(NE)OSLIKANI HEROJI I HEROINE / Samostalna izložba Aleksandra Leke Mladenovića

Otvaranje samostalne izložbe Aleksandra Leke Mladenovića pod nazivom "(NE)OSLIKANI HEROJI I HEROINE", je 05. oktobra od 19 časova u Galeriji ULUS, Knez Mihailova 37. Izložbu možete pogledati u periodu od 05. do 17 oktobra 2022. Radno vreme Galerije ULUS je od ponedeljka do petka, od 12 do 19, kao i subotom od 10 do 14 časova. Faktor rizika idealan je za umetnički rad jer podiže tonus tempa istraživanja, a nepredvidljivi rezultat daje smisao istraživanju kroz umetnost. Umetnički čin shvatam kao proces, kao niz metoda i postupaka kroz koje dolazim do rezultata…Aleksandar Leka Mladenović, Rani pank i hibridna grafika, doktorski rad na Fakultetu likovnih umetnosti, Beograd, 2014.

Najnovija serija slikarsko-grafičkih radova Leke Mladenovića nosi naziv (Ne)oslikani heroji i heroine i zvuči, s namerom, anahrono i kao tema ali i rezultat u mediju u kom je nastala. Portreti o kojima je reč vraćaju nas u, naizgled, zaboravljeno vreme davno izgubljene bitke, kratke i snažne, u prvom redu muzičke pank pobune i u istoriju rock and rolla.

Sredina sedme decenije prošlog veka bila je u Zapadnoj Evropi, tačnije Engleskoj, doba velike društvene krize, koja je prethodila dolasku na vlast Margaret Tačer (Margaret Thatcher), koja je uvela reforme u monetarnoj sferi i time liberalni kapitalizam u novu fazu narednih decenija. Tadašnja Jugoslavija živela je svoj međublokovski život, sve više se otvarajući ka Zapadu. U kulturološkom smislu, umetnost najotvorenije reaguje na pojave koje se događaju u društvu i vrlo aktivno prati zapadnu scenu.

Za Aleksandra Leku Mladenovića, to je period adolescentskog razvoja, a poruke i pouke ovog razdoblja ostaće trajna preokupacija svih njegovih istraživanja u grafici (koju završava na FLU, a na kojoj je sada u zvanju redovnog profesora) i ostalim likovnim medijima, koje koristi, zavisno od potrebe.

Raspon od nekoliko decenija ima zanimljivu liniju estetskih transformacija njegovih likovnih odgovora na tu važnu društvenu i muzičku pojavu. Lični kontakti s neposrednim učesnicima pank pokreta su, takođe, veoma važni u artikulaciji i sublimiranju likovne poruke, koja ima potpuno drugačiji vremenski tok i uticaj od onoga koji, svojom neposrednošću, čini muzika. Ono što Mladenović ističe kao svoju osnovnu nameru jeste istraživanje kroz umetnost, a ne istraživanje u umetnosti. Tako nastaje fluid interakcije, transcedencija pouke jednog jezičkog koda koji prelazi u estetiku drugog, a da nije narušio ideju i ušao u kontradiktornost iste, svojom pojavnošću. Fanzin, plakat, sito štampa su grafičke likovne tehnike brzog i direktnijeg obraćanja i logičan su vid primarne artikulacije društvenog ili političkog stava. Omoti ploča su, takođe, mesto susreta ove dve umetnosti.

Sva ova podsećanja su kratki uvod u likovni rad Aleksandra Leke Mladenovića koji se referentno, u teoretskom i formalnom smislu, vraća tom vremenu, podsećajući nas na njegovu važnost. Ispostavlja se, posmatrano iz sadašnjeg trenutka, da je to poslednji pokret pobune i nepristajanja, onakav kakva je bila DADA u likovnom mediju dvadesetih godina XX veka. Pank pokret je došao s margine društva, distopijski u svakom svom aktu, vrlo direktan u artikulaciji i, nažalost, autodestruktivan za svoje aktere i nosioce u velikom broju, kao poslednji čin života svojih uverenja. Ta činjenica je, svakako, uticala na odluku Leke Mladenovića da portret bude likovna muzika ljudi koji su svoju (muziku) živeli. S preciznim uvidom i praćenjem tragova i pojava koje je ostavilo delovanje autora ovog razdoblja, Mladenović im, kroz svoj umetnički rukopis, daje ikonično mesto, poštujući estetiku (tj. odsustvo iste) da bi istakao važnost doslednosti i ličnih uverenja za kreaciju u svakom smislu.

