Osnovno polazište za razmišljanje o ovogodišnjoj selekciji Bitefa je stogodišnjica od izbijanja Prvog svetskog rata. Delimično zbog toga što je reč o istorijskom datumu koji je veoma značajan za prostor na kom živimo, a delimično i zbog činjenice da je ova godišnjica dobila posebno mesto i značaj u većini evropskih država i to naročito u polju kulture.
Reinterpretacija Prvog svetskog rata iz perspektive istoriografije otvorila je novo bojno polje između zagovornika tradicionalne, percepcije Prvog svetskog rata i pristalica aktuelnog „revizionističkog“ koncepta kojim se pomenuti tradicionalni pristup, donedavno dominantan u školskim udžbenicima, potpuno relativizuje, proizvodeći konfuziju identiteta agresora i žrtve, ali i novu ostrašćenost koja pokazuje da Prvi svetski rat nije tek vremenski omeđeni istorijski događaj već početak dugotrajnog procesa koji zapravo nikada nije okončan, a čija dnevnopolitička upotreba može biti, i jeste, izvor novih konflikata. Pucnji u Sarajevu tako postaju pucnji mogućeg borca za slobodu ili mogućeg teroriste, a Prvi svetski rat postaje povod i sredstvo savremenog političkog repozicioniranja.
Evropski teatar je, u ovom trenutku, veoma posvećen refleksijama na temu Prvog svetskog rata i projekti koji se bave ovom godišnjicom su, na neki način, bili dominantni u ovogodišnjoj evropskoj teatarskoj praksi. Ovde je, naravno, reč o umetničkoj interpretaciji istorijskih događaja, oslobođenoj obaveze „objektivnosti“ koja, makar, deklarativno, obavezuje naučnike, ali se nužno nameće pitanje da li je „objektivnost“ u teatru uopšte moguća i da li je, i kome je, na kraju krajeva, namenjena i potrebna? Nameće se i pitanje da li je teatar našeg vremena sposoban da proizvede isto uzbuđenje i masovnu identifikaciju sa nekim istorijskim događajem, poput, na primer, našeg teatra krajem osamdesetih godina XX veka koji je, po mišljenju istoričarke Dubravke Stojanović, predstavom „Kolubarska bitka“ doprineo uspostavljanju mitske slike Prvog svetskog rata prevodeći pozorišni ritual u verski. U pozorišnoj dvorani Jugoslovenskog dramskog pozorišta tada su se mogli čuti povici: „Juriš!“, praćeni masovnim plakanjem i skandiranjem i takvim uzbuđenjem koje je, kako kaže Dubravka Stojanović, nalikovalo inicijaciji u novorođenu naciju.
Bitef - novo značenje novih pozorišnih tendencija:
LECTURE – PERFORMANCE (PREDAVANJE-PERFORMANS)
Novina ovogodišnjeg Bitefa je pokušaj rekontekstualizacije izvornog slogana ovog festivala koji je stajao u njegovom podnaslovu punih 47 godina. Ovaj slogan, rođen 1967. godine zajedno sa Bitefom u vremenu neoavangarde u teatru, koja je snažno obeležila prva izdanja festivala, vremenom je izgubio svoje izvorno značenje i baš kao što je i neovangarda otišla u istoriju ili postala mainstream i ovaj slogan je postao neka vrsta muzeja neoavangarde i podsetnik na jedan trenutak u istoriji teatra XX veka, proizvodeći često konfuziju i pogrešna očekivanja u percepciji današnjeg Bitefa.
„Predavanje-performans“ je karakteristika savremene umetnosti. Različite definicije ovog fenomena su cirkulisale unaokolo tokom proteklih dvadeset godina, i taj nedostatak konsenzusa implicira da nam je potrebna preciznija konceptulna definicija ovog pojma. Umetnici u ovom relativno mladom žanru rade u polju između predavanja i izvođenja, u potrazi za kreativnim načinima uključivanja tradicionalnih metoda umetničke komunikacije u sopstvenom predstavljanju publici. Ovaj metod uključuje elemente autorefleksije, diskusije, performansa ili akcije. Predavanje-performans može da tretira različite teme – od umetničkih, naučnih ili ličnih istraživanja do socijalnih, pop-kulturooških ili političkih. Ovaj žanr takođe postavlja pitanje da li umetnici mogu da učestvuju u ispisivanju vlastite istorije.“
48Bitef14
Prošlost je sada
20 – 30. septembar 2014.
A GDE JE REVOLUCIJA STOKO?
