Promocija knjige "Sutradan posle detinjstva“ (Arhipelag, 2014.), Nemanje Rotara, biće održana 24. decembra od 19 časova u Domu omladine Beograda. Reč je o romanu u kom je predstavljen život Miroslava Mike Antića, jednog od naših najistaknutijih pesnika dvadesetog veka. Na promociji će biti prikazan i Antićev film „Druga obala“, kao i tv snimci njegovih čitanja poezije. Govornici na predstojećoj književnoj večeri biće spisateljica Sanja Domazet i urednik Izdavačke kuće „Arhipelag“ Gojko Božović.

Opširnije...

Premijera kratkometražnog filma „Sjene“ održaće se 25. novembra u 20č u Domu omladine Beograda. Publika će imati priliku da pogleda priču o sudbini Mladobosanca nakon atentata, za vreme služenja zatvorske kazne u Češkoj. Pored premijere biće održana i tribina o ideologiji Mlade Bosne. Povodom premijere i tribine razgovarali smo sa rediteljem Milošem Ljubomirovićem.

Ljubomirović je diplomirao menadžment na Fakultetu organizacionih nauka, ali već na trećoj godini studija, iz želje da na što bolji način dokumentuje studentski život, intenzivnije se zainteresovao za filmsku umetnost: „Tražio sam način da se uključim u zvanične filmske tokove i mesto gde ću proširiti svoja znanja, vidike, gde ću ostvariti nove kontakte. Sve to sam našao na Fakultetu dramskih umetnosti”.

Na konkursu „Film za 60 sekundi“ osvojili ste prvu nagradu i predstavljali Srbiju na „Empire Awards Festival“ u Londonu. Šta je ova nagrada značila za Vas?

Miloš Ljubomirović: I pored toga što film sa kojim sa osvojio pomenutu nagradu u umetničkom smislu ne vredi mnogo, nagrada je došla kao priznanje određenog rada i zbog toga mi je dosta značila. Dala mi je podstrek za dalji rad, zadovoljstvo da predstavljam svoju zemlju na jednom međunarodnom festivalu i nekoliko nezaboravnih noći u Londonu.

Film “Sjene” je, zapravo, Vaš master rad na Fakultetu dramskih umetnosti. Kada i kako se javila ideja za nastanak filma sa ovom tematikom? U čemu ste pronalazili inspiraciju za svoj rad?

Miloš Ljubomirović: Prvo se rodila ideja da radim dokumentarni film o Sarajevskom atentatu sa kojim sam zapravo i primljen na fakultet. Organizacija Mlada Bosna je jako interesantna i hteo sam na neki način njome da se bavim. Istraživanjem istorijske građe našao sam zanimljive podatke o boravku Mladobosanaca u Terezinu i rešio da njih ekranizujem i to u igranoj formi. Inspiraciju sam nalazio u svedočenjima ljudi koji su taj zatvor preživeli.

Miloš ističe da je cilj njegovog projekta da doprinese obeležavanju stogodišnjice Sarajevskog atentata i početku Prvog svetskog rata: “Jedan od ciljeva je i da predstavimo malo poznatu priču o sudbini Mladobosanaca nakon atentata”.

Film “Sjene” treba da bude uvod u dugometražni film i mini seriju od pet epizoda. Kada će taj projekat biti realizovan?

Miloš Ljubomirović: Kada za to budu obezbeđena sredstva. Kratkometražni film je rađen sa mizernim budžetom i mislim da smo uradili odličan uvod za dugometražni film i igranu seriju. Moja ideja je da se ti projekti snimaju na orginalnim lokacijama i da se u filmu govori na češkom, nemačkom i srpskom jeziku. Da dobijemo tu autentičnost i podignemo projekat na nivo međunarodne koprodukcije. Tako nešto je moguće samo ako nas nadležne institucije podrže.

Ljubomirović očekuje da će beogradska premijera filma ispuniti Veliku salu Doma omladine Beograda, kao i da će prirediti veče u kom će publika uživati: “Ukoliko reakcije publike budu iste kao i u Boru, gde je bila pretpremijera, ja ću biti zadovoljan”.

Pre projekcije filma biće održana i tribina, kako će biti koncipirana?

Miloš Ljubomirović: Govornici će pričati o Mladoj Bosni i to iz različitih uglova. Sve u cilju da se malo bolje upoznamo sa tom organizacijom i tadašnjim duhom vremena. Mislim da je to shvatanje istorijskog konteksta stanja u Evropi sa početka XX veka izuzetno bitno da bi se na pravi način odgonetnulo ko su Mladobosanci zapravo bili. Tih 45-50 minuta će biti pravi uvod u naš film.

Kada je o budućim planovima reč Ljubomirović naglašava da planira da razvije projekat dugometražnog filma i mini serije: “Želim da u tu priču uključim neku od vodećih producentskih kuća kod nas i da zajedničkim snagama radimo na ostvarenju tako velikog projekta. Imam ideju za kratki film na temu nestalih beba, pa i time želim da se bavim u budućem period”.
Tri filma, novijeg datuma, koja su na Miloša ostavila najveći utisak su “Prošlost” Ašgara Farhadija, “Lov” Tomasa Vinterberga, “12 godina ropstva” Stiva Mekvina.

DOB

Koncertna promocija četvrtog studijskog albuma „Neurokrem“ grupe Presing održaće se 20. novembra od 21h u Domu omladine Beograda. Kao podrška nastupiće i beogradski bend Mravi i novosadska grupa Minstrel. Ulaznice za koncert mogu se kupiti posredstvom Eventima, za prvih sto kupaca po ceni od 500 dinara, u pretprodaji za 600 dinara, dok će na na dan koncerta cena iznositi 800 dinara. Uoči predstojećeg koncerta, Vladimir Krakov govori o Presingu nekad i sad, novom albumu i aktuelnostima u bendu.

