izvanredni_bobGlavni projekat rezidencijalnog gostovanja priznatog irskog video umetnika Lillevana Pobjoya tokom ovogodišnjeg Dis-patch festivala (koji se održava na različitom beogradskim lokacijama od 29.10. do 08.11.) biće specijalna saradnja sa beogradskim video autorom Izvanrednim Bobom, poznatim i kao Bob Milošević.

PATHERNS: Victor Vasarely Revisited, izložba realizovana na poziv Ambasade Republike Mađarske u Beogradu, ponudiće novo čitanje pristupa i estetike obimnog opusa mađarskog umetnika Viktora Vazarelija, pionira Op-arta. Autori će kreirati ambijent u prostoru Galerije Progres u Knez Mihailovoj ulici, koristeći različite medije - video projekcije, dizajn svetla, svetlosne sklupture, lentikulare i objekte - u galerijskom prostoru i u Knez Mihailovoj ulici.

Pored predstavljanja sasvim novih radova nastalih kroz saradnju Lillevana i Boba, izložba će takođe prikazati izabrane originalne Vazarelijeve grafike i objekte iz privatne kolekcije gospodina Tibora Csepeija iz Budimpešte. Ovaj deo izložbe biće postavljen na donjem nivou galerije. Istovremeno ćemo imati priliku da stojimo pred originalnim delima jednog od najuticajnijih umetnika 20. veka, kao i da njegov pristup sagledamo kroz vizuru dva savremena majstora vizuelnog jezika, koji po prvi put sarađuju povodom ovog projekta. 

Estetika optičke umetnosti i istraživanja kinetike pokretnih slika neizbežno su učinili Vazarelija jednim od glavnih uticaja na savremene sfere apstraktnog videa, pojedinih pravaca ekseprimentalnog filma i nesumnjivo na polja grafičkog i objekt-dizajna. To je upravo bilo i polazište pri izboru autora za ovu izložbu, nastavljajući Vazarelijeve ideje i forme u duhu njegovih uverenja da bi umetnost trebalo da dosegne svakog čoveka i bude otvorena različitim vidovima prezentacije, kao i u samom njegovom opusu - od printova i grafika, skulptura i objekata, do murala i građevina. Izbor Lillevana Pobjoya i Izvanrednog Boba nije nimalo slučajan. Njihove komplementarne estetike istovremeno su fokusirane u pravcu optičkih iluzija i apstraktnih pokreta boje ili repetitivnih formi, kao i na teme "dubine" slike ili fokus na sinestetički doživljaj posmatrača.

Idealan susret za savremeno čitanje Vazarelijevog širokog pristupa, koji putanju (path) Vasarelyeve umetnosti izvodi u nove, repetitivne vizuelne forme (pattern) kroz istovremeno raznolike i srodne medije, trasnformišući specifičan prostor Galerije Progres u poligon igre svetla, boje i pokreta. Uz selekciiju Vazarelijevih originalnih grafika, izložba će ponuditi zaokruženi pogled u potencijale i transformacije nasleđa moderne umetnosti, slaveći jednog od njenih najuticajnijih pionira.

Izložba će biti predstavljena u Galeriji Progres u Beogradu (Knez Mihailova ulica 27), 31. oktobra i 01. novembra, u periodu od 19 časova do ponoći. Deo izložbe sa originalnim delima Vazarelija biće otvoren i 01. novembra od 11 h.  Izložbu će u subotu 31. oktobra u 19 h zvanično otvoriti Njegova ekselencija Imre Varga, ambasador Republike Mađarske u Beogradu.


Galerija Progres, Knez Mihailova 27
Subota 31.10. + Nedelja 01.11. / 19 - 00 h


Kustos izložbe: Relja Bobić
Zvanično otvaranje u 31. oktobra u 19 h
Izložbu će otvoriti Njegova ekselencija Imre Varga, ambasador Republike Mađarske




Viktor Vazareli (1906-1997) smatra se jednim od najznačajnijih stvaralaca 20. veka. Priznat je kao predvodnik Op-art pokreta, a njegove inovacije u domenu boje i optičkih iluzija imale su snažan uticaj na mnoge savremene umetnike. Vazareli je rođen 1906. godine u Pečuju, u Mađarskoj. Nakon što je završio osnovno obrazovanje, 1925. godine započeo je studije na Podolini-Volkmann Akademiji u Budimpešti. 1928. godine prešao je na Akademiju Muhely, poznatoj i kao Budimpeštanski Bauhaus. Na akademiji se upoznao sa tadašnjim istraživanjima na polju boje i optike koja su sprovodili Johanes lten ili Jozef Albers, kao i konstruktivisti Malevič i Kandinski.

