U utorak, 9. maj u 19.00, SKC, instalacije i performans - Ona se igra, reciklira, crta, seče... Nasuprot sveprisutnoj težnji ka analizi u savremenoj umetnosti Izabela nomadskim duhom željnim širine oplemenjuje realnost i poziva na estetsko i poetsko iskustvo. Živimo u svetu gde se materija tranžira do najsitnijih čestica. Svojim radovima Izabela materiju razotkriva. Manuelnom veštinom i tehnikom uvodi nas u prirodu, organsko, Mediteran… Vez kao neki ženstveni ritual u koji su utkane emocije, istorija, iščekivanja…

„Sviđa mi se ideja o nečemu između – između umjetnosti i (...) - možete redefinirati stvari. To je ono što je najzanimljivije. Vođena poezijom Miroslava Antića upustila sam se u novu igru, u imitiranje drveća. Ugledana na drveće dok lišćem rezbari prostore izabrala sam goblen kao tehniku. Kroz repeticiju poteza, samo stvaranje pretvara se u vrstu meditacije. Provlačenjem niti stvaraju se apstraktne i jasno definisane površine - poput preplitanja duša. Korištene tekstilne niti napravljene su od odbačene garderobe, sakupljene od prijatelja i lične, što svjesno dovodi do zajedništva. Tekstil je kao naša druga koža, od koje smo postali neodvojivi. Muzika je neizbježna. Ovom prilikom stvara je Pietro
Baldoni (1980) - gitarista, kompozitor i dizajner zvuka. Kao poliedrični muzičar on stvara miksajući elekro-kustične zvučne pejzaže, noise i melodične teksture. Izložba nastaje kroz performans – sam proces vezenja praćen muziciranjem italijanskog gitariste.

Izabela Matoš (1977) likovna umetnica, diplomirala na Visokoj školi likovnih i primenjenih umetnosti u Beogradu na odseku aranžer-dekorater i nastavnik likovne kulture. Učestvovala je na grupnim i samostalnim izložbama te koordinirala razne likovne radionice za decu i odrasle na raznim kontinentima. Živi i stvara u Nantu (Francuska).

<<  Novembar 2017  >>
 po  ut  sr  če  pe  su  ne