Novi Talas u SKC-u

novotalasna_zurka_u_skcu_1983 Priređivanjem dve dokumentarne izložbe i dve panel diskusije o novom talasu (unutar zidina SKC-a i u njegovoj neposrednoj okolini), SKC se pridružio drugim beogradskim institucijama i neformalnim grupama i pojedincima koji su imali potrebu - ili obavezu – da obeleže, te istovremeno i odrede, lokalnu godišnjicu ove pojave.

Krajem sedamdesetih godina prošlog veka, ovaj „talas“ je izbacio na scenu novi model „kulturno-zabavnog i umetničkog života“ za gradsku omladinu u „referentnom“ delu sveta. S obzirom na širinu i zamah „talasa“ koji je tada zahvatio šaroliko mnoštvo pojedinaca i mesta na kojima je bilo moguće ostvariti ove nove aspiracije prepune energije, kao i na svojevremenu skepsu i naknadna nekritička preuveličavanja, gotovo da je nemoguće, pa skoro i nepristojno, iz današnje perspektive donositi sud o njihovim dometima bez ozbiljnijeg, dubljeg istraživanja. Jedan od uzroka ovome je taj što se još uvek lako generišu nostalgična viđenja i međusobni animoziteti nedužnih učesnika. Uostalom, iz pozicije koju je SKC imao u vreme formiranja novog talasa u Beogradu, nije nimalo jednostavno odrediti datume kada on zaista počinje, a ni trenutak njegovog okončanja. Zbog samog modela rada u SKC-u, te osvojene slobode urednika i organizatora programa da prelaze iz jedne oblasti delovanja u drugu, danas više nije moguće odrediti ni koji su to programi, koje priredbe, koji događaji, grupe i pojedinci koji su bili nosioci novog talasa, niti u kom tačno periodu i u kojoj meri. Naravno, ukoliko se slažemo sa konstatacijom da se sve vreme uopšte nije radilo samo o muzici.

Zato su, pomalo arbitrarno, pomalo simbolično, a možda i adekvatno, kao vremenske odrednice za početak i kraj novog talasa u SKC-u uzete dve velike manifestacije, odnosno dva koncerta: koncert grupe Kosmetika (održan 1977. godine u velikoj sali SKC-a, na 6. aprilskim susretima, poslednjim Susretima iz prve serije legendarnog festivala proširenih medija) i grupni koncert bendova (održan 1989. godine na platou ispred glavnog ulaza u SKC, u okviru manifestacije Majski projekat kojim je poslednji put obeležen praznik zvan Dan mladosti).

Uvažavajući dokumentovanu činjenicu da je Spoljni program SKC-a bio glavni generator novog talasa u muzičkim, teatarskim i pesničkim misterijama, uz nezaobilaznu Srećnu galeriju - tada prodajnu galeriju Srećna nova umetnost koja je, popularizacijom fotografije i stripa, kao i produkcijom i distribucijom fanzina, demo snimaka i sličnih pseudo-masovnih rukotvorina, na beogradsku kulturnu scenu postavila čitav jedan srednjoškolski razred - nikako se ne može ignorisati to da su skoro sve redakcije, pod pritiskom svojih saradnika i publike, u većoj ili manjoj meri podlegle iskušenju. U pitanju je bio nov model delovanja koji je i najozbiljnije poduhvate pretvarao u never-ended-parties... ili u nezavršene priče.

Dve dokumentarne izložbe satkane su od fotografija, slika artefakata i iscrpnih lista podataka o događanjima i ljudima koji su činili novi talas, odnosno definisali njegov realni kontekst. Istovremeno, upriličena su dva diskusiona panela na kojima će govoriti nekolicina savremenika, tj. učesnika i kreatora ovog jedinstvenog, optimističkog protoka stvaralačko-zabavljačke energije – koja je imala svoje heroje i uzela svoje žrtve – i tako neke od nas podsetiti, a neke nove mlade upoznati sa bujicom nekad novog talasa.

Dragica Vukadinović

I Srećna galerija 10 – 16. decembar

REMAKE, PLAYBACK, BLOW UP – OFF (1977 – 1989)
izložba fotoprintova, podataka i video klipova iz Arhive SKC-a o novotalasnim događanjima u Srećnoj galeriji.

Koncepcija izložbe, izrada hronografske liste, izbor fotografia, plakata i video materijala: Dragica Vukadinović; dizajn printova: Jasmina Pucarević; izbor iz press clippinga: Stevan Vuković; fotografija: Nebojša Čanković; reprofotografija plakata i novinske dokumentacije: Dragica Vukadinović i Srđan Veljović; realizacija izložbe: Dragica Vukadinović i Jasmina Pucarević.

