Dis-patch Festival, od 2002. godine jedina je reprezentativna međunarodna manifestacija festivalskog formata iz domena savremene (elektronske) muzike i srodnih graničnih oblasti  vizuelnih umetnosti i novih medija, neće biti održan ovog oktobra, uz najavu potpunog gašenja ove tradicionalne beogradske manifestacije

Organizacioni tim festivala Dis-patch objavio je potpuno gašenje ovog beogradskog festivala, tokom niza godina jedine manifestacije koja je domaćoj publici nudila drugačiji pristup savremenoj (elektronskoj) muzici i promišljanje audio-vizuelnih i sinestetičkih koncepata. Kako navode organizatori, ideja o ukidanju festivala prožimala je njegovo postojanje već duži niz godina, pre svega kao posledica nemogućnosti da se dosegne bilo kakav nivo održivog funkcionisanja. Iako je festival imao visoke profesionalne i produkcione standarde - što su tokom godina potvrdili i brojni značajni gosti festivala - rast značaja festivala u domaćim i međunarodnim okvirima nije bio ni na koji način ispraćen podrškom institucija ili “društveno-svesnih” korporacija – naprotiv. 

Ubrzo po svom osnivanju 2002. godine, Dis-patch je bio toplo prihvaćen na međunarodnoj sceni, uspostavljajući veze sa važnim akterima savremenog stvaralaštva, no situacija “kod kuće” bila je posve drugačija. I pored visokih umetničkih i produkcionih rezultata festival je, prema rečima umetničkog i izvršnog direktora Relje Bobića, od prve godine prolazio kroz konstantnu borbu za opstanak. Nepostojanje konzistentne podrške od strane državnih institucija, a na trenutke i potpuno nerazumevanje sfere koja je bivala afirmisana, učinili su da svako novo izdanje festivala počinje "od nule", iako se u programskom smislu manifestacija nezaustavljivo razvijala, a u svetskim okvirima uspostavljala značajna partnerstva. Nije bilo više sreće ni sa sponzorima, te su na primer Telenor Fondacija i njena matična kompanija, kao i Erste Banka/Fondacija, više puta odbili da pruže bilo kakvu podršku. Pored skromnog, nesigurnog i nekonzistentnog finansiranja od strane državnih i gradskih vlasti (koje nikada nije prešlo 20% ukupnog budžeta manifestacije), 2009. i 2010. godine Ministarstvo kulture RS nije dodelilo sredstva ni za jedan od predloženih 5 projekata, uključujući i matični festival, dok je Sekretarijat za kulturu dozvolio da festival ostane skoro bez ikakve podrške grada u kome je nastao, i koji neumorno promoviše širom sveta.

(Ne)finansiranje festivala tokom poslednje dve godine, kao i paradoks da je u tom period Dis-patch produkcija demonstrirala veliki kredibilitet i potencijal bez ikakve povratne reakcije, samo su neki od bitnih razloga koji su doprineli odluci o gašenju. Na primer, tokom 2009. godine Dis-patch je samostalno realizovao 45 programa - većinu njih u potpunosti samo-finansirane ili bez učešća države - što je daleko više od produkcije većine budžetskih i drugih kulturnih institucija u istom periodu. Festival je “nagrađen” tako što su na narednom konkursu Ministarstva kulture odbijeni svi predloženi projekti. U kontekstu skorije političke realnosti Srbije, nedavne besmislene “rekonstrukcije” Vlade i opšte društveno-političke klime, ostalo je premalo nade da profesionalni “kulturni radnici” i njihovo polje delovanja mogu opstati na bilo kakvim zdravim osnovama, posebno ukoliko teže kvalitetnim produkcionim i umetničkim vrednostima i standardima. Sve ove činjenice u priličnoj meri obesmišjavaju napore za dalji razvoj, ili čak puko prisustvo ove manifestacije u Beogradu i Srbiji. Tokom niza godina, festival se održao isključivo zahvaljujući posvećenom radu skromnog organizacionog tima (tokom 10 godina rada, honorari su isplaćeni samo u 2 navrata), ulaganjem kompletnog prihoda od ulaznica u produkciju, i  konzistentnoj podršci malog broja institucija kao što su Fond za otvoreno društvo, Goethe Institut, Trust for Mutual Understanding (Njujork), Francuski kulturni centar, Kulturni centar Rex, Chinch ili kompanija Ableton, kojima Dis-patch ovom prilikom izražava duboku zahvalnost.

Dis-patch Festival bio je pionirski poduhvat ne samo u domaćim okvirima, već i u kontekstu čitavog regiona jugoistočne Evrope. Zajedno sa radio emisijama i drugim aktivnostima organizacije BGYSS, funkcionisao je i kao svojevrsna edukativna platforma za promovisanje smelih muzičkih projekata, kao i prvi događaj na našim prostorima koji je snažno afirmisao vizuelni aspekt muzičkog performansa i sinestetičke koncepte. A sve to u vremenu kada se shvatanje širokog pojma elektronske muzike završavalo na plesnom podijumu nekog od lokalnih klubova. Inspirisan komšijskim Ring Ring-om i pojedinim evropskim festivalima sa kojima je odmah ostvarena direktna saradnja, D-p je svoj program godinama progresivno širio i diverzifikovao, razvijajući specifičan i otvoren pristup - od isključivo muzičkih nastupa tokom svog prvog izdanja, do brojnih a/v performansa, svetskih premijera, radionica, predavanja, interaktivnih instalacija, konkursa za domaće autore, seminara, izložbi, online kolaboracija, filmskih projekcija, studijskih snimanja, saradnji domaćih i stranih autora, uličnih akcija, rezidencijalnih programa i još mnogo toga. Spajajući istorijsko nasleđe elektronske i avangardne muzike, aktuelne trendove i sučeljavanja istih sa drugim umetničkim disciplinama, festival je ubrzo postao poznat po slobodnom, ali smislenom kombinovanju različitih ili čak suprotstavljenih estetika, vodeći publiku kroz kompletno i jedinstveno iskustvo. Ne treba zaboraviti i odgovoran pristup prema publici, kroz niske cene ulaznica kao i brojne besplatne i edukativne programe otvorene za javnost. 

