Ciklus tribina "Razgovarajmo o…": POHVALA OPROŠTAJU

Ciklus tribina
čet, 11. februar 2021, 19:00 h
Beograd,

Dom omladine Beograda, u saradnji sa pokretom Lakan Balkan – Srbija i Institutom za studije kulture i hrišćanstva, pokreće novi ciklus tribina “RAZGOVARAJMO O…” koji se obraća široj publici i, u prepletu društveno-kulturnih i kliničkih pitanja, uvodi je u teme novih simptoma i promena subjekivnost u 21. veku. Prva tribina zakazana je za četvrtak, 11. februar od 19 časova u Tribinskoj sali DOB, a na temu "Pohvala oproštaju" govoriće dr Nina Krajnik. Iz psihoanalitičkih, filozofskih i teoloških aspekta će biti ispostavljeno aktuelno mesto pojedinca u globalizovanom svetu brzih promena, sa akcentom na uticaju koji mogu imati krize na promene ličnog života.

Polazeći od klasičnih i savremenih autora psihoanalize (Frojd, Lakan, Miler), filozofije (Sartre, Kjerkegor, Hegel) i hrišćanskih mislilaca (Toma Akvinski, Sveta Terezija, Avgustin) događaji u obliku predavanja i radionica otvaraju pregled razvoja ljudskih strasti od istorije do danas: ljubavi, znanja, istine, slobode, granice, odnosa do drugog i na kraju do samog sebe. Ciklus će kroz tri celine sistematično strukturisati glavne ideje: (1.) društveno-politička pitanja -uzroci političkih konflikta, prisutnost tabua danas, strast ka neznanju, (2.) pitanja ljubavi – ljubomora, prevara i pohvala oproštaju u ljubavnom životu, (3.) pitanja destrukcije i kreacije novog – moć reči i istine. Cilj ciklusa je da u diskusiji sa učesnicima probudi kritičko mišljenje u odnosu na impulse savremenosti i refleksiju vlastite pozicije u svetu. U tome se kreću mogućnosti novog preispitivanja suštinskih tema istorije mišljenja, ali takođe praktične mogućnosti uspostavljanja novih društvenih veza i načina postojanja za samog sebe.

Kako je moguće oprostiti krivicu? Nositi se sa društvenom ili političkom nepravdom? Prevazilaziti izdaju reči ili pakta? Preživeti ljubavnu izdaju? Da li se krivice zaboravljaju? Da li se simetrizuju putem osvete i identifikacije sa agresorom (‘’Oko za oko, zub za zub.’’)? Insistirati na svom bolu ili oprostiti? Oproštaj je u civilizaciju istorijski uveden kao čin različitih filozofija etike, kao mogućnost rekuperacije društvene veze. U tome oproštaj meri na Drugog, koji u tom slučaju nije mesto veze, nego rizika. Slično kao ljubav i osveta, oproštaj zapravo meri na pomirenje sa Drugim koji je u životu subjekta pustio trag realnog. Ali oprostiti je teže nego tugovati, voleti ili zahtevati pravdu, jer to nije Drugi sublimacije užitka, ni Drugi kao partner vlastite falusne strasti i ponosa, koji oproštaj čine nemogućim. To je Drugi traumatizma, koji nije ni živ (što bi pružilo obećanje budućnosti), ni mrtav (potpuni gubitak), nego je istovremeno prisutan i odsutan. Ova ambivalencija ga čini neprihvaljivim za bilo kakvu ideju oproštaja kao ‘’dobrog’’. Da li onda uopšte vredi oprostiti? Da li to ima bilo kakav smisao? Da li postoji znanje o opraštanju?

Hrišćanski modus smisla opraštanja (‘’Oprosti im, ne znaju šta rade’’) postavio je da znanje nije na strani Drugog traumatizma. Što u psihoanalizi znači da je znanje na strani samog subjekta. Oproštaj baš zbog toga nije stvar odluke, nego stvar znanja nesvesnog i promene simboličkih orijentira koji subjekta vežu za traumu kao neoprostivo. Drugim rečima, oprostiti znači postaviti limite Drugoga i detektovati horizonte njegove nesavršenosti i nemoći. Zbog toga oprostiti prvenstveno znači otvoriti mogućnost za vraćanje sebe u život, gde oproštanje neoprostivog postaje radikalan i subverzivan gest.

Predavanje će na osnovu psihoanalize obraditi filozofske i teološke dispozitive opraštanja, i kliničke mogućnosti subjektivne i društvene promene.

O GOVORNICI: Dr Nina Krajnik je psihoanalitičarka, predavačica i pionirka lakanovske psihoanalize na prostoru Zapadnog Balkana. Doktorirala je filozofiju. Osnivačica je međunarodnog pokreta Lakan Balkan i predsednica Slovenačkog društva za lakanovsku psihoanalizu. Studirala je na Univerzitetu Pariz VIII. Članica je Svetskog psihoanalitičkog saveza. Radila je u Australiji, Novom Zelandu i regionu Južnog Pacifika. Kliničku praksu obavlja u Beogradu.

Dom omladine Beograda sprovodi sve mere propisane od strane nadležnih organa, u cilju suzbijanja cirkulacije koronavirusa. Nošenje zaštitne maske je obavezno na programima DOB, u prostoru postoje dezo-barijere i sredstva za dezinfekciju ruku, vodi se računa o fizičkoj distanci i maksimalnom broju posetilaca u skladu sa propisima. Molimo publiku da bude odgovorna prema sebi i drugima, te da se pridržava propisanih mera.


Dom Omladine Beograda
Makedonska 22, Beograd
<<  Mart 2021  >>
 po  ut  sr  če  pe  su  ne 
    

Putopisi, Intervjui..