekt sviranja sa Boletom, kako u novim tako i u starijim pesmama. Nadam se da će se to primetiti na koncertima, a ako sve bude u redu i na nekim budućim studijskim snimcima.

DOB: Koliko se i na koji način zvuk KKN promenio u proteklih dvadeset godina?

Nenad Pejović: Zvuk KKN se menjao od ploče do ploče, bez obzira od postave u datom trenutku, plan nikad nije bio da se ponavlja formula. Jednostavno se dogodilo ono što se dešava dugovečnim sastavima - sazrevanje i razvoj u kompozitorskom i poetskom aspektu delovanja. Bitno je to što je bend uspeo da bude ostane prepoznat kao relevantan u dva potpuno različita perioda – u devedesetim i u godinama tranzicije u jednoj mladoj zemlji. Verovatno je konstantno nepristajanje na datu situaciju i potreba za promenom uticala, a utiče i dalje na traženje novih muzičkih puteva.
Kao tri najuticajnija rok albuma svih vremena Nenad navodi prvi Elvisov album iz 1956, zatim prvi album Bitlsa (Please Please Me) i prvi album Bob Dilana.

Jubilarni 30. Beogradski džez festival koji se održava se od 24. do 27. oktobra u Domu omladine Beograda i Domu sindikata, predstavlja Sve zvezde džeza: velikane savremene džez scene, kako strane, tako i domaće muzičare, sa kojima ponosno izlazimo pred ceo svet. Vasil Xadžimanov nastupa na 30. BDžF i u akustičnom izdanju sa svojim Triom i sa kompletnim VX bendom. Publici će predstaviti posebno naručen festivalski projekat, u okviru kojeg sarađuje sa američkim alt saksofonistom srednje generacije, Dejvidom Binijem. Sa Vasilom smo razgovarali o nastupu na Beogradskom džez festivalu, 25. oktobra od 21 čas u Velikoj sali Doma omladine Beograda, saradnji sa Binijem i budućim planovima.

Na 30. Beogradskom džez festivalu predstavićete se sa oba sastava sa kojima nastupate i specijalnim gostom Dejvidom Binijem. Kako je koncipiran program, šta očekuje publiku na vašem koncertu u Domu omladine Beograda?

Vasil: "Program se sastoji iz dva dela. Prvi deo koncerta će biti akustičan. Naime, 2010. godine sam snimio svoj prvi piano trio CD "El Raval" u Skoplju, sa dva makedonska velikana džez muzike - basistom Martinom Đakonovskim i bubnjarem Alekom Sekulovskim za izdavačku kuću „Skopski Jazz Fest“.

Ideja je da se materijal sa tog diska odsvira u prvom delu koncerta, sa tom razlikom što će Martina i Aleka, koji nisu bili u mogućnosti da dođu, zameniti mlade snage srpske džez scene - Petar Krstajić na basu i Peđa Milutinović na bubnjevima. Triju će se kasnije pridružiti i Dejvid Bini koji ostaje na sceni i za drugi deo koncerta. Tada na scenu izlazi električni set - Vasil Xadžimanov Bend, u sledećem sastavu: Branko Trijić (gitara), Miroslav Tovirac (bas), Bojan Ivković (udaraljke) i Peđa Milutinović (bubnjevi). Drugi deo koncerta se snima za novi live album VH Band-a, koji će biti izdat sledeće godine."

Vasil navodi da je Dejvida Binija upoznao 1996. godine u Njujorku, preko zajedničkog prijatelja i saradnika, basiste Meta Garisona. „Već duže vreme razmišljam da dovedem neke od mojih kolega, koji su svetski poznati i sjajni muzičari i evo tek sada su se stvorili uslovi da se to i desi, zahvaljujući Beogradskom džez festivalu. Dejvid je u proteklih dvadeset godina radio sa najvećim imenima jazz i soul muzike i lista saradnika je veoma duga, tako da preporučujem čitaocima da odu na njegov sajt (www.davidbinney.com) i pogledaju o kome se radi, ako već nisu upoznati sa njegovim radom.“, kaže Xadžimanov.

Snimke sa koncerta planirate da uključite u naredni album. Po čemu će se on razlikovati od prethodnih izdanja?

Vasil: "Samo prisustvo muzičara kakav je Dejvid mora da utiče i na muziku na albumu. Pored toga, autorski rad benda se ovoga puta promenio u tom smislu da su svi članovi učestvovali u stvaranju novih kompozicija i mislim da će se to posebno osetiti u muzici koju nameravamo da snimimo."

Vaš pristup džez muzici predstavlja kombinaciju balkanskih tradicionalnih, folk ritmova i zapadnih muzičkih stilova. Koliko se taj pristup promenio od početaka Vaše karijere do danas?

Vasil: "Balkanski uticaji su, po mom mišljenju, nešto čega ne treba da se stidimo. Ali ne treba ni da ih forsiramo po svaku cenu. U našoj muzici, taj melos se javlja baš kao i svi ostali sa kojima baratamo - potpuno spontano i neplanirano. Ako ga ima, dobrodošao je; ako ga pak nema, ništa strašno."

Vasil kaže da je lista autora koji su uticali na njegovu muziku dugačka i veoma eklektična. Na formiranje njegovog muzičkog izraza uticali su majstori starog džeza, pripadnici fusiona, rok, pop i world muzike, kao i velemajstori stare balkanske izvorne muzike.

Xadžimanov je poznat i po nastupima sa brojnim muzičarima: „U suštini, srećan sam što sam imao prilike da „ukrstim“ instrumente sa muzičarima koji dolaze iz najrazličitijih zemalja i imaju potpuno drugačije stilove jedni od drugih. Svaki novi izazov mi je pomogao da postanem muzičar kakav sam danas.“

Beogradski džez festival ove godine slavi važan jubilej – trideseto izdanje. Šta za Vas kao džez muzičara znači ova manifestacija i koji koncert sa prethodnih festivala posebno pamtite?

Vasil: "Moja povezanost sa ovim festivalom je mnogo dublja od čiste ljubavi prema muzici i izvođačima koji su nastupali na njemu. Prve kontakte sa velikim imenima ove muzike doživeo sam upravo zahvaljujući ovom festivalu, a svoje nastupe na istom pamtim kao jedne od najbitnijih u svojoj karijeri. Zato je velika odgovornost nastupiti 25. oktobra na Beogradskom džez festivalu i izvesti sve sto smo planirali na najbolji mogući način koji znam."

Koje koncerte na ovogodišnjem Beogradskom džez festivalu sigurno nećete propustiti?

Sigurno neću propustiti power trio Danilo Perez, John Pattituci i Brian Blade. Uostalom, Dejvid će biti srećan što će se videti sa svojim drugarima, sa kojim je često nastupao. Ostale koncerte ću morati da propustim, jer nakon beogradskog imamo koncerte u Kragujevcu, Užicu, Novom Sadu i Pančevu.