Izložba MIGARCIJE U UMETNOSTI – UMETNOST MIGARCIJA

Izložba Migracije u umetnosti – Umetnost migracija je svečanim događajem otvorena u petak, 18. februara u 19.00 sati u Galeriji Matice srpske. Publici su se ovim povodom obratili dr Tijana Palkovljević Bugarski, upravnica Galerije Matice srpske, i dr Sandro Debono, stručni savetnik Galerije Matice srpske i počani direkor i osnivač muzeja MUZA na Malti, dok je izložbu svečano otvorila Maja Gojković, potpredsednica Vlade i ministar kulture i informisanja Republike Srbije.

Dr Tijana Palkovljević Bugarski obratila se prisutnima rečima: „Naša namera je da izložbom koju večeras predstavljamo ukažemo na složenost fenomena migracija, da podstaknemo na razmišljanje i prostor Galerije uspostavimo kao platformu za dijalog zasnovan na delima likovne umetnosti. Namera nam je da ukažemo na važnost stvaralaštva slikara migranata u evropskim okvirima, ali i postavimo pitanje zbog čega je u aktuelnom trenutku odnos prema migracijama toliko negativan kad nas prošlost i umetnost demantuju“, dok je Sandro Debono istakao: „Ovde na ovoj izložbi balkanski i opšteprihvaćeni evropski narativi ponovo su povezani u zajedničke teme i ideje, zajednička putovanja i istoriju. Kako migracije poimamo kao putovanje identiteta, na kom neprestano preispitujemo ko smo i koja su naša iskustva, ovakvi projekti, kada se sve uzme u obzir, dokaz su da smo zapravo svi mi migranti.“ Potpredsednica Vlade i ministar kulture i informisanja Republike Srbije, Maja Gojković, izložbu je otvorila rečima: „Pred nama su dela dvojice čuvenih srpskih slikara, Paje Jovanovića i Uroša Predića, zatim radovi slavnih evropskih umetnika: El Greka, Elizabet Viže Lebren i Marka Šagala, kao i brojnih savremenih stvaraoca iz regiona i sveta. Nastali u različitim istorijskim periodima i okolnostima, izloženi radovi bave se istraživanjem migracija i njihovim uticajima na društvo i kulturu.“ Gojković je podsetila da su velika pomeranja i preseljenja naroda donosila priliku za susretanje različitih tradicija i kultura, te da takvi spojevi u najvećem broju slučajeva oplemenjuju kulture, koje dolaze u dodir i daju umetnicima više mogućnosti za istraživanja i širenje njihovih stvaralačkih horizonta.

„Kada na ovim prostorima govorimo o seobama, mnogima su prve asocijacije dve velike seobe Srba u 17. i 18. veku, koje su poslužile i kao motiv za neka od dela koje možemo ovde videti, među kojima i jednu od najpoznatijih slika srpskih umetnika, ʽSeobu Srbaʼ Paje Jovanovića“, naglasila je ministarka kulture.

Prvi put su na jednom mestu prikazana dela vodećih imena nacionalne umetnosti Uroša Predića i Paje Jovanovića, velikana evropske umetnosti El Greka, Elizabet Viže Lebren i Marka Šagala, kao i savremenih umetnika Mladena Miljanovića, Vladana Jeremića, Rene Redle, Safeta Zeca i Taus Makačeve.

Migracije su nevidljivi i nikad okončan proces čija aktuelnost osnažuje izuzetnu platformu za nove umetničke fenomene i postupke. Savremena umetnička praksa obiluje mnogim pokušajima da se označi, protumači i na pravi način uputi u kompleksan problem ovog socijalnog fenomena. Galerija Matice srpske kao reprezentativni i najstariji nacionalni muzej kod Srba čuva u svojoj kolekciji veliki broj patriotskih ikona. Aktuelna dešavanja u svetu dovela su do teme kojom se ova izložba bavi, a to je veliki uticaj koji su migracije imale na umetnike i važnost koju su ti stvaraoci, kao posledicu svojih ličnih migracija, imali na razvoj umetnosti.

Kroz tri glavna dela – pričom o čuvenoj istorijskoj kompoziciji Seoba Srba Paje Jovanovića, širi kontekst migracija u istoriji evropske i svetske umetnosti i refleksiju aktuelne društveno-političke krize izazvane velikim migracijama u Evropi kroz savremenu umetničku produkciju, izložba Migracije u umetnosti – Umetnost migracija istražuje fenomen, razloge i efekte migracija na društva i pojedince. Ideja izložbe je da, u vremenu aktuelne svetske migracione krize, pokuša da posmatra, ispituje i razume ovaj fenomen koji pogađa svako stanovništvo i pokreće mnoga etička i kulturološka pitanja. Radeći na različitim nivoima – vremenskom, prostornom, etičkom i mnogim drugim, izložba pruža mogućnost da kroz jezik umetnosti preispitate svoje stavove i stavove društva, pa čak civilizacijske izazove u XXI veku. Cilj izložbe nije da ponudi određene stavove povodom fenomena migracija, već da kroz selekciju reprezentativnih i zanimljivih primera umetničkog stvaralaštva kreira prostor za društveni dijalog o fenomenu, suočavajući se sa pojmovima poput straha, (odsustva) empatije, (ne)razumevanja, kontradiktornosti i ljudskosti.

S obzirom da cilj izložbe nije da ponudi određene stavove povodom fenomena migracija, već da kreira prostor za društveni dijalog, u okviru pratećeg programa izložbe biće realizovana predavanja i diskusije svakog petka u 19.00 sati, dok će vikendom biti priređena autorska i stručna vođenja kroz izložbu. Kako bi se tema migracija približila deci i mladima, organizovaće se kreativne, dramske iHearMe radionice. Svakog drugog utorka publiku očekuje GMS bioskop u 19.00 sati.

Autorski tim izložbe čine: mr Danilo Vuksanović, msr Jelena Ognjanović i Luka Kulić. Izložbu prati istoimeni katalog, kao i publikacija (Po)gledi ka migracijama. Eseji o fenomenu autora dr Alekseja Kišjuhasa, dr Branka Bešlina, mr Danila Vuksanovića, dr Sandra Debona, msr Jelene Ognjanović, Luke Kulića i dr Vladimira Gvozdena.

Izložba je nastala u saradnji sa Državnom galerijom „Tretjakov”, Državnim muzejem lepih umetnosti „Puškin”, Narodnom galerijom Slovenije, Narodnim muzejem u Beogradu, Narodnim muzejem Pančevo, kao i umetnicima Taus Makačevom, Safetom Zecom, Mladenom Miljanovićem, Vladanom Jeremićem i Renom Redle. Zahvaljujući New College Oxford i El Escorial iz Španije, ustupljene su reprodukcije umetničkih dela El Greka koje se mogu pogledati na izložbi u vidu video animacije.

Realizovana je u okviru programskog luka Seobe Evropske prestonice kulture, a njeno održavanje omogućili su Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije, Fondacija „Novi Sad – Evropska prestonica kulture” i Pokrajinski sekretarijat za kulturu, javno informisanje i odnose sa verskim zajednicama.

Prijatelji izložbe su: KARE Design, Jugoslovenska kinoteka, Narodna biblioteka Srbije, AVL Projekt, JMU Radio-televizija Vojvodine, Radio 021, Radio AS FM, Radion Beseda, Naxi Planeta radio, portal NOVA S, Gradske info i Color Press Group.