II Galerija 10 – 19. decembar

ART, FAKTA I ARTEFAKTA
izložba fotoprintova, data i plakata iz Arhive SKC- a o novom talasu.
Koncepcija izložbe, izrada hronografskih lista programa, izbor fotografija, plakata i video materijala: Dragica Vukadinović; dizajn printova: Jasmina Pucarević; fotografije: Nebojša Čanković, Tahir Lušić i Zoran Belić; reprofotografija plakata: Dragica Vukadinović i Srđan Veljović; realizacija izložbe: Dragica Vukadinović i Jasmina Pucarević.

III DANI VELIKIH TALASA

Panel diskusije o novom talasu i projekcije referentnog video materijala

Izbor učesnika i moderator diskusija: Momčilo Rajin, profesor istorije umetnosti (stručni saradnik Spoljnog programa SKC-a 1977-1980)

10. decembar u 19:00 Galerija

1. PANEL O VELIKOM TALASU

Govore:

Nebojša Pajkić, profesor na FDU (urednik Spoljnog programa SKC-a 1977-1980)
Kosta Bunuševac, umetnik, profesor na Akademiji lepih umetnosti (redovni saradnik Spoljnog programa sa teatarom „Misterije“),

Branko Dimitrijević, dramaturg (redovni saradnik Pozorišnog i Spoljnog programa sa pozorištem „Događaj“)

Dragan Ambrozić, muzički urednik u Domu omladine (i rok novinar koji je započeo karijeru osamdesetih godina prošlog veka)

Posle razgovora: Party

U pozadini događaja: video projekcija filma „Dečko koji obećava“

16. decembar u 19:00 velika sala

2. PANEL O VELIKOM TALASU

Govore:

Srđan Gojković Gile, muzičar (Električni orgazam)

Dušan Kojić Koja, muzičar (Disciplina kičme)

Srđan Marković Đile, umetnik i rok muzičar (Supernaut)

Branko Rosić Rosa, novinar i muzičar (Urbana gerila i Berliner strasse)

Tokom razgovora projekcije referentnih dokumentarnih snimaka

DANI VELIKIH TALASA

Današnjem istraživaču bilo bi teško da iz hladnih novinskih članaka ili šturih, mada redovnih, oglasa stvori i sliku o dešavanjima s kraja sedamdesetih. Ipak, ostalo je dovoljno dokumenata - ploča, fotografija, kao i film "Dečko koji obećava" Miše Radivojevića koji podseća na to vreme sudara romantike i ideala, energije i bespomoćnosti, strasti i morala. U tom su filmu ovekovečena mnoga lica koja su ostavila tragove u aktivnostima SKC-a, pogotovo "Spoljnog programa", od scenariste Nebojše Pajkića u ulozi milicionera (pored njega je Bogdan Tirnanić), preko Koste Bunuševca, Koje i Vda, umetnika Ogija Jeremića u ulozi recepcionera, do mene u realnoj ulozi urednika SKC-a. Sve uz muziku koja se tada širila iz ovog prostora. "Dečko koji obećava" je ubrzo postao kultni film. Tako je to sa delima utemeljenim u vremenu u kome nastaju i koja anticipiraju ono što nadolazi. Kultni film o onome što je, za neke od nas, bila svakodnevica...

Svaki osvrt unazad neizbežno pati od opasnosti nostalgične sentimentalnosti. I naravno, od preterivanja u proceni u oba smera - i pozitivnom i negativnom. Ali, kod ove stvari takvog straha nema. Eksplozija novog talasa koja se zbila na samom završetku sedamdesetih, čije posledice registrujemo do danas, za razliku od mnogih koje su se na ovim prostorima u međuvremenu dogodile, nikome nije nanela štetu. Naprotiv. U vreme odlaska "velikog vođe", sa otvorenim pitanjima o budućnosti koja su se širila kao plima, bio je to radosni poremećaj - trijumf mladosti, energije, emocija i kreativnosti.

To čarobno vreme vredi sačuvati od proizvoljnih tumačenja i zaborava. Ne samo zbog svih nas koji smo bili tamo, već pre zbog svih onih koji danas rastu, da bi se uverili kako je moguće...

Nakon što je proteklo trideset godina, stvorena je dovoljna vremenska distanca da se ponovo osvrnemo na zbivanja vezana za pojavu „novog talasa“. Bez nostalgije, uz povišeni emotivni naboj, ali i kritički rakurs, o dobu između polovine sedamdesetih i osamdesetih, svedočiće oni koji su aktivno učestvovali u kreiranju novog, svežeg, drugačijeg duha i puta kulture mladih. Ovo je prilika da se, izložbom i razgovorima, u većoj meri razjasne dometi i granice ovog, za mnoge još uvek kultnog vremena.

Momčilo Rajin

<< Decembar 2024 >>
po	ut	sr	če	pe	su	ne
						1
2	3	4	5	6	7	8
9	10	11	12	13	14	15
16	17	18	19	20	21	22
23	24	25	26	27	28	29
30	31

Novi Talas u SKC-u

Putopisi, Intervjui..