Tokom novembra u Čačku, prvoj Nacionalnoj prestonici kulture, u okviru projekta ČAČANSKA RODNA, biće održan veliki broj zanimljivih događaja: koncerata, predavanja i izložbi. Već 1. novembra čačanskoj publici će se predstaviti Nenad Marić - Kralj Čačka, kao jedna kompleksna, multitalentovana osoba. Široj javnosti je poznat kao kantautor, ali manje je poznato da je diplomirao slikarstvo na FLU u Beogradu pa će se ovom prilikom svojim sugrađanima predstaviti i kao slikar i kao pesnik i kao muzičar. Izložba „Zemlja nije moj dom“ počinje u 19h u likovnom salonu Kulturnog centra Čačak gde će biti izloženi njegovi crteži i slike, a potom u 20h u Velikoj Sali Kulturnog centra publika će moći da uživa u njegovim pesmama i muzici.
Istog dana, biće održan još jedan muzički događaj, ali u Muzičkoj školi „Dr Vojislav Vučković“. U godini kada škola proslavlja 70 godina postojanja, njeni profesori ponosno ističu da učenici sa raznih takmičenja donose od 150 do 200 nagrada godišnje. Školu pohađa 690 đaka, a od 2015. godine imaju i srednjoškolski nivo obrazovanja, koji pohađa pedesetak učenika. Upravo 1. novembra u 19h u Velikoj sali ove muzičke škole biće održan koncert učenika srednje muzičke škole „Dr Vojislav Vučković”.
U četvrtak 2. novembra u 19h u Galeriji narodnog muzeja Čačak biće održano predavanje “Sloboda ili ništa“ Dr Dragiša Mišović. Predavač je Nemanja Trifunović, a govoriće o značaju i postignućima ovog čuvenog srpskog lekara. Koliko je bio cenjen govori i podatak da mnoge ulice i škole u nekim gradovima Srbije danas nose njegovo ime, kao i Kliničko-bolnički centar u Beogradu. Kada je preminuo na njegovoj sahranije je prisustvovalo više od 15.000 ljudi iz cele Srbije, a na čelu pogrebne povorke nošeno je 80 venaca i ogromna poruka: „Svome prvoborcu, doktoru Dragiši Mišoviću“.
3. novembra nastavljaju se Dani patrijarha Pavla u organizaciji udruženja „Pavle – život po Jevanđelju“. U okviru ove manifestacije biće održana Svečana akademija Dani Patrijarha Pavla. U velikoj Sali Kulturnog centra Čačak u 20h biće održan celovečernji koncert hora RTS-a pod upravom maestra Bojana Suđića, a potom beseda na temu života i dela patrijarha Pavla u izvođenju protojereja stavrofora Milutina Timotijevića.
U utorak, 7. novembra u 18h u dvorištu Umetničke galerije „Nadežda Petrović“ biće održana likovna radionica „Nadeždinim tragom“ u organizaciji Udruženja Kreativna jazbina. Likovna radionica biće praćena i vođenjem kroz izložbu „Modernost i nacija“ kustosa Umetrničke galerije Danijela Mikića.
14. novembra u 18h u Velikoj sali Kulturnog centra Čačak biće održano predavanje „Savremeni hrišćani između ljubavi i straha“ u organizaciji Udruženja Irmos. Predavač će biti otac Miloš Vesin, jedan od najuglednijih sveštenika SPC, doktor psihologije, profesor na PBF u Libertvilu, SAD. Usavršavao je muziku i psihologiju u Lozani, Parizu i Kembridžu. Doktorirao psihologiju u Londonu. Predavač je na mnogim tribinama i univerzitetima, širom Amerike, Kanade i Evrope. Ovom prilikom govoriće o aktuelnoj i svevremenoj zapitanosti, kako savremenog, tako i čoveka svakog vremena, kako živeti i biti, u unutrašnjem i spoljašnjem prostoru, između ljubavi i straha.
Pozorišna predstava „Sloboda govora” nastala po romanu dobitnika Ninove nagrade, Vladana Matijevića pred čačanskom publikom će se naći 16. novembra sa početkom u 20h u Velikoj sali Kulturnog centra Čačak. Roman o ubistvu novinara, izneverenom prijateljstvu i neostvarenim ambicijama, kritičari svrstavaju u triler u kafkijanskoj atmosferi, a Gradsko pozorište Čačak će ovo delo predstaviti kroz jednu modernu dramsku predlošku. „Želimo da sa scene govorimo o važnim temama koje su uvek aktuelne, od toga kolika je moć medija i njen uticaj na društvo, postoji li i do koje mere je moguća sloboda govora, kao i da li je tačna sentenca „Bez slobode govora nema ni slobodnih ljudi”, izjavio je reditelj predstave Đorđe Nešović.