Fotografija je najčešći predložak za portretisanje njegovih junaka i to ona koja ih karakterno izražava i otkriva. Oslikani heroji i heroine su akril- slike velikog i srednjeg formata, kombinovane sa sito štampom, po znamenitim fotografijama, ali kompoziciono i koloritno-likovno mi posmatramo longplay ploče, uvećane naslovne strane vinila koji su čuvali od oštećenja zvuk, svoju poruku. Platna o kojima je reč su i ponuda da se ožive sećanja u imaginarnom prostoru ličnih doživljaja generacije koja je sada u zrelom životnom dobu. Dirljiva pouka ovih slika je i podsećanje na empatiju, kroz umetnost, na njen nedostatak, na empatiju prema životu ljudi koji su izbrisali granicu između ova dva pojma. U sadašnjoj surovoj zahtevnosti iznuđene brzine i samoljubivosti, ustoličene digitalne superiornosti, ova poruka se čini neophodnom.

Za umetnika-istraživača Aleksandra Leku Mladenovića, ovo je etapa pokazivanja zahvalnosti i poštovanja, nauk i podsećanje na upozoravajuće, suštinski duboko humane poruke koje je ostavilo ovo vreme. NJegovo pismo je vrlo lično i u jeziku izražavanja likovnosti vremena s kojim vodi permanentni dijalog. Otpor prema zaboravu i istovremena oaza bezvremene komunikacije u umetnosti.

Dragica Vuković

Nesvakidašnje, provokativne boje i dinamično kadriranje Aleksandra Mladenovića projektuju žestoko prisustvo prototipnog she-punk benda Slits (The Slits), slično onom kada su počinjale u Londonu sredinom sedamdesetih godina prošlog veka, kada se pank zakuvavao. Kada je Kerolajn Kun, novinarka i umetnica, snimila fotografije na kojima su ovi portreti zasnovani, i bend i fotografkinja su bile početnice i osvajači muzičke i medijske scene koje su kontrolisali muškarci s vrlo ograničavajućom, pokroviteljskom idejom o tome šta bi mlada žena u umetnosti mogla da bude, kako ona treba da se predstavi, kakav zvuk treba da proizvede, ili kakav stav treba da zauzme kroz njeno pisanje. Nekoliko žena je počelo da radi na televiziji... još je bilo vrlo malo ili nimalo prostora za žene vizuelne umetnice... Bilo je početnog komešanja zakonodavstva naklonjenog ženama i nagoveštaja o ravnopravnijoj bliskoj budućnosti – usred haosa ranih i sredine sedamdesetih godina prošlog veka, izgledalo je kao da se sve urušava, a s njim je došla prilika da nova posada izađe iz male kutije s oznakom samo za ulogu podrške, u kojoj smo trebale samo dekorativno da sedimo... iz kutije koju je patrijarhalno kapitalističko društvo označilo za nas. Jednostavno, nismo dobijale najbolje poslove! Niti jednaku novčanu nadoknadu!

Nažalost, situacija je i danas previše slična, iako su se stvari znatno popravile. U to vreme, rad žena poput onih u Slits i Kerolajn Kun je učinio mnogo za usađivanje radikalnih novih ideja čiji je značaj samo porastao – iako se, kao što vidimo, žene još bore. U tom trenutku smo počele da preuzimamo kontrolu nad svojim telima u razvijenom bogatom svetu, osvojile smo prava za koja smo mislili da su temeljno osvojena, a koja se i sada u Americi dovode u pitanje. To je nadrealno, a opet previše stvarno, i uopšte razbešnjujuće. Raspoloženje koje Aleksandar ovde hvata i direktnost njegovog vizuelnog argumenta su ubedljivi. Kao i zvuk, ove slike su pravovremene i čak neophodne kao podsetnik na stav za koji moramo da se izborimo.

Vivijen Goldman, poznata kao pank profesorka, muzička kritičarka, prva publicistkinja Boba Marlija i profesorka na njujorškom univerzitetu
 
Aleksandar Mladenović Leka (A. M. Leka), rođen u Beogradu, 1967. Diplomirao 1991, magistrirao 1994.i doktorirao 2014. na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu. Redovni je profesor na Grafičkom odseku FLU. Održao je 45 samostalnih izložbi (Srbija, Francuska, Velika Britanija, Nemačka, SAD, Kanada, Danska, Finska, Tajvan). Učestvovao je na oko 400 grupnih izložbi u zemlji i inostranstvu. Dobitnik je više nacionalnih i međunarodnih nagrada. Radovi mu se nalaze u kolekcijama muzeja i galerija u zemlji i inostranstvu. Član ULUS-a od 1992.