Film koji otvara 12. Slobodnu zonu, nije slučajan izbor - život i progon „najvećeg čileanskog komuniste", njegov odlazak u ilegalu, logori u pustinji za protivnike režima kojima upravlja budući čileanski diktator Augusto Pinoče, podrška Pabla Pikasa, citati iz nekih od najznačajnijih Nerudinih pesama - svi istorijsko-biografski elementi legende o Nerudi su tu - pa ipak NERUDA je sve samo ne biografski film.
Reditelj Pablo Larain sa puno ironije kombinuje biografske elemente sa ikonografijom detektivskog romana i film noir-a, tako da NERUDA u mnogim scenama podseća i na „Malteškog sokola" i na „Bulevar sumraka". I Nerudu (Luis Gneko) i njegovog suparnika i progonitelja Oskara Pelušena (sjajni Gael Garsija Bernal) Larain konstruiše kao likove jednog od detektivskih romana koje je Neruda i sam voleo da čita - film je zbog toga, kako sam kaže u jednom od intervjua - „nerudijanski" - umesto biografskih podataka u potpunosti se koncentriše na pesnikov kreativni univerzum i maestralno balansira između stvarnosti i fikcije. Neruda i Pelušano su kao lik i njegov odraz u ogledalu, pesnik i njegova senka. Nerudin odlazak u ilegalu, Oskar, sin prostitutke i šefa policije vidi kao priliku da postane Neko i Nešto - uvažen, privlačan, mudar i lukav, na kraju, (zašto da ne?) obožavan - poput čoveka koga progoni. Maestralnom fotografijom, muzikom, sjajnim rediteljskim rešenjima i inteligentnim promišljanjem ne samo Nerudinog lika i dela, već i suštine (filmskog) jezika, Pablo Larain nas vodi u Čile 1948 - gde se intrige na najvišem nivou vode po skupštinskim toaletima i javnim kućama, gde fašizam, samo tri godine posle završetka Drugog svetskog rata, ulazi na velika vrata u parlament a u ime „poniženih i uvredjenih" najiskrenije i najvatrenije govori salonski komunista - Neruda - pretenciozan, sujetan, hrabar i neosporno genijalan - ne (samo) nobelovac i heroj radničke klase kakvim ga istorija pamti. Film NERUDA je velika filmska avantura, nepredvidiva poput najboljih detektivskih romana, film koji se autorski suvereno bavi suštinom i smislom angažovane umetnosti i kompleksnošću politike, istorije i ljudske prirode.
Posle filmova No! i Klub, prikazanih na prethodnim izdanjima našeg festivala, film NERUDA će u četvrtak 10. novembra publici u Beogradu, Novom Sadu i Nišu otvoriti vrata Slobodne Zone - sa željom da narednih pet festivalskih dana budu dani kreativnih (dnevnih i noćnih) razgovora, sučeljavanja mišljenja, otvaranja novih perspektiva i potrage za novim i drugačijim načinima kolektivnog i ličnog angažovanja u društvu.
Festival Slobodna Zona, koji će biti otvoren od 10. do 15. novembra, publici će predstaviti bogat filmski program, kao i brojne prateće sadržaje poput Noćnih razgovora, masterklasova, Cross-media zone i razgovora „Na kafi sa autorom". Festival su podržali Ministarstvo kulture i informisanja, Rekonstrukcija Ženski fond, Francuski institut u Srbiji i Sekretarijat za kulturu Grada Beograda.
