Akademska knjiga iz Novog Sada postala bogatija za novi naslov Ranka Bugarskog pod nazivom “GRAMATIKA SRPSKOG ŽARGONA”. Kao svojevrstan je¬zik u ma¬lom, žargon omogućuje sveže uvide u funkcionisanje jezika u celini. Dok standardni jezik uključuje i obeležja jezika in vitro, žargon je u potpunosti jezik in vivo – kod nas više popisivan nego opisivan, više ocenjivan nego tumačen. Ova knjiga je plod piščevog dugogodišnjeg bavljenja lingvističkim i sociolingvističkim aspektima srpskog žargona, posebno u domenu sufiksalne derivacije imenica. Iako uključuje blizu 4.000 žargonizama, ona nije rečnik žargona nego originalan pokušaj osvetljavanja gramatičkih mehanizama za izvođenje žargonskih reči.

Predtavljanje knjige Nataše Pavlović održaće se u Domu kulture Studentski grad u četvrtak 17. juna u 19.00, u Amfiteatru – Putopisi D. H. Lorensa, Džordža Orvela, Grejema Grina i Lorensa Darela...Učestvuju: Vladimir Gvozden, Vladislava Gordić Petković, Nataša Pavlović i Tamara Mitrović. Knjiga Nataše Pavlović „Bezgraničnosti putopisa – Putopisi D. H. Lorensa, Džordža Orvela, Grejema Grina i Lorensa Darela“ predstavlja studiju putopisa engleskih modernista, poznatijih po drugim proznim žanrovima. U pitanju je četvorica autora: D. H. Lorens, DŽ. Orvel, G. Grin i L. Darel.

Zavod za proučavanje kulturnog razvitka predstavlja medijski događaj godine: jubilarni peti BEOGRADSKI KONTRAPUNKT, koji će biti održan u utorak, 22. juna u 11 časova putem lajv strima na Fejsbuk stranici i Jutjub kanalu Zavoda. BEOGRADSKI KONTRAPUNKT je međunarodna konferencija koja se realizuje u saradnji Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije kao pokretača i Zavoda za proučavanje kulturnog razvitka kao realizatora. Ona godinama unazad  okuplja umetnike i mislioce iz različitih delova sveta. Pozdravnu reč uputiće Maja Gojković, potpredsednica Vlade Republike Srbije i ministarka kulture i informisanja.

U sredu, 16. juna u 19.00 velika sala - Ko vodi (post)moderni rat protiv srpske književnosti i kulture? Šta povezuje Andrićevog biografa iz Nemačke sa žirijem za NIN-ovu nagradu i zašto za književnost tu nema mesta? „Brojni primeri koji su u ovoj knjizi razmatrani, utvrdili su me, nažalost, u uverenju da naša književna kritika, kultura, pa i društvo, tonu u blato čisto ideoloških diskvalifikacija drugačijih umetničkih i teorijskih stanovišta, u aroganciju, nekulturu, a često i u zlo, te da nosioci takvih praksi pokazuju suštinsko nerazumevanje bića sopstvene književnosti, jezika, kulture i naroda.“

Ove nedelje u Kulturnom centru GRAD počinje novi program - Booking, umetnička platforma koja će se baviti predstavljanjem književne domaće i regionalne produkcije, negovanjem stvaralaštva mladih, ali i iskusnih stvaralaca domaće književne scene, uz praćenje aktuelnih tema iz oblasti književnosti, ali i povezivanja sa drugim vrstama umetnosti. U sredu, 16. juna sa početkom u 19 sati prvi u nizu Booking pod nazivom "Mladi Dis" ugostiće četiri pesnikinje - Milicu Špadijer, Mašu Seničić, Aleksandru Jovanović i Milicu Rosić, laureatkinje književne nagrade “Mladi Dis” koja se godinama unazad dodeljuje za najbolji pesnički rukopis na završnoj manifestaciji "Disovo proleće" u Čačku.

Izdavačka kuća Booka objavila je dve knjige autora po kojima je sada već prepoznatljiva. U pitanju su misteriozna italijanska spisateljica Elena Ferante i verovatno najveći autor koji piše na jezicima koje svi na ovim prostorima čitamo bez prevoda – Miljenko Jergović. Knjiga “Frantumalja” Elene Fernate, sastavljena je od pisama, eseja i intervjua italijanske spisateljice I kako se navodi u napomeni italijanskih izdavača, ovi tekstovi napisani u periodu 1991–2016, između ostalog, pojašnjavaju razloge koji su spisateljicu naveli da se drži dalje od medija i očiju javnosti. „Frantumalja“ objašnjava i komentariše kreativni proces kojim Ferante stvara svoja dela. Ferante takođe govori o strepnji nad procesom u kome roman postaje film, o radosti i teškoćama pisanja, o psihoanalizi, o gradovima u kojima je živela, o majčinstvu, o feminizmu i o svom detinjstvu.

Izdavačka kuća Heliks predstavlja novi naslov, Ponoć u Černobilju, autora Adama Higinbotama koji je ubrzo po objavljivanju postao međunarodni bestseler. Knjiga je prevedena na preko dvadeset jezika, a autor je za ovo delo dobi niz nagrada. U rano jutro 26. aprila 1986. eksplodirao je reaktor četiri atomske centrale u Černobilju i izazvao najveću svetsku nuklearnu katastrofu. Tokom trideset godina od tog događaja, Černobilj je postao kolektivna noćna mora sveta: sinonim za spektralne strahote trovanja radijacijom, za opasnu tehnologiju koja se otima kontroli, za ekološku krhkost i za ono što se može dogoditi kada nepoštena i neoprezna država ugrožava ne samo svoje građane, već i čitavo čovečanstvo.

<<  Avgust 2019  >>
 po  ut  sr  če  pe  su  ne 
     1  2  3  4
  5  6  7  8  91011
12131415161718
19202122232425
262728293031 

Putopisi, Intervjui..