13. septembra u klubu Imago - U duši rokerčina, u srcu narodnjak, prvi u svemu, nikad miran, nikad sam. U kafanama do jutra uz šale i skandale, krv, suze i znoj, ako hoćeš da budeš svoj, mnogi su posustali, predali, se nestali, pojeo ih mrak. Milić Mića Vukašinović je rođen 1950. godine u Beogradu, u Kosovskoj ulici, nadomak Skupštine, gde se mali Mića igrao. Ubrzo nakon Beograda se seli u Peć, na Kosovo, da bi od 1958. godine počeo da živi u Sarajevu. Sa 12 godina, na nagovor starijeg brata, koji je bio gitarista, počinje da svira bubnjeve.

Iste godine ima prvi seksualni odnos s prostitutkom, kao i prvi nastup s bendom na jednoj igranci u Sarajevu. Od te godine sex i rokenrol ostaju nerazdvojni u bogatoj karijeri ovog muzičkog genija. Naredne godine osniva svoj sastav Plavi dijamanti s kojim osvaja prvo mesto na prvoj sarajevskoj Gitarijadi u Drugoj gimnaziji. Ubrzo uviđa da škola nije za njega i, pošto je bundžija i borac za pravdu po prirodi, u jednoj raspravi udari direktora i izbace ga iz Gimnazije. Prelazi u drugu školu da uči za TV mehaničara, ne da bi se bavio zanatom, nego da bi mogao da otvori kafić.

Svirao je bubnjeve jer su žene obožavale bubnjare, zbog ritma, znoja i posvećenosti. Samouk je i bubnjar i gitarista. Osniva sastav Čičak i počinje da živi od muzike, tezgari po Italiji sa Bregovićem, Bebekom i Zoranom Redžićem. Bebek se nije slagao sa Mićinim insistiranjem da se svira pravi rock, pa su prestali da sarađuju. Po povratku u Sarajevo nastaje  hard rock trio Mića, Goran i Zoran. Postaju kultni bend, sviraju svetske hitove, kao u orginalu, bolje nego sa ploče. Iako izvode i nekoliko Milićevih pesama, on sam nije zadovoljan jer kapira da to nije prava stvar, da je to kopija, a on hoće da bude original. Zbog toga ostavlja sve i odlazi u London na izvor. Istovarao je kamione, prao sudove i dve godine je radio kao ispomoć u Hard Rock Caffe-u da na sopstvenoj muci postane autentičan autor muzike. Vraća se u Sarajevo gde prvo s Indeksima snima neke od kultnih pesama, pa zatim i sa Bijelim Dugmetom, s Hankom Paldum stvara novokomponovanu muziku i prave pravu revoluciju u zvuku. Mnoge pesme ostavljaju dubog trag u svesti naroda, dok inspirišu celu plejadu muzičara i pevača do današnjih dana.

I tako sve dok 1977. godine ne napravi  jedan od najznačajnih jugoslovenskih bendova Vatreni Poljubac. Prvobitnu postavu čine prekaljeni rokeri Sefćet Hodža na bas gitari i Perica Stojanović na bubnjevima i Milić Vukašinović kao idejni vođa, sologitarista, kompozitor i pisac svih tekstova Vatrenog poljupca. Vežbali su izuzetno mnogo, sa mnogo strasti, a pesme su dobijale konačnu formu za vreme dugih proba. Prvi nastup pred publikom imaju na BOOM festivalu u Novom Sadu. Godinu dana kasnije objavljuju prvi singl i pesma Dr. za rokenrol, svojevrsna lična karta benda, postaje nezaobilazni standard jugoslovenskog roka koja svih četrdeset godina karijere stoji kao stub temeljac, centralni potporni stub od prenapregnutog betona, malo savitljiv ali otporan. U časopisu Zdravo pesma Dr. za rokenrol je proglašena je za hit godine!

Hitovi su počeli da se nižu, pare su počele da stižu. Iako je na prvom albumu Seksualno nemoralni tip počeo da ispisuje istoriju rokenrola i ne samo rokenrola, s hitovima je bio operezovan kao šund. A sa hitovima je lako ili ih praviš ili ih ne praviš, ko zna zna. Svi su se otimali, svi su Miću hteli, on je za ono vreme bio kao danas Jala Brat i Buba Koreli. Dok su se drugi montirali, folirali, statirali, presabirali, neko je ostao svoj, neko je bio za dužinu brži, neko je znao za dimenziju više, za čašu više, za flašu više, za ženu više, kolo u dupe golo, Balkanska distorzija, duplo golo Lolo Rokenrolo, nižu se hitovi, Hevi Metal Narodnjak živi kao car, kao caar. Jedini car u društvu lopova, kurvi i švercera, ploča ploču stiže, viski, žene, kurve flaše, sve je naše, dok me ne izdaše, život je više puta rekao nema više, ali srce mora da diše i kad voli daje više, ko hoće da čita sve piše. Unazad, unapred, nasuprot ispod, sve može samo da ne skreneš s puta, da ne staneš, živiš život kakav sanjaš, kad sve prođe, umrećeš sam ja to znam, ja to znam. Majstor svog zanata, sanjala ga je svaka žena, nijedna ga majka nije htela za zeta, tako se plaća cena, a život je kratak, jebo te patak, jedno ime svako zna, dolazi iz svemira u ime muzike, puni stadioni, hoteli, avioni, ko ima stila taj ima stila, priča stara, starija od gitare, ustajem da se vidi da sam živ, da svakog pogledam u oči i kažem šta mislim. Uzmem viski uzmem kokain, pun keša preko svake mere, kao da ga serem, lete novčanice, sijaju oči konobarice, ređaju se hitovi, gomilaju se mitovi, sad je vreme pokazalo ko je ko, ko je jedini car i u to ime, kao božiji dar: naša lagana stvar. Više od četiri decenije na sceni bez kompromisa, bez mrlje u biografiji, bez dlake na jeziku Rokerčina Milić Vukašinović sa momcima u pravoj klupskoj atmosferi u klubu Imago u Dečanskoj ulici nadomak Skupštine, na Fijuk sajmu održaće koncert za pamćenje! Krv, znoj i buka, neobuzdani i prljavi rifovi, veliki hitovi, seksi stihovi, velike istine doktora za rokenrol posle tri godine ponovo pred beogradskom publikom.