Tokom vekova on je prevazišao geografiju, pa čak i hrišćanstvo, osvojivši veliki deo sveta. Postao je gigant, bezbroj puta prikazan, literarizovan, mitski natčovek, anđeo, skoro Bog. Ipak, iza lika velikog Franje Asiškog stoji običan čovek po imenu Franjo, koji je živeo u antičko doba. Sagledao je svet i sebe na nov način i takođe je počeo da živi na nov način. Video je dalje od materijalnog, iznad ambicija, iznad pohlepe i požude. I sam je živeo takvim primerom. (Bio je, što je najvažnije, stalni praktikant: zahtevao je najviše od sebe.) Patio je, boreći se sa svojim demonima i istrajavajući u svojoj veri. Borio se sa sobom, a ne sa drugima. On je to preuzeo na sebe, ne okrivljujući druge. Prihvatao je sve i svakoga, nije delio i nije sudio. Bio je svestan da je svako ljudsko biće jedinstveno i neponovljivo. Međutim, i mi smo neraskidivo povezani jedni sa drugima i povezani sa prirodom (mogli bismo ga nazvati „prvim ekologom“). Svi žive, sve diše, sve je jedno. Upravo ovaj ljudski element biće ključna tačka našeg nastupa i razotkriva sve one trenutke humanosti koji su nam svima tako poznati (osim što je Franjo možda bio spreman da ide dalje i dublje). Stoga se fokusiramo na demistifikovanog, humanizovanog Franju. Francis, koji, kako G. K. Česteron navodi, „ne voli ljudskost (uopšteno), već ljudsko biće (svako pojedinačno); isto tako nije voleo hrišćanstvo, nego Hrista". Franjo nije želeo moć i autoritet, ali su moć i autoritet bili zloupotrebljeni u njegovo ime. Nije želeo da menja svet, ali je ponudio način promene sebe i odnosa prema drugima. Proglasio je novo ludilo. A njegovo novo ludilo je – ljubav.

FRANČIŠEK
Režija: Jernej Lorenci
Igraju: Tamara Avguštin, Janez Škof
Dramaturg: Matic Starina
Kostimografkinja: Belinda Radulović
Scenograf: Branko Hojnik
Asistentkinja scenografa: Nina Rojc
Kompozitor: Branko Rožman
Koreografkinja: Kaja Lorenci
Asistentkinja režije: Brina Klampfer
Trajanje: 150’ (sa pauzom)
 

...I to nam je bio izazov, prvo u tekstu a zatim i u predstavi, da otkrivamo razloge zbog kojih je nešto tako prirodno, nasušno i jednostavno, kao što je LJUBAV, danas retko, teško ostvarivo ili nedostižno. Očigledno je ta tema veoma važna i intrigantna jer predstava izaziva veliko interesovanje i sjajne reakcije kruševačke publike od premijere do danas, a igranje u Bitef teatru biće jedinstvena prilika da je i beogradska publika vidi“.
 
U predstavi, koja je premijerno prikazana krajem prošle godine u Kruševačkom pozorištu, igraju Dejan Tončić, Biljana Nikolić, Bojan Veljović, Aleksandra Arizanović, Nikola Rakić i Dragan Marinković.
 
„Režim ljubavi“ istražuje kompleksnost međuljudskih odnosa kroz priču o protagonistima koji se suočavaju sa izazovima savremenog društva. Kroz njihovu introspekciju i promišljanje ističe se slojevitost ljubavi, i ženskog identiteta. Predstava vešto plete priču koja provocira razmišljanje o intimnosti, društvenim normama i ličnoj slobodi. Kroz spoj rediteljske vizije Snežane Trišić i autentičnog izraza glumaca, ova predstava pruža duboko emotivno iskustvo.
 
Scenografiju predstave takođe potpisuje Snežana Trišić, kostimografkinja je Milica Grbić Komazec, muziku je komponovala Irena Popović, za scenski pokret bila je zadužena Isidora Stanišić, dok je scenski govor oblikovao Đorđe Marković. Dizajn svetla potpisuje Rade Stamenković.
 
Snežana Trišić (1981) pozorišnu i radio režiju diplomirala je 2009. na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu, u klasi profesora Nikole Jevtića i Alise Stojanović, a doktorirala je 2021. pod mentorstvom profesora emeritusa Svetozara Rapajića. Od 2015. godine sa red. prof. Ivanom Vujić, vodi klasu pozorišne režije na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu. Od 2022. godine obavlja dužnost šefice Katedre za pozorišnu režiju na Fakultetu dramskih umetnosti.
 
Dobitnica je najznačajnijih nagrada za režiju poput Sterijine nagrade, kao i nagrade „Ardalion“, „Joakim Vujić“, „Ljubomir-Muci Draškić“, „Ćuran“ i mnogih drugih. Članica je predsedništva Udruženja dramskih umetnika Srbije, kao i redakcije LUDUS-a. Od 2017. godine je članica Umetničkog saveta Sterijinog pozorja.
 
Rediteljka je velikog broja nagrađivanih predstava: Narodni poslanik, Branislav Nušić, INK Pula i Narodno pozorište Subotica, Valpurgijska noć, Velimir Lukić, Narodno pozorište Užice, Buba u uhu, HNK Varaždin, Crna ovca, Vida Davidović, Kraljevačko pozorište, Snežana i sedam patuljaka, Ljubivoje Ršumović, Pozorište Boško Buha; Za sada je sve ok, autorski projekat, Kruševačko pozorište, Kaligula, Alber Kami, Narodno pozorište u Beogradu, Animals, Uglješa Šajtinac, Kruševačko pozorište, Mobi Dik, Herman Melvil/ dramatizacija Dimitrije Kokanov, Malo pozorište Duško Radović, Ričard Treći, Vilijem Šekspir, Narodno pozorište u Beogradu, Deca Radosti, Milena Marković, Atelje 212, Ždrelo, Žanina Mirčevska, Narodno pozorište Kikinda, Terorizam, Vladimir i Oleg Presnjakov, Beogradsko dramsko pozorište, Šta se dogodilo nakon što je Nora napustila svoga muža ili stubovi društava, Elfride Jelinek, Jugoslovensko dramsko pozorište, Kazimir i Karolina, Eden fon Horvat, Atelje 212, Nosorog, Ežen Jonesko, Narodno pozorište Kikinda (2014), Bizarno, Željko Hubač, Narodno pozorište u Beogradu, Šabačko pozorište, Narodna drama, Olga Dimitrijević, pozorište „Bora Stanković“, Vranje, Čudo u Poskokovoj Dragi, Ante Tomić/dramatizacija Maja Pelević, Narodno pozorište Subotica, Samoudica, Aleksandar Radivojević, Atelje 212, kao i mnogo drugih.

Foto: Miki Cvetković