U godini velikog jubileja, slavljenja 50 godina svog postojanja, Bitef festival akcentuje svoj međunarodni karakter. Ove godine od 24. septembra do 2. oktobra Bitef festival, pod sloganom Na leđima mahnitog bika biće epicentar pozorišne umetnosti i kulture, i okupiti stotine učesnika sa gotovo svih kontinenata, od Japana do Argentine. Pored glavnog programa, u okviru koga će biti prikazano 12 predstava, tokom devet dana trajanja festivala, očekuje nas i veoma bogat prateći program. Međunarodna asocijacija pozorišnih kritičara (IATC-AICT), kao važan segment pratećeg programa, okupiće u Beogradu preko stotinu pozorišnih kritičara iz čak 40 zemalja sveta.

Tako će se na Bitefu ove godine sresti učesnici iz Argentine, Brazila, Kanade, Karipskih ostrva, Sjedinjenih američkih država, Azerbejdžana,  Kine,  Gruzije,  Indije,  Japana,  Kazahstana,  Koreje,Turske, Tajlanda, Omana, Singapura,  Libana, Belgije, Bugarske, Hrvatske, Češke,  Nemačke,  Grčke,  Finske,  Francuske,  Latvije,  Luksemburga, Moldavije, Austije, Poljske,  Portugala,  Rumunije, Slovačke, Slovenije,  Španije, Švedske,  Velika Britanije,  Hrvatske, Maroka, Kameruna, Egipta, Obale slonovače, Ruande, Južnoafričke republike i Nigerije... Ovo su samo neke od zemalja koje će se tokom meseca septembra i prvih dana oktobra, naći na glavnom i pratećem programu festivala.
 
Tokom Bitefa Beograd će zasigurno postati prestonica svetskog pozorišta, mesto na kom se svet sreće sa sobom - eklektičan kao identitet.
 
Posle trijumfalnih nastupa u Londonu, Parizu, Berlinu i mnogim drugim svetskim metropolama, najveća senzacija savremene kineske plesne scene, Plesno pozorište Tao nastupa i na 50. Bitefu, na njegovom otvaranju, u Narodnom pozorištu u Beogradu, 25. septembra i to sa predstavom 6&7. Suprotno očekivanju da će se na Bitefu, kada je o azijskom pozorištu reč, prikazati neka od tradcionalnih izvođačkih formi s ovog kontinenta, predstava 6&7 je izrazito savremeni, visoko konceptualni, potpuno apstraktni, ritmički repetitivni i, paradoksalno, istovremeno minimalistički i vizuelno omamljujući scenski spektakl. Singapurska predstava Softmachine je izuzetno zanimljiv, multimedijalni projekt umetnika Čoja Kafaija, čiji je najširi okvir „mapiranje“ savremene azijske plesne scene, tačnije njenih glavnih aktera - koreografa. Pored različitih izvođačkih tehnika i koreografskog mišljenja, ona otkriva, na vrlo pametan, duhovit i dirljiv način, i mnogo šira, društvena pitanja, u rasponu od prekarijatskog položaja umetnika, preko odnosa tradicionalnih azijskih izvođačkih formi i savremenog plesnog idioma do rodnog identiteta.

Preispitivanju odnosa evropske i vanevropskih kultura doprinosi i festivalska produkcija  Sloboda je najskuplja kapitalistička reč mladih dramaturškinja Olge Dimitrijević i Maje Pelević. zasnovana na njihovom istraživačkom putovanju u Pjongjang, a čija je tema aktuelna projekcija negativnih stereotipa o Drugom, neprijatelju; konkretno, suočavanje domicilnih i zapadnjačkih propagandi vezanih za Severnu Koreju.

Pored teme projektovanja poželjne slike vanevropskih kultura, njihove egzotizacije i konstruisanja stereotipa, u ovoj programskoj liniji Glavnog programa jubilarnog, 50. Bitefa, a što sugeriše i njegov podnaslov Na leđima mahnitog bika, nalaze se i predstave koje, direktno ili indirektno, tematizuju katastrofu izbeglica, zatvaranje granica i podizanje zidova, kao i uzroke ovih pojava. To su predstave Ambasador: nemačkozapadnoafrički komad sa pevanjem,  Urnebesna tama, Saosećanje, povest o mašinkama, Jašući oblak...O njima će biti više reči u nekom od narednih saopštenja.
 
Beograd, kao domaćin ove manifestacije, grad na liniji razgraničenja, grad sudara politika i kultura i u ovom istorijskom trenutku, usled ratova i izbegličkih kriza, mesto je susreta, prožimanja i kreiranja nove socio političke strukture sveta: u stalnom redefinisanju, stalnom nastajanju i stalnom sudaru. Ovakav njegov položaj ne treba da bude frustracija, već, naprotiv, izazov i podsticaj: da u duhu svojih kosmopolitskih i slobodarskih vrednosti, onih koje baštine, između ostalog, i tradiciju Pokreta nesvrstanih, a koje su bile potisnute usled ksenofobije i ratova iz devedesetih, opet postane jedinstveno mesto susretanja, razmene i, pre svega, solidarnosti između različitih, često i iz muke spojenih kultura. Prva institucija koja bi trebalо da ostvaruje misiju takvog Beograda, Beograda u kakvom mi želimo da živimo, jeste upravo - Bitef.