Nakon 230 godina od svog nastanka, Mocartova opera "Don Đovani" biće izvedena 28. i 29. jula u Kombank dvorani sa početkom u 21h. Legenda o zavodniku koji je bio fatalan za dame svog vremena, ali i za samog sebe, bio je inspiracija Molijeru, Bajronu, Kamiju. Ovog puta, Don Đovani je inspiracija američkoj muzičkoj asocijaciji GIPAC i  umetničkim partnerima iz Kombank dvorane, da ovog leta tu legendu postave na scenu renovirane bioskopske, koncertne, pozorišne, ali i operske sale nastale na temeljima čuvenog beogradskog Doma sindikata.

Okupljeni oko Da Pontovog zapleta  o strasti osveti, prkosu i kazni, časti i poniženju, članove Umetničkog ansambla Ministarstva odbrane „Stanislav Binički“, predvodiće maestro Gregori Bukalter, dirigent iz Metropoliten opere iz Njujorka. Na sceni će zablistati prvakinja opere Narodnog pozorišta primadona Jasmina Trumbetaš Petrović, Aleksandar Stamatović, Stevan Karanac, Miroslav Markovski, Marko Pantelić, ali i svetski poznati umetnici Džongtao Li, Vanže Žang, Žang Žang, Juksjuan Či, Minjon Hao.
 
Režija je poverena mladom reditelju Aleksandru Nikoliću, koji će predvoditi kreativni tim i koji će Mocartovu operu ispričati po treći put. Karte za ovaj veliki kulturni događaj su u pretprodaji po promotivnim cenama u Kombank dvorani i prodajnim mestima Eventima.
 
OPERA DON ĐOVANI ILI "OPERA NAD OPERAMA"
 
Tačan naziv Mocartovog Don Giovannija (kako stoji u librettu Lorenza da Pontea) je Don Đovani ili Kazna jednog razvratnika. Sadržaj opera je priča o razvratniku koji ne bira sredstva u cilju osvajanja lepih žena, bilo kog staleža.

Radnja ove opera u dva čina se odvija oko Don Đovanijevog odnosa sa tri žene: Dona Anom, Dona Elvirom i Cerlinom. Uz pomoć sluge Leporela on ide iz jednog u drugo osvajanje. Međutim, kada pokuša da napastvuje Dona Anu, verenicu Don Otavija, sve kreće po zlu. Uhvaćen na delu, u dvoboju ubija Dona Aninog oca Komendatorea.

U grad stiže Dona Elvira, Don Đovanijeva nekadašnja žrtva, koja želi osvetu. U potrazi za novim izazovima zavodnik pronalazi novu žrtvu, seljančicu Cerlinu koja treba da se uda za Mazeta. Sve njegove žrtve otkrivaju njegove podvale i udružuju se u osveti. Uz pomoć sluge Leporela on uspeva da izbegne njihove zamke.

Bežeći od njih stiže na groblje gde Komandatoreova statua oživljava. U svojoj bahatosti odlučuje da sablasnog tipa pozove na večeru. Elvira, koja i dalje voli Don Đovanija, moli gad a se promeni. Uzalud. Kamena statua stiže na večeru i traži od njega da se pokaje. Međutim, Don Đovanija ništa ne može da natera da promeni svoju prirodu i zato se pred njim otvara pakao u koji ga odvlače demoni. Nastala u godini očeve smrti opera Don Đovani poseduje elemente Mocartove tragedije. Ona je  refleksija njegovog života.

Mocart, jedan od najpoznatijih ljudi svog doba i kako ga opisuju, čovek velike inteligencije i dobrote u čijoj su ličnosti sadržani elementi „heroizma“, „buntovništva“ i „protesta“ ali i čulnosti , istovremeno je i jedan od najvećih  zavodnika u svetskoj istoriji– otelovrenje čoveka neodoljive erotske privlačnosti.

U strahu od mogućnosti da ga pokojni otac kazni zbog razvratnoga života Mocart  prepoznaje svu sudbinu, a oca u mrtvom oficiru koji odvodi Don Đovanija u pakao.


<<  Jul 2018  >>
 po  ut  sr  če  pe  su  ne