Izložba “nista spec 1.0” Nadežde Kirćanski postavljena je u Galeriji Doma omladine Beograda do 13. jula 2018. godine. Ova mlada umetnica dobitnica je nagrade “Dimitrije Bašičević Mangelos” za 2018.‏ godinu, prestižnog priznanja za mlade umetnike u Srbiji. Kako je istakao žiri u obrazloženju, prikazala je kapacitet da se na neposredan način bavi aktuelnim društvenim fenomenima. Izložba “nista spec 1.0” zamišljena je kao site specific instalacija koja prezentuje sve pritiske savremenog života na mlade ljude, koji su temeljno uticali na njihov jezik ali i celokupan modus operandi. O konceptu i zamislima izložbe razgovarali smo sa autorkom, doktorantkinjom Fakulteta likovnih umetnosti u Beogradu i dobitnicom još jedne nagrade: "Sreten Stojanović, profesor ALU" za dostignuća u kulturi 2017. godine.

Recite nam nešto više o konceptu site specific ambijentalne instalacije “nista spec.1.0″, koju predstavljate publici u Galeriji Doma omladine Beograda.

- Ovom postavkom sam želela, s jedne strane, da obezbedim ambijent koji je u svojoj jednostavnosti samodovoljan, a s druge strane, da ipak u postavku integrišem i tekst koji će biti prisutan u samoj postavci, ali i u katalogu, kao početak rasprave o problemu kojim sam ovom izložbom počela da se bavim, a koji će se dalje razvijati u budućnosti. Detalje ću izostaviti jer rad funkcioniše kao ambijent, tako da se uzdam u to da sama postavka bolje govori od mene.

Šta podrazumevate pod “savremenim grčem u kojem svakodnevno funkcioniše omladina”, koji pokušavate da prezentujete u svom radu?

- Čini mi se da je to termin kojim vrlo tačno može da se opiše ovaj istorijski trenutak koji pre svega proživljava mlađi deo generacije. „Savremeni grč“ lepo obuhvata raspeće između potpuno nemogućih uslova i tog imperativa koji nam je ponuđen kao jedini mogući mehanizam opstanka, a to je da moraš biti uvek operativan, preduzimljiv, fokusiran, uravnotežen, odgovoran za svoju sudbinu i da nikog ne zanima iz koje finansijske i zdravstvene pozicije to radiš.

Da li ovom izložbom mladim ljudima postavljate pitanja, navodite ih na razmišljanje ili im nudite odgovore?

- Rekla bih da je umetnost tu da, za početak, inicira dijalog. Prvi korak bilo kakvog učinka je markiranje problematičnih tačaka. Mnogi bi verovatno zamerili da je ovo udobna pozicija, ali ipak za sada je tako.

Vaša master izložba „#RIP“ bavila se fenomenom pogrebnih običaja u virtuelnom svetu. Kako po Vašem mišljenju društvene mreže utiču na mlade i da li se izložba „nista spec 1.0“ dotiče i te teme?

- Uticaj je neosporiv. Međutim, ne slažem se sa opštim uverenjem da nas je taj boravak u virtuelnom svetu izolovao od drugih, odnosno „otuđio“. Internet je sredstvo, kao što je uostalom nekada davno bio i točak. Dosta kompleksnije naravno, ali sredstvo nikad nije odgovorno za posledice, odgovorni su korisnici tog sredstva. Internet je nepovratno promenio način komuniciranja. To je ono čime sam se bavila i na master izložbi: toliki boravak u virtuelnoj sferi morao je da u sebe uvuče i neke segmente života (