Slikar Mate Đorđević predstaviće se izložbom radova pod nazivom "Katibasis" u Galeriji 73 ( Požečka 83a- Banovo Brdo) od 14. do 26. Februara 2019. godine. Radovi su nastali u periodu 2017- 2019. godine. Galerija 73 je odlučila da ovogodišnju izlagačku sezonu započne dosta ambiciozno,među umetnicima koji će izlagati na samom startu godine je i umetnika Mate Đorđevića koji će predstaviće Beogradskoj publici radovima iz perioda 2017-2019.godine. Ovo je posle pune četiri godine ne prisustva na mapi kulturnih dešavnja Beograda prva samostalna izložba ovog autora.
Otvaranje izložbe je 14.februara sa početkom od 19h.Izložba će trajati do 26.februara zatim se seli na malu turneju: pre svega u Sombor gde će se prikazati somborskoj publici u eminetnom prostoru obimne galerija Kulturnog centar “Laza Kostć” zatim slede Galerija “Milorada Bate Mihajlovića” u Pančevu a završni pečat će dati velika izložba dosadašnjeg opusa ovog mladog stvaraoca, izložbom u Kući Legata u Beogradu.
Mate će se u Galeriji 73 prestaviti publici radovima iz perioda 2017-19. godine pretežno velikim platnima , kolažima i crtežima nastalim na teritoriji Francuske,kako sam umetnik kaže:”Mene upravo te discipline - dragoceno uništavaju “.
Ovim povodom autor povodom izložbe izjavljuje: “Trnovito je raditi, pa šta god pod “dinastijom nedovršenih stvari”-a sam život je jedna savršeno smišljena nedovršenost. Mi živimo u vremenu gde nam se pušta krv na sve strane,kao nasukanim kitovima.Ovo je jedna epoha podliva.Apsolutno. Sa druge strane ove moje slike su pod otokom uzidane u svoju nišu. Samim tim su slike ,bespovratno bolnije jer se rade pod tim i takvim otocima i okolnostima.Sve je postal ruina i to se tek sada vidi ,pre ili kasnije,ta ruina se naselila u odricanje od onoga što društvo, smatra životom a upravo taj život je vezan za, prokletstvo čula koje je opet uvezano sa tim i takvim pozivom,kao što je ovaj .”
Čovek je istisnuta životinja i to trebamo da znamo. Mi smo se skoro podigli sa tla kao četvoronožci,poput nekih mali zveri, kakve još uvek jesmo u suštini i to ja čupam pa stavljam na ove skalamerije od slika. A ime izložbe je smo prilepljeno kao čiodom-u mitskom smislu koji je vezan za psihologiju,poeziju,mitove doduše je to i vojni izraz,pa je jednostavno poslužio pod značenjem, podzemnog sveta ,taj svet koji se gaji pod nečijim kolenima,a pošto svako gaji malog tiranina u sebi,meni je bilo prikladno da to i takvo mišljenje iznesem na videlo u obliku ovih radova.Kuriozitet je da je ovo moja prva samostalna izložba na teritoriji Beograda posle četri godine i malo sam ponosan ali samo malo,na to da sam živ , zdrav i radan.”
Mate je rodjen u Beogradu,Srbij ( Jugoslavija) 1983.godine. Živi i radi na relaciji Beograd-Pariz od 2014.godine. Dobitnik je domaćih i internacionalnih nagrada od kojih izdvajamo: Nagarada za crtež Vladimir Veličković, jedini sa ovih prostora koji je tri puta nagradjen od strane(za crtež,slikarstvo,celokupan opus u vidu jednogodišnjeg rezident programa) Francuske Akademijenauka I umetnosti sektor lepih umetnosti internacionalne institucije od velikog renomea i ugleda kako u Francuskoj tako i na širim meridijanima,takođe izdvajamo nagradu za crtež Osten (Makedonija) ,nagrada za slikarstvo Likovna jesen-Milan Konjović,finalista fonda Antonia Marena, nagradni rezident Bern Švajcaska itd.
Izložbu tekstualno prate odsečak čuvene poeme T.S.Eliota “Šuplji ljudi“ kao i tekstualno deo eseja Muharema Buzdulja “Potrebno je upoznati noć”(Pisci o slikarima-Anonymous said): O tome koliko se Đorđevićevo slikarstvo napaja upravo egzistencijalističkom baštinom mogao bi se napisati zaseban tekst. Na kraju ovog, međutim, čini mi se uputni citirati fragment iz Kamijevog eseja Mit o Sizifu. U njemu je zapravo i jedno moguće objašnjenje Đorđevićeve volje za noć: "Nema sunca bez sjene i potrebno je upoznati noć. Apsurdni čovjek kaže ‘da’ i njegov će napor biti neprekidan. Ako postoji lična sudbina, nema više opšte sudbine ili bar postoji samo jedna koju on smatra fatalnom i dostojnom prezira. Što se ostalog tiče, on zna da je gospodar svojih životnih dana. U tom tananom trenutku, u kojem se čovjek iznova okreće svom životu, Sizif, vraćajući se svom kamenu, posmatra slijed tih nepovezanih pokreta koji postaju njegova sudbina, koju je on stvorio, ujedinio pod pogledom svog sjećanja i uskoro zapečatio svojom smrću. Na taj način, ubijeđen u ljudsko porijeklo svega što je ljudsko, slijepac koji želi da vidi i koji zna da noć nema kraja, uvijek je u pokretu. Kamen se još kotrlja."
Beogradska publika će moći izložbu da pogleda do 26.februara 2019.godine
