KONCERT DIALOGUS MUSICUS

U nedelju, 17. septembra 2023. godine u 20.00 časova u Crkvi Uznesenja Blažene Djevice Marije, na Velikom trgu u Zemunu, održaće se koncert DIALOGUS MUSICUS* povodom 15. godina rada Nimbus Art-a i 25 godina profesionalnog bavljenja ranom muzikom Andreja Jovanića. Prvi put u Srbiji zajedno, jedan od najznačajnijih svetskih baroknih flautista, dirigent, Žan-Кristof Friš (posle 45 zemalja i 4 kontinenta), Andrej Jovanić, teorbista i Đorđe Milošević, barokno čelo u Muzičkom dijalogu (Dialogus musicus). Projekat oživljava ono što je muzička Evropa uvek predstavljala: bogatu i živu kombinaciju kompozitora i umetnika koji stvaraju veliko muzičko nasleđe bez granica.

Originalnost i kreativnost u pristupu daje mogućnosti za muzičku ekspresiju kroz različitu prirodu svakog od instrumenata.

Rana muzika je deo muzičke prošlosti koji je nepresušni izvor inspiracije i izazov za sve muzičare. Barokna muzika, kao i barokna retorika, se karakteriše opširnim i ukrašenim govorom, ponavljanjem i nagomilavanjem epiteta, simbola, alegorija, metafora... Barokni flautista, Žan-Кristof Friš je među prvim istorijski informisanim izvođačima koji su otkrili kako se tradicionalna muzika iz usmene tradicije može koristiti kao izvor informacija za savremene svirače rane muzike. Pored izuzetno velike koncertne delatnosti i neumornog istraživanja predavač je interpretacije barokne muzike na Sorboni, Pariski univerzitet, a njegovu referentnu knjigu Le Baroque Nomade sada koriste mnogi profesori.

*Dialogus musicus (lat.) - muzički dijalog: flauta – lauta, muzika – publika, francuski stil – italijanski stil, muzičar – muzičar, instrument i muzičar, izvođač i slušalac

Nakon što je bila zaboravljena (oko jednog veka), poprečna flauta je ponovo „izmišljena“ u Francuskoj, 1680. godine. Zanimljivo je da je zadržala svoj stari naziv - nemačka flauta jer su je tokom renesanse cenili švajcarski i nemački plaćenici koji su služili kralju Francuske.

Prvi veliki kompozitori koji su kreirali repertoar za poprečnu, traverzo,  flautu bili su u službi Luja XIV „Le Grand“. Njihova imena su ovih dana malo poznata, ali su Filidori i La Bar bili veoma cenjeni na dvoru Versaja, gde su imali čast da sviraju i komponuju za „najvećeg kralja sveta”. Bili su partneri Marina Marea (viola da gamba), Fransoa Кuprena (čembalo) i Roberta de Vizea (gitara i teorba). Ovi poznati muzičari širom Evrope činili su „Chambre du Roy“, verovatno najbolju grupu muzičara u Evropi oko 1700. godine.

Robert de Vize, bio je posebno zapažen, jer je i sam kralj svirao gitaru, čini se, prilično dobro. De Vize je takođe svirao lautu, ali je danas najpoznatiji po komadima koje je posvetio teorbi*, ovoj velikoj lauti, raskošnog zvuka, izmišljenoj u Italiji vek ranije, posebno za pratnju pevača. Brzo je postigla takav uspeh da su najveći majstori laute za nju pisali čudesna dela.

Posebnost komada de Vizea je u tome što se neka od njih mogu svirati ili na samoj lauti, ili na poprečnoj flauti uz pratnju. Mišel de la Bar takođe u predgovoru svojim delima objašnjava da je najlepši instrument koji prati flautu upravo teorba.

Nekoliko decenija nakon razvoja na francuskom dvoru, flauta se proširila u Italiju i Nemačku, gde je postepeno istisnula blok flautu. Veračini, svetski poznati virtuoz violinista, pobrinuo se da neke od njegovih violinskih sonata mogu da se odsviraju i na flauti. Vivaldi joj je posvetio i nekoliko koncerata, poput čuvenog Gardelina i nekoliko sonata. Prelepa elegantna sonata koju nudimo verovatno nije Vivaldijeva, već nepoznatog nemačkog kompozitora. Rukopis se čuva u biblioteci Stokholma, što pokazuje u kojoj meri su muzika i muzičari „kružili“ po kontinentu, obogaćeni uticajima jedni drugih.

PROGRAM:

Michel de la Barre (c. 1675 –1745.)
Deuxième livre (1710), neuvième suite: Sonate l'Inconnu- Chaconne

Pierre Philidor (1681. – 1731.)
Premier Livre (1717), cinquième suite: Très lentement- Allemande - Sarabande - Gigue

Robert de Visée (c. 1655 – 1732/1733)
Pièces de Théorbe et de luth (manuscrit de Vaudry de Saizenay, 1699):
Prelude - Allemande - Sarabande - Chaconne des Halrequins de Mr. Lully

Francesco Maria Veracini (1690. –1768.)
Sonata Prima (F major): Largo e Nobile - Allegro - Largo - Allegro

Antonio Vivaldi (att.) (1678. –1741.)
Sonata E minor RV 50: Andante - Siciliano - Allegro

Teorba je nastala eveolucijom bas-laute sa ciljem da se proširi donji registar instrumenta (produžavanjem vrata i razapinjanjem dugačkih žica) i da bi se dobio rezonantniji zvuk prikladniji za vokalnu pratnju. Najčešće ima četrnaest redova žica. Sébastien de Brosard  tvrdi da je teorbu izumeo Nikolas Hotman (1610.-1663.), čuveni violista i teorbista u službi Vojvode od Orleansa (Dictionnaire de musique, 1703). Međutim, podatke o poreklu teorbe iz 1589. godine nalazimo na dvoru Alfonsa II d’Este, vojvode od Ferare u Italiji.