20. i 21. septembar, 20:00 (trajanje: 1h 30’)
Dom omladine, Velika sala
Montažstroj, Zagreb, Hrvatska
Autor i reditelj: Borut Šeparović
Muzičko-pozorišni performans A gde je revolucija, stoko? tematizuje savremenu komodifikaciju društvenog bunta koji je iznedrio kultni r’n'r’ album „Paket aranžman“ sa početka osamdesetih. Predstava istražuje može li pop-muzika postati oruđe direktnog podsticanja na društvene promene. Kroz elektronske i plesne ritmove performans na politički nekorektan način i bez nostalgije za prošlošću progovara o našoj društvenoj stvarnosti. Mogu li u društvu u kojem je osnovna vrednost novac, ljudi prepoznati zajedničke interese za koje se vredi boriti? Može li muzika, u društvu gde se rasplamsava fašizam, pokrenuti borbu protiv nepravde? Jesu li lažna sva ta obećanja koja umetnost daje? Predstava „55+“ zagrebačkog teatra „Montažstroj“ na prošlogodišnjem Bitefu dobila je Specijalnu nagradu.
(A)POLONIA
21. septembar, 19:00 (trajanje: 4h 10’, sa pauzom)
Beogradski sajam, Hala 3
Novi teatar, Varšava, Poljska
Režija: Kžištof Varlikovski
Predstava poljskog reditelja i internacionalne teatarske zvezde Kžištofa Varlikovskog predstavlja hod kroz XX vek i traumatična mesta novije poljske ali i evropske istorije. „(A)polonia“ je gigantski kolaž tekstova, slika, scenskih konvencija i tehnika, istorijskih pitanja i mitova. Meditacija nad smislom žrtve, kroz prizmu tri žene: Ifigenije, Alkestide i Apolonije Mahčinjske, Poljakinje koja je izgubila život pokušavajući da spase 25 poljskih Židova tokom Drugog svetskog rata. Pitanje Holokausta reditelj razmatra kroz perspektive žrtve i počinitelja. Predstava impresivnog scenskog mehanizma omogućava nam da na ogromnim, kompleksnim projekcijama pratimo scenski događaj iz različitih vizura insistirajući na krupnom planu i detalju.
NAŠ RAZRED
22. septembar, 19:00 (trajanje: 3h 45’, sa pauzom)
Srpsko narodno pozorište (Novi Sad), scena „Jovan Đorđević”
Litvanski nacionalni dramski teatar, Vilnijus, Litvanija
Tadeuš Slobodjanek
Režija: Jana Ros
Predstava je nastala po istoimenom tekstu proslavljenog poljskog autora Tadeuša Slobodjaneka. Šokantna priča o komplikovanim poljsko-židovskim odnosima u 20. veku, o prirodi kolektivne krivice, o ispitivanju relativnosti istorijske istine. Iako je mesto radnje „Našeg razreda“ Poljska, predstava stavlja akcenat na bolno pitanje litvanskog antisemitizma u novijoj istoriji. Evropska teatarska konvencija je 2010. godine ovu dramu uvrstila među najbolje savremene evropske drame, dok je rediteljka Jana Ros prošle godine za ovu predstavu dobila prestižnu nagradu za najboljeg reditelja Litvanije.
COMMUNITAS NA ISPITU (epizoda Novi Sad & epizoda Beograd)
23. septembar, 20:00 (trajanje: 3h)
Srpsko narodno pozorište (Novi Sad), scena „Jovan Đorđević”
COMMUNITAS NA ISPITU (epizoda Novi Sad & epizoda Beograd)
25. septembar, 20:00 (trajanje: 3h)
Narodno pozorište u Beogradu, Velika scena
Per. Art, Novi Sad i TkH [Teorija koja hoda], Beograd, Srbija
Autori: Ana Vujanović i Saša Asentić
Communitas na ispitu je hibridni javni događaj, nešto između pozorišne predstave, koreografije, društvene igre i hepeninga. Izvodi se u pozorištu i reafirmiše njegovu ulogu u simbolizaciji društvenog. Međutim, scena ovde postaje mesto u javnom prostoru gde građani raspravljaju o bitnim društvenim pitanjima i promišljaju moguću budućnost društva kroz fikcionalne situacije. Izvođenje se zasniva na principima društvenih igara, i podrazumeva učešće publike. S obzirom da zavisi od učešća publike, svako izvođenje je jedinstven događaj (epizoda).
