Pod sloganom Počnimo ljubav iz početka, pedeset treće izdanje Bitefa održaće se od 17. do 26. septembra. U okviru glavnog programa publika će videti dvanaest predstava iz devet zemalja, dok će festival sadržati i veliki broj tradicionalnih i novih pratećih programa. U Skupštini grada Beograda, u četvrtak, 29. avgusta, održana je druga centralna konferencija za medije, na kojoj su govorili Miloš Latinović, direktor Bitefa, Ivan Medenica, umetnički direktor Bitefa, Fia Menar, koautorka i izvođačica predstave Nemoralne priče – 1. deo: Kuća majka, An-Loren Viguru, ataše za kulturu i zamenica direktora Francuskog instituta u Srbiji i Radiša Kričak, menadžer komunikacija I&F Grupe, prijatelja festivala.

Konferenciju je otvorio Miloš Latinović izrazima zahvalnosti svima koji su podržali festival.

Radiša Kričak, menadžer komunikacija I&F Grupe, izjavio je kako je čast i privilegija biti partner kulturne institucije kao što je Bitef koji već više od pola veka uspeva da pomera granice, postavlja pitanja, bude progresivan i otvoren prema drugima i drugačijem.

Ivan Medenica je najavio da je naglasak druge konferencije za medije na pratećim programima, ali da će se, zbog jednog prostora i jedne umetnice, prvo vratiti na glavni. Prostor je Luka Beograd u kojoj će se u tri hangara i pod cirkuskom šatrom, odigrati skoro ceo drugi deo festivala. Jedna od Bitefovih misija je otkrivanje alternativnih izvođačkih prostora, ali se nikad nije desilo ovako veliko i koncepijski opravdano izmeštanje. U izdvojenom okruženju Luke Beograda, kao nekoj laboratoriji međuljudskih odnosa, odvijaće se finale Bitefa s nekoliko predstava koje pokušavaju da na tematskom ili izvođačkom planu pruže alternativu opštem raspadu zajednice, a što je glavni društveni problem koji tretira 53. Bitef. Prelaz ka tom finalu, po rečima Medenice, vrši predstava koja će se prva igrati u Luci, performans Nemoralne priče – 1. deo: Kuća majka kompanije Non nova (Nant, Francuska). U njoj se doslovno ruše temelji našeg, zapadnog društva, simbolički prikazani kao s mukom izgrađeni antički hram, a pred čime, kao gledaoci i građeni, ostajemo nemi i pasivni.

Specijalna gošća konferencije, Fia Menar, koautorka i izvođačica ove predstave zahvalila se Medenici na čitanju predstave, s kojim je potpuno saglasna, ali je dodala da uvek postoje i druge mogućnosti i da je teškoća ljudskog postojanja to što uvek moramo da vršimo izbore. „Izgradili smo jedan svet sa mnogo suza, znoja i radosti, a danas sa užasom gledamo katastrofu koja se dešava pred našim očima“. Menar je naglasila kako je htela da prikaže kako gledamo katastrofu umesto da pokušamo da je sprečimo, ali ne zato da bi ispitivala našu odgovornost već želju za ljubavlju.

Fia Menar, koautorka i izvođačica predstave Nemoralne priče, 1.deo: Kuća majka, foto: Nenad Šugić

Medenica je istakao da će se u Luci Beograd odvijati i festival Cirkobalkana, kao i mnogi drugi prateći programi Bitefa, pa i svečano zatvaranje festivala 26. septembra. Naglasio je da će se Cirkobalkana u jednoj tački preklopiti sa glavnim programom. Predstava francuskog novog cirkusa Retke ptice kompanije Vuk za čoveka (Lil, Francuska) pripada, zašto što mu odgovara i koncepcijski i po umetničkim dometima, i glavnom programu festivala.

An-Loren Viguru je govorila o značaju koji savremeni/novi cirkus ima u francuskim izvođačkim umetnostima, te konkretnoj podršci koji Francuski institut u Srbiji pruža Cirkobalkani. Definišući savremeni cirkus, ona je istakla da se radi o formi izvođačkih umetnosti koja je veoma kreativna i različita u odnosu na ono kako je obično doživljavamo, a da je za rad trupe Vuk za čoveka tipičan pristup „ruka ruci“: pažnja, podrška i poverenje koje umetnici međusobno razvijaju jer scenski svet grade sami, bez scenografije i rekvizite.

