U subotu, 3. decembra sa početkom u 20 časova u Bitef teatru igra nesvakidašnja predstava ADRESA SVEMIR-NEKOLIKO PORUKA, u režiji Anje Suše, teatarski susret sa čudesnim i prostranim univerzumom pisca Wolframa Lotza. U predstavi igraju Mladen Andrejević, Danijel Sič, Aleksandar Vučković, Nikola Malbaša, Jelena Ililć, Milica Sužnević i Milutin Dapčević,"srpski kralj italijanskog glumišta", koji za tu priliku specijalno dolazi iz Rima, gde živi i radi. Za ovaj datum delimo 2x2 karte. Pošaljite ime i prezime na email Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.
Adresa svemir je prva režija Anje Suše u domaćim pozorištima posle deset godina i njen povratak na scenu Bitef teatra. Po nagrađivanom tekstu Volframa Loca i uz fenomenalnu glumu, ova predstava pokušava da nađe odgovor na pitanje da li postoji smisao u svetu u kome danas živimo.
"Nemogući teatar je večiti zahtev! Nemogući teatar je neprekidni neuspeh u ime bolje budućnosti i kretanja napred u prošlost! Nemoguće pozorište je za ljude, ali i za moje mačke i ostale životinje- velike i male! Nije ono što jeste već ono što mi želimo da bude! Tako je kako je! Tako je kako nije."
(prevod: Anja Suša)
Wolfram Lotz, "Govor o nemogućem pozorištu"
"Adresa Svemir" nije moj prvi susret sa čudesnim i prostranim univerzumom Wolframa Lotza. Pre nekoliko godina sam imala tu sreću da režiram njegov tekst "Urnebesna tama" u Gradskom pozorištu u Helsingborgu u Švedskoj. A nekoliko godina pre toga, dobila sam od Bojane Denić Lotzov tekst "Einige Nachrichten an das All" uz toplu preporuku da ga obavezno pročitam jer je, kako mi je rekla Bojana, u pitanju fantastičan pisac za kog ćemo tek čuti a koji je, po njenom mišljenju, dobar izbor za moj rediteljski senzibilitet. Od mnogih dobrih savremenih tekstova na nemačkom, koje je Bojana godinama velikodušno delila sa mnom (a koji zaista jesu korespondirali sa mojim senzibilitetom) - ovaj je sa mnom ostao najduže. Posle prve replike koja se nalazi u uvodu teksta: "Drkadžije, nalazimo se u eksploziji!" - bilo mi je jasno da ću ga jednog dana, čim se ukaže prilika, sgurno režirati. Nisam se previše opterećivala razmišljanjima o tome kada i gde će to biti, mada sam, potajno, priželjkivala da to, ipak, bude u Beogradu, koji je u tom trenutku, iz nekoliko razloga, u koje ovde neću ulaziti, za mene bio nedostižan. Bojana je, koju godinu kasnije, prevela tekst na srpski jezik, a ja sam za to vreme, uglavnom, radila na drugim jezicima, verujući da ću i ovaj tekst, kao i mnoge druge u poslednjih desetak godina, postaviti u nekoj drugoj zemlji, za neku drugu publiku, Zahvaljujući višegodišnjoj upornosti Filipa Vujoševića i tektonskoj promeni planova koje je prouzrokovala pandemija - otvorila se mogućnost da posle skoro 10 godina od moje poslednje predstave u Beogradu, ponovo režiram predstavu u Bitef teatru. Pošto smo prodiskutovali nekoliko drugih naslova, oboje smo se, gotovo istovremeno, setili Wolframa Lotza i ovog teksta koji je, u medjuvremenu, dobio naslov "Adresa Svemir - nekoliko poruka." Posle mnogo godina od prvog čitanja, ponovo sam uzela tekst u ruke i nakon prvih par replika, bilo mi je jasno, a čini mi se i Filipu, da ne moramo više da tragamo za naslovom.
Ovaj projekat je za mene više od povratka kući, jer posle mnogo godina, ponovo režiram na svom jeziku - on je, zapravo, da parafraziram Lotza sa početka ovog teksta, nemogući povratak kući u ime bolje budućnosti i kretanja napred u prošlost - koja se više i ne sećam. Ali i dalje polažem nadu da je u nemogućem teatru sve moguće, pa čak i realnost.
I da - i dalje smo u ekspolziji.
Bum! Anja Suša