18. novembra u 18h u izložbenom prostoru Kulturnog centra Čačak i galeriji Narodnog muzeja biće otvaranje izložbe i koncert povodom Devetog međunarodnog bijenala vizuelnih umetnosti „Biblioteka – otvorena knjiga Balkana“, na temu „Fabrike umetnicima, umetnost radnicima“. Kroz 3 segmenta, izlaganjem umetničkih dela, foto i video dokumentacijom, izložba će predstaviti preko 1200 dela. Kroz navedene forme biće ilustrovana saradnja kulture i umetnosti i privrednog sektora-fabrika, koje su se menjale kako se menjao život fabrika u različitim životnim periodima od filantropskog perioda, obezbeđivanja prostora, tehničko- tehnoloških uslova za produkciju dela do vremena devastiranja fabričkih prostora kao posledice tranzicije, sankcija, ratova i ekonomske krize. Značajni segment činiće radovi slobodnih umetničkih koncepata i formi inspirisani temom fabrike.
Ovo bijanale organizuje Udruženje KRUG - autor projekta i umetnički direktor Božidar Plazinić u saradnji sa Kulturnim centrom Čačak. Na otvaranju će učestvovati: pijanista Nenad Lečić, virtuoz na harmonici Boban Bjelić, operski pevač Slavko Nikolić, kao i jedan učenik iz srednje muzičke škole “Dr Vojislav Vučković” iz Čačka. Međunarodno bijenale i izložbu će svečano otvoriti dr Milena Dragićević Šešić, redovni profesor na Fakultetu Dramskih Umetnosti u Beogradu i šef katedre UNESKO-a za kulturnu politiku i menadžment Univerziteta umetnosti u Beogradu.
20. novembar u 20h u Velikoj sala Kulturnog centra Čačak biće održan solistički koncert pijaniste Nenada Lečića. Nenad Lečić trenutno živi i stvara u Kelnu i predavač je na Kelnskoj muzičkoj akademiji. On je bio najmlađi student u istoriji Fakulteta Muzičke Umetnosti u Beogradu. U osnovnu muzičku školu je krenuo sa 5 godina, a fakultet je upisao već sa 12 godina. U Čačku će nastupiti prvi put nakon mnogo godina, kada je zadnji put nastupao kao dete.
24. novembar u 19h u Gradskoj biblioteci „Vladislav Petković Dis” biće otvorena izložba povodom 50 godina postojanja časopisa „Gradac“. Kroz reprezentativnu izložbu časopisa, plakata velikog formata, fotografija, rukopisa i drugih grafičkih elemenata biće prikazano pet decenija razvoja i života časopisa. Autor izložbe je Tijana Bežanić.
„Gradac” je već decenijama urbana legenda izdavaštva: atipičnog, kvadratnog oblika, sa neuhvatljivim grafičkim izgledom koji sada potpisuje Mile Grozdanić, pojavio se 1974. godine, a izdavači su Dom kulture (Kulturni centar) Čačak i umetničko društvo „Gradac”. Gotovo od samog početka, časopis uređuje Branko Kukić, a danas uz njega redakciju čine Milosav Marinović, Vladan Matijević i Savo Stijepović. Do danas je objavljeno 226 brojeva, sa hiljadama aktuelnih tekstova koji su iznova otvarali nove ili podsećali na zanemarene teme u srpskoj kulturi.
Pomenimo da su u koricama ovog časopisa objavljene antologije Savremena svetska priča, Svetska poezija danas, Stvaranje moderne drame, monografske celine o piscima kao što su Danilo Kiš, Henri Miler, Samjuel Beket, Bruno Šulc, Luj-Ferdinand Selin, Antonen Arto, Vasko Popa, Žan Žene, Malkolm Lauri, Martin Buber, Viljem Blejk, Danil Harms, Niče, Ernst Jinger, o slikarima Ljubi Popoviću, Dadu Đuriću, Baltusu, o pokretu zvanom Mediala, o stripu (Hugo Prat, Mebijus, Enki Bilal). Čitave hrestomatije su objavljene o pojmovima kao što su smrt, apokalipsa, mistika, pravoslavlje i umetnost, gnosticizam, jevrejska mistika… Prava senzacija su bili Rečnik imaginarnih mesta, Tajna istorija kulture 20. veka, Kumranski rukopisi.
U subotu 25. novembar u 13h u Umetničkoj galeriji „Nadežda Petrović” biće održano završno autorsko vođenje kroz izložbu „Nadežda Petrović. Modernost i nacija”. Izložbu će voditi jedan od autora izložbe, dr Igor Borozan.
28. novembra u 19h u Gradskoj biblioteci „Vladislav Petković Dis” povodom 190 godina od rođenja Jovana Jovanovića Zmaja biće održana Dečija duhovna akademija „Ala je lep ovaj svet“ u organizaciji Udruženja Irmos. Događaj je kolažnog karaktera, a učestvuju: Hor radionice veroučitelja Đorđa Radojkovića, Hor „Irmos" dirigenta Anđele Zarić, Mirjana Bulatović, dečiji pesnik iz Beograda, Bojana Dabić, slikar, konzervator i ikonopisac, Tatjana Petrović Dragutinović, magistar teologije i veroučitelj iz Beograda. U okviru Akademije biće upriličena i izložba dečijih likovnih i literarnih radova.
Materijal: Čačanska Rodna