Praktično svi izvođači koji su nastupili na festivalu tokom proteklih godina premijerno su se predstavljali srpskoj publici, uključujući i prve nastupe danas dobro-poznatih imena kao što su Jamie Lidell, Murcof, Caribou, Monolake, Noze, Deadbeat ili Vladislav Delay/Luomo. Festival je u Beogradu predstavio ukupno 200 nastupa od strane preko 300 autora, oko 30 radionica i predavanja, 5 izložbi, 5 Artist in Residence/Focus programa i nekoliko značajnih svetskih premijera. Umetnici, njihovi nastupi i radovi predstavljeni su na ukupno brojnim  lokacijama u Beogradu i okolini, a autori su dolazili iz 20 različitih država. Tokom proteklih 9 godina, festival je imao ukupno 17,000 poseta. Treba naglasiti da je svake godine privlačio i brojnu publiku iz regiona i Evrope, što je kulminiralo 2009. godine kada je više od 20% festivalske publike dolazilo izvan Srbije i koristilo festival kao povod za turističku posetu Beogradu. 2005. godine dodeljena mu je i francuska Quartz nagrada u kategoriji "najbolji svetski festival", dok su vizuelni identiteti autora Nebojše Cvetkovića stekli svojevrstan kultni status u stručnim i drugim krugovima, i takođe osvojili niz priznanja.

Dis-patch produkcija realizovala je i brojne druge saradnje i aktivnosti u Srbiji (koncertni serijal Post-Piano,  instalacija u javnom prostoru RGB City, regionalni umetnički seminar Synaesthtics, KidsPatch mini-festival i mnoge druge…). D-p je takođe predstavio srpske muzičare i video autore, kao i one iz regiona, kroz oko 20 gostujućih programa na renomiranim evropskim festivalima, zatim je pre nekoliko godina bio jedan od osnivača globalne festivalske mreže ECAS/ICAS, a nedavno pod nazivom ViceVerse započeo dugoročnu "putujuću saradnju" sa festivalom Communikey iz Kolorada. Država Srbija tokom proteklih 10 godina nije uložila nikakva sredstva u bilo koju od ovih međunarodnih aktivnosti koje su afirmisale domaće savremeno stvaralaštvo, iako je više predloga dostavljano Ministarstvu kulture koje, navodno, ima i program/konkurs za međunarodnu saradnju i promociju srpskog stvaralaštva.

Umesto jubilarnog 10. izdanja koje nikada neće biti održano, uskoro otpočinje rad na projektu "9 ŽIVOTA FESTIVALA" koji bi do sredine 2012. godine trebalo da rezultira opsežnom dvojezičnom publikacijom, kao i izložbom koja će sumirati dokumentaciju, rezultate i refleksije desetogodišnjeg iskustva Dis-patch-a u lokalnom, ali i širem, globalnom kontekstu. Istovremeno se baveći teoretskim i praktičnim pitanjima festivala kao formata, njegovim značajnijim aspektima i ulogama u kontekstu lokalnih kulturnih zajednica, biće to najbolji način da se zaokruži “beogradska faza” Dis-patch-a.

Tokom 2011. godine, D-p će biti aktivan samo kroz gostujuće programe - na beogradskim manifestacijama Share (april) i Mikser (maj), a zatim tokom leta u okviru novog festivala koji će biti iniciran u Herceg Novom, dok će tokom maja i juna biti širom Evrope u sklopu nastavka turneje ViceVerse. Za kraj godine planira se i novo izdanje Festivala nove dečije kreativnosti KidsPatch, a ovog proleća za renomiranu izdavačku kuću Honest Jon's iz Londona biće objavljen debi-album sastava Vladislav Delay Quartet, snimljen 2009. godine u okviru D-p rezidencijalnog programa u studijima Radio Beograda. Dis-patch će u budućnosti biti transformisan u svojevrstan "nomadski festival" koji će svoj specifičan senzibilitet i pristup deliti sa partnerima i publikom, u specifičnim kontekstima širom planete.

Povodom gašenja beogradskog izdanja festivala, Dis-patch u četvrtak 10. marta u klubu Šećer organizuje “oproštajnu žurku” pod nazivom 6 Feet Under. Ulaz je slobodan, početak zakazan za 22.30 h, a nastupiće deo lokalnih autora koji su godinama okupljeni oko festivala – Piece of Shh, Lukatyoboy, DJ Wo0, Felony Flats, Grimmowski i DJ Moodswinger.

Ovom prilikom Dis-patch želi da se posebno zahvali publici koja je posećivala i podržavala programe festivala i učinila da brojni napori za produžetak njegovog postojanja ne budu uzaludni, kao i ostalim pojedincima i institucijama koji su tokom godina tome na bilo koji način doprineli.

Povodom gašenja festivala upriličen je i specijalni “tribute” video: http://vimeo.com/dispatchfest/dispatchrip

• Prethodna
• Sledeća