Nakon svoje prve samostalne izložbe koja je održana 1930. godine u Kovacs Akos galeriji u Budimpešti, Vazareli se preselio u Pariz. Narednih 15 godina posvetio je proučavanju grafike. Životna fascinacija linearnim paternima odvela ga je slikanju figurativnih i apsraktnih subjekata prožetih repetitivnim formama, kao što su serije arlekina, tigrova ili zebri. Tokom ovog perioda, Vazareli je takođe stvarao multi-dimenzionalna umetnička dela u kojima se suprotstavljaju lejeri paterna i postiže specifična iluzija dubine.

1943. godine počeo je da radi sa uljem, kreirajući i apstraktne i figuratvine radove na platnu. Njegova prva pariska izložba održana je naredne godine u galeriji  Denise Rene, u čijem je osnivanju i sam učestvovao. U tom vreme bio je prepoznat kao predvodnik grupe autora koji su bili okupljeni oko ove galerije. Tokom 50ih godina, Vazareli je napisao nekoliko manifesta na temu upotrebe optičkih fenomena u umetničkom kontekstu. Zajedno sa slikama i grafikama, oni su bili snažno uticali na mlađe autore.

Jedan od njegovih najvećih projekata je zdanje Fondacije Vasarely, za koju je sačinio kompletan arhitektonski projekat, uklapajući svoje kompozicije velikih formata u grandiozne celine, suprotstavljajući monohromatske i bojama razigrane forme, kao i optičke skulpture, ostvljajući iza sebe monumentalnu demonstraciju svojih ideja i estetike.


Izvanredni Bob (poznat i kao Bob Milošević) je beogradski video-umetnik i VJ. Bob radi na polju glitch-arta, reciklirajući mrtve piksele, bagove, feedback i buku na strukturalni način. Bob je sarađivao kao montažer na brojnim filmskim projektima, a takođe je i sam držao radionice iz ovog domena. Sarađivao je sa Dušanom Makavejevim, Želimirom Žilnikom, Purišom Đorđevićem, Vladom Petrićem, Zoranom Popovićem, Nevenom Kordom, Mihailom Ristićem i Nenadom Rackovićem. Član je grupe za digitalnu umetnost RESTART, i stalni video saradnik na koncertima improv-gitariste Wo0-a. Učestvovao je na brojnim izložbama u Srbiji i širom Evrope, uz nekoliko osvojenih priznanja za svoje radove.


Lillevan je priznati video umetnik nastanjen u Berlinu, jedan od osnivača audio-vizuelne grupe Rechenzentrum (1997-2008). Lillevan se bavi filmom, animacijom i muzikom od ranog detinjstva, dok objavljuje i predstavlja svoje radove već više od 15 godina, koji se često opisuju kao istraživanje istorije filma, u potrazi za novim vezama između gledaoca i ekrana, između stvarnosti i projektovane slike. Lillevan rekontekstualizuje, kombinuje i politizira postojeći filmski materijal i fragmente. Inspirisan filmskim perfomansima koji se odvijaju u realnom vremenu, Lillevan je predstavio inovativne pristupe u ovom žanru, kombinujući stare i nove tehnologije kroz instalacije i projekcione tehnike, uvek pokušavajući da odvede film u pravcu eksperimenta. Nastupi su često kombinovani sa predavanjaima ili radionicama. Lillevan često dobija pozive za zajednički rad, do sada je sarađivao sa velikim brojem autora iz domena muzike (od klupske kulture do klasične muzike), plesa, teatra, opere, kao i na izazovnim projektima koji uključuju specijalne nastupe ili instalacije.



<<  Avgust 2019  >>
 po  ut  sr  če  pe  su  ne 
   
 

Putopisi, Intervjui..