Opširnije...

Bend Kanda, Kodža i Nebojša (KKN) održaće koncertnu promociju novog albuma “Volja za noć” 14.11. u 21č u Domu omladine Beograda. Nakon nastupa u Sarajevu, Bratuncu i Novom Sadu, poštovaoci muzike KKN imaće priliku da ih čuju i u Beogradu. Ulaznice su u pretprodaji preko EVENTIM mreže po ceni od 600 dinara. O novom albumu, koncertu u Domu omladine Beograda i izmenama u bendu razgovarali smo sa Nenadom Pejovićem, gitaristom grupe.

DOB: Šta je sve poslužilo kao izvor inspiracije prilikom nastanka vašeg novog albuma „Volja za noć“? Koje teme ste obrađivali na ovom izdanju?

Nenad Pejović: Uvek nas inspiriše sve ono što čini kulturni svet u kom se krećemo - muzika, knjige, prijatelji. Na jedanaest pesama sa Volje za noć su teme koje uslovno povezuje motiv noći u kojoj smo istraživali mogućnosti prevladavanja „malodušnog i sivog rugla danjeg“, no svaka pesma ima i svoj zaseban život. Moj utisak je da je Oliverova lirika postala ličnija, ispovednija, a istovremeno i otvorenija za tumačenje. Mislim da smo na muzičkom planu uspeli da napravimo promenu u zvuku u pravcu odlučnije svirke i konkretnih rešenja. To nije bila promena bez razloga, došla je iz našeg osećanja sveta u kome smo i u kome se tako malo menja - ako uopšte neko primećuje koliko je velika potreba za promenom.

Nenad kaže da je na ideju za omot, koji će predstavljati omaž biblioteci Reč i misao, došao Oliver: “Deluje pomalo groteskno kada vidite koliko je značajnih dela domaćih i stranih autora objavljivano u toj biblioteci, da bi posle svih lomova u novijoj istoriji kućne biblioteke postale preplavljene nižerazrednom konfekcijom”.

Novi album grupe Kanda, Kodža i Nebojša producirao je Kaspar Vajnberg za kog Nenad kaže da je otvoren i fleksibilan saradnik: “On razume dosta naših reči, a što je još važnije, razume uslove u kojima delujemo, posebno što se puno toga promenilo u poslednjih petnaestak godina i na zapadnom tržištu sa koga potiče. Kaspar više spada u onu vrstu producenata koja, kao što to slavni Jim Dickinson kaže, svoj potpis kao producenta ostavlja u pauzama između tonova. Sledio je sa nama postavljen cilj produkcije koja će u sebi sadržati sirovost i snagu koncertnog izvođenja, nudeći sugestije koje mogu da pospeše krajnji rezultat (na primer deonice u Siroti Ani i Bo sam snimio koristeći jednu njegovu staru gitarsku pedalu)”.

Na nastupu u Domu omladine Beograda ovoj grupi će se pridružiti Autogeni trening i Kiza Bluza, koji će imati polusatne nastupe nakon kojih na scenu izlazi KKN. “Naš nastup će biti delom baziran na novim pesmama, ali kao i uvek, sa osvrtom na prošlost - od Guarda Tome! do pesama sa Manifesta i možda još ponečim dok se vrata Doma omladine Beograda ne zatvore u koji sat iza ponoći”, kaže Nenad.

Bend je u poslednjih dvadeset godina nastupao u svim salama Doma omladine Beograda, a Pejović ističe dobru višegodišnju saradnju sa ovom institucijom i nada se da će se ona nastaviti i u budućnosti.

Posebnost najavljenih koncerata je i u tome što će, pored promocije novog albuma, bend predstaviti novog basistu Boška Stanojevića Boleta, koji je poznat po saradnji sa sastavom EKV. Stanojević je zamenio dosadašnjeg člana Ognjena Beadera.

DOB: Boško Stanojević Bole je novi basista benda. Na koji način je on oblikovao zvuk vašeg novog albuma?

Nenad Pejović: Bole je došao u bend u momentu kada je rad na albumu bio završen i kada nam je Ognjen saopštio odluku o napuštanju benda i Srbije. Mislim da smo uspeli da unapredimo izvođački aspekt sviranja sa Boletom, kako u novim tako i u starijim pesmama. Nadam se da će se to primetiti na koncertima, a ako sve bude u redu i na nekim budućim studijskim snimcima.

DOB: Koliko se i na koji način zvuk KKN promenio u proteklih dvadeset godina?

Nenad Pejović: Zvuk KKN se menjao od ploče do ploče, bez obzira od postave u datom trenutku, plan nikad nije bio da se ponavlja formula. Jednostavno se dogodilo ono što se dešava dugovečnim sastavima - sazrevanje i razvoj u kompozitorskom i poetskom aspektu delovanja. Bitno je to što je bend uspeo da bude ostane prepoznat kao relevantan u dva potpuno različita perioda – u devedesetim i u godinama tranzicije u jednoj mladoj zemlji. Verovatno je konstantno nepristajanje na datu situaciju i potreba za promenom uticala, a utiče i dalje na traženje novih muzičkih puteva.
Kao tri najuticajnija rok albuma svih vremena Nenad navodi prvi Elvisov album iz 1956, zatim prvi album Bitlsa (Please Please Me) i prvi album Bob Dilana.