Fabrizio Maurizi je još jedan mladi DJ i producent koji je ostvario svoj san da postane deo familije Minus. Nakon osam godina sviranja klavira, prve korake u elektronskoj muzici napravio je u vreme kada je detroit techno rastao na ilegalnoj rave sceni Bolonje.
Nastavlja kao rezident vodećih klubova u Italiji, a zatim počinje da se zanima i za muzički software. Njegove trake istražuju i mračnu i funky stranu techna, prelivajući se od svetla do senke, sa osećajem za dramatične i panoramične momente. Nedavno je prvi put nastupao u Beogradu, a sa ekipom Urban Buga kratko je popričao o svojoj karijeri i o tome kako je kad si deo „bajke“. Došao je dan pred nastup da oseti Beograd i priznao nam da je super-uzbuđen. “Učio sam dosta o istoriji Balkana i jedva čekam da radim. Zaljubio sam se u Beograd, neverovatan je!”
Kada je bio mali, išao je u muzički školu. Svirao je klavir osam godina, a onda se preorijentisao na elektronsku muziku. „Učio sam da sviram klasiku, što mi je, kasnije, pomoglo prilikom produkcije. Više ne sviram klavir, možda sintisajzere ponekad“, priča on.
Zanimalo nas je kako primenjuje elemente klasične muzike na minimal techno. Fabrizio kaže da to obrazovanje nije u velikoj meri uticalo na njegovu produkciju. „U klasičnoj muzici ima mnogo pravila, unaped smišljenih struktura... Dobro je znati skale, ali ja nisam pod prevelikim uticajem. Negde mogu da ih koristim, zavisi šta radim.
Omiljeni kompozitor mu je Bach. „On je prvi minimal artist!“, smeje se Fabrizio. Po njegovim rečima, melodije na klaviru teško bi se uklopile u trake koje pravi, ali možda iskoristi nešto slično za druge projekte. „Ako se oprobam u nekoj drugoj vrsti muzike, kao što je chill out, možda bih svirao sintisajzere“, najavljuje Fabrizio, prisećajući se kako se za elektroniku zainteresovao sa 13 godina, kada je kupio prvi par gramofona. „Počeo sam da vrtim techno u mojoj zemlji, a 10 godina kasnije, krenuo sam i da produciram. I dalje živim u Bolonji, delim studio sa Lucom Morinijem i sa još jednim prijateljem“, kaže on.
Početak priče sa Minusom, Fabrizio naziva bajkom. Za vreme Sonara u Barseloni, slušao je Richieja na žurci na plaži. Dao mu je CD, misleći da će ga baciti. Onda je čuo da pušta tu stvar. „Napisao sam mu e-mail, a on je odgovorio da mu pošaljem još traka, što sam i uradio. Pozvao me je u Berlin da me upozna, i posle tri meseca, potpisao sam za njegov label“, priseća se on.
Veoma je srećan je što je deo Minusa, ali ta pozicija nosi veliku odgovornost, jer ga tek sada čeka mnogo nastupa i rad na narednim izdanjima. „Moraš da je zaslužiš svaki dan. Moraš da napreduješ jer je konkurencija jaka. Ali vredno je potruditi se za velike stvari u životu. Raspored mi je pun i drago mi je zbog toga! Završio sam nekoliko remiksa, spremam nove trake...“, kaže Fabrizio za kraj prvog susreta sa Srbijom i Bugom.