Medenica je zatim predstavio već tradicionalne prateće programe Bitefa: Susrete sa autorima (i ove godine ih vodi dramaturškinja Milena Bogavac), Polifoniju (slavi dvadeseti rođendan ove godine, te je stekla punu zrelost i kustosku samostalnost), Bitef biblioteku (u vidu trosatnog maratona, na momente i performativnog, biće prikazane tri nove knjige o „bitefovskim tendencijama“ u pozorištu i kulturi autorki Milene Dragićević Šešić, Ksenije Radulović i Tine Perić) i Filozofski teatar (poznati hrvatski filozof Srećko Horvat ovog puta će voditi razgovor s nemačkim piscem Normanom Ohlerom, autorom bestseler knjige o odnosu narkotika i nacizma, a na temu sudbine savremene zajednice). Medenica je posebno istakao specifične prateće programe: Borka na Bitefu posvećen uspomeni na Borku Pavićević (izvođenje predstave Alteranativna tumačenja: ’68 u režiji Ane Miljanić i tribina o brojnim poslovima koja je Pavićević obavljala na Bitefu i za njega), koncert B Matinée u izvođenju No Borders Orchestra, koga čine muzičari poreklom iz regiona i koji je spoj ozbiljne i elektronske, klupske muzike (biće izveden u klubu Dragstor), PQ na Bitefu, tribinsko predstavljanje srpskog paviljona s poslednjeg Praškog kvadrijenala i prikazivanje u Novom Sadu paviljona Severne Makedonije koji je pobedio na ovogodišnjem izdanju najveće svetske smotre scenskog dizajna. Teorijsku kontekstualizaciju umetničkog fokusa 53. Bitefa pružiće, po Medeničinim rečima, tribina Dejstva i dometi savremenih imerzivnih praksi koju će moderirati teoretičarka i rediteljka Irena Ristić, a u njoj učestvovati umetnici i teoretičari iz Engleske, Belgije, Brazila i Srbije.

Pored toga, najavljene su i promotivne aktivnosti koje nas očekuju i pre početka Bitefa: Delikatesni ponedeljak koji će se održati u KC Gradu, 09.09. od 19h, Kružok Milica magazina, „Investicija - institucija ljubav“, razgovor koji će se, na temu političnosti ljubavi takođe održati u KC Gradu 14.09. od 19h, „Bitefov otvoreni čas“, odnosno dve edukative tribine o Bitefu, savremenom pozorištu i društvenim tabuima koje će biti realizovane u Prvoj beogradskoj gimnaziji i na Fakultetu dramskih umetnosti. Predstavljena je i akcija sakupljanja reciklažnog otpada „RElove“ u cilju podizanja ekološke svesti, povezivanja zajednice i promocije recikliranja, a sve povodom prikupljanja i pripreme smeća koje se koristi u brazilskoj predstavi iz glavnog programa O mesu i betonu.

Više o promotivnim aktivnostima 53. Bitefa pročitajte na našem SAJTU.

Miloš Latinović se zahvalio Sekretarijatu za kulturu grada Beograda i Ministarstvu kulture i informisanja Republike Srbije, kao i Kabinetu Vlade Republike Srbije čiju stratešku podršku Bitef ima. On je izrazio zadovoljstvo zbog toga što je Bitef prepoznat kao manifestacija od prvorazrednog značaja za našu zemlju. Podršku su pružili i Delegacija Evropske unije u Republici Srbiji, Ministarstvo spoljnih poslova SR Nemačke i Goethe-Institut Beograd, Francuski institut u Srbiji, British Council, Ambasada Švajcarske u Beogradu, Ambasada SAD i Ambasada Belgije. Ovogodišnje izdanje festivala ostvareno je i uz podršku Fondacije za otvoreno društvo.

Kao poklon Beogradu, Bitefu i ljubiteljima pozorišta, I&F Grupa i njen osnivač Srđan Šaper i ove godine odlučili su da podrže festival kao važan sponzor i partner Bitefa.

Latinović se zahvalio i Luci Beograd koja je ustupila prostor za izvođenje velikog dela programa i kompaniji Coca Cola Hellenic Srbija koja je s Bitefom više od decenije. Bitef su tradicionalno podržali partneri festivala MTS, Carnex i IT kompanija TeleGroup, brend Schweppes, kompanija Siemens, i prijatelji festivala Societe Generale Banka i Deloitte. Tu su i mnogi partneri i prijatelji koji će obezbediti smeštaj, prevoz, hranu za učesnike i tim, a biće prilike da svi uživaju i u njihovim proizvodima.

<<  Decembar 2019  >>
 po  ut  sr  če  pe  su  ne 
      
     

Putopisi, Intervjui..