PAST IS PRESENT
23. septembar, 20:00 (trajanje: 1h 20’)
Narodno pozorište u Beogradu, scena „Raša Plaović“
Korina Majer i Kazerne Bazel, Švajcarska
Režija: Korina Majer
Posle niza solo komada o filozofiji, mlada švajcarska autorka Korina Majer bavi se temom lične istorije koja je uvek produkt kolektivnog pamćenja, te kodovima tradicionalne socijalne matrice porodičnog prava i obaveza u sudaru različitih pojmovnika lokalnih zajednica. Ona stvara dokumentarni pozorišni komad o globalnoj porodičnoj priči na osnovu ličnih video-zapisa njenog protagoniste, Šahina Dil-Rijaza, tvorca dokumentarnih filmova iz Bangladeša, koji živi u Berlinu. Šahin je, uz glumicu En Ho, lično na pozornici i bavi se disekcijom samoga sebe: kakav je moj odnos prema porodici rasejanoj na četiri kontinenta i pet zemalja? Jesam li „tu“ za njih kada sam im potreban? Ako jesam, gde bi to „tu“ moglo da bude?
BOJNO POLJE SEĆANJA 1914/2014
24. i 25. septembar, 20:00 (trajanje: 1h 20')
Zvezdara teatar, scena „Danilo Bata Stojković”
Krezinger i Dura, Berlin, Nemačka
Režija: Hans-Verner Krezinger
Kada se u Nemačkoj razmišlja o Prvom svetskom ratu, referentne tačke su uglavnom bojišta na Zapadnom frontu. „Bojno polje sećanja 1914-2014“ menja tačku gledišta, te istražuje razne nacionalne istoriografije u Jugoslaviji, a kasnije Srbiji, Bosni i Hercegovini, pa i u Turskoj, Nemačkoj i Austriji. Šta se pamti, gde i kako? Kakve se slike o neprijatelju grade i koje ličnosti se identifikuju? Kakvu je ulogu to igralo u nedavnom ratu u bivšoj Jugoslaviji? U predstavi Hans-Vernera Krezingera, istaknutog predstavnika savremenog dokumentarnog pozorišta, Prvi svetski rat je sagledan iz različitih perspektiva, dajući reč po jednom bosanskom, srpskom, turskom, austrijskom i nemačkom scenskom umetniku, koji onda jedni drugima pričaju svoje priče/istorije „iz kofera“.
BOJNO POLJE SEĆANJA 1914/2014
26. septembar, 18:00 i 21:00 (trajanje: 1h 35’)
Bitef teatar
Hartefakt fond i Bitef teatar, Beograd, Srbija
Režija: Ivica Buljan
„Grobnica za Borisa Davidoviča“ bila je i ostala jedno od najkontroverznijih književnih dela u istoriji Jugoslavije, čije je prvobitno pojavljivanje 1976. godine izazvalo neobična komešanja u kulturnim krugovima. Delo koje su tadašnji novinari nazvali „najvećom posleratnom aferom na ovim prostorima“ inspirisalo je tokom poslednjih nekoliko decenija debate između mnogobrojnih umetnika i političara, dok pseudo-dokumentarni stil ove pripovetke i njena epska struktura predstavljaju idealnu osnovu za razumevanje mehanizma istorije i različitih tiranskih sistema koji joj pripadaju. Odvojivši vreme za pažljivu analizu ovog remek-dela Danila Kiša, tim predstave proveo je oko mesec dana istražujući najsitnije detalje skrivene u njegovom dobro skrojenom narativu; ovakav proces naposletku je doveo do razotkrivanja socijalnih, religijskih, političkih i ideoloških pojava koje se ponavljaju kroz različita vremena.
ZMAJEUBICE
26. septembar, 20:30 (trajanje: 2h 05’)
Jugoslovensko dramsko pozorišt, scena „Ljuba Tadić”
Jugoslovensko dramsko pozorište, Beograd, Srbija
Milena Marković
Režija: Iva Milošević
Sedamnaestogodišnji dečak sa oružjem, nesuđeni pesnik čije će ime postati istorijski simbol i čest predmet nesporazuma, pojavljuje se kao glavni junak novog dela pesnikinje i dramatičarke čiji opus obeležava neprestano razbijanje predrasuda. Komad, zasnovan kao „junački kabare“, neka vrsta ironičnog časa istorije, priča poznatu priču o atentatu kroz uzavreli poetski jezik kojim se iskazuje ključni zahtev – zahtev za slobodom. Nije reč o istorijskoj drami, nego o savremenom komadu koji tematizuje i preispituje poziciju današnjeg mladog čoveka u odnosu na taj vrhunski zahtev – biti slobodan. Na scenu bivaju izvedene istorijske ličnosti, zaverenici-mladobosanci, ali i svet običnih ljudi i njihovog različitog odnosa prema događaju i njegovom suštinskom značenju. Koloplet likova i situacija podrazumeva osam izvođača koji igraju gotovo nekoliko desetina likova i pojava.
MALI MI JE OVAJ GROB
27. septembar, 20:00 (trajanje: 1h 45’)
Bitef teatar
Hartefakt fond i Bitef teatar, Beograd, Srbija
Biljana Srbljanović
Režija: Dino Mustafić
Drama „Mali mi je ovaj grob“ obrađuje temu Sarajevskog atentata i njegove implikacije na opšti i lični plan, stavljajući u fokus značaj borbe za slobodu, revolucije, mladosti. Autorka brani političke ideje i delovanja Mlade Bosne, prikazujući Gavrila Principa kao žrtvu. Reditelj je komad doživeo kao priliku da se scenski istraži istorijski prelomni trenutak čovečanstva, kroz savremenu perspektivu balkanskog usuda koji nas privezuje za grobove i uspomene, stavlja u poziciju stalnog preispitivanja, situaciju nacionalne dužnosti i nužnosti suprotstavljanja stvarnosti.
ALEKSANDRA ZEC
28. septembar, 18:00 i 21:00 (trajanje: 55’)
Narodno pozorište u Beogradu, Velika scena
HKD teatar Međunarodni festival malih scena, Rijeka, Hrvatska
Autor i reditelj: Oliver Frljić
Aleksandra Zec (1979–1991) bila je učenica zagrebačke osnovne škole sa Trešnjevke koju su, kao i njenu majku Mariju, na Sljemenu, ubila petorica pripadnika ondašnjeg rezervnog sastava Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Hrvatske. Ova predstava urađena je u spomen na tu devojčicu, a posvećena je svakom detetu, žrtvi rata. Ime Aleksandre Zec još uvek je demarkaciona linija u hrvatskom društvu. Ova predstava je pokušala videti koliko je hrvatsko društvo, ako se izuzme dugogodišnja medijska eksploatacija, osamnaest godina nakon rata, spremno za suočavanje s onim što za njega realno i simbolički predstavlja stradanje porodice Zec.
NEOPLANTA
29. septembar, 18:00 (trajanje: 1h 30')
Pozorište na Terazijama
Novosadsko pozorište, Novi Sad, Srbija
Režija: Andraš Urban
„Neoplanta“ je emotivno pročitana knjiga Lasla Vege, ali i doslovno tako interpretirana, uz prepoznatljive elemente odavno demonstrirane inventivne režije Andraša Urbana, poduprte dramaturškom veštinom, uzbudljivom muzikom i, kao najbitnije, opčinjavajućim duhom igre koji zaposeda ansambl Novosadskog pozorišta. Reditelj beskompromisno i kritički analizira multikulturalizam Novog Sada pokazujući slabe tačke zajedničkog života više nacija. Zato to nije priča samo o Novom Sadu.
POLUDELA LOKOMOTIVA
29. septembar, 21:00 (trajanje: 1h 30’)
Bitef teatar
Slovensko narodno gledališče Drama Ljubljana, Slovenija
Stanislav Ignjaci Vitkjevič
Režija: Jernej Lorenci
Stanislav Ignaci Vitkijevič je jedan od najkompleksnijih autora poljske i svetske avangarde. Danas spada među klasike 20. veka. Pobesnela lokomotiva (1923) je nesvakidašnji i izuzetno duhovit sažetak njegovog umetničkog i filozofskog istraživanja. Mašinovođu i ložača neobična i tajna strast sili da nečuvenom brzinom poteraju svoju parnu lokomotivu preko svih razumnih granica, kroz sve stanice i uprkos svim signalima. Žele da dožive uznemirujući vrhunac brzine i zanosa, da bi spoznali kako je sa one strane. Reditelj Jernej Lorenci dobitnik je Politikine nagrade na prošlogodišnjem Bitefu za režiju predstave „Oluja“.
FRONT
30. septembar, 20:00 (trajanje: 2h)
Jugoslovensko dramsko pozorište, scena „Ljuba Tadić”
Talia teatar, Hamburg, Nemačka
Režija: Luk Perseval
Predstava slavnog Luka Persevala istražuje Zapadni front sa svih strana rovova u Belgiji. Belgija je igrala posebnu ulogu u Velikom ratu. Uprkos svojoj neutralnosti, ova mala zemlja je duže od četiri godine bila bojno polje gde su se za premoć nadmetale strane sile u strahovitom sukobu koji kao da nije imao kraja. „Front“ se zasniva na dokumentima i književnim zapisima iz četiri evropske zemlje i nastupaju glumci iz svih zemalja umešanih u taj rat, kako bi se on osvetlio iz više perspektiva. Jedan od izvora korišćenih u predstavi je roman „Na zapadu ništa novo“ Eriha Marije Remarka. To je jedna od najviše izdavanih knjiga na svetu, prevedena na više od pedeset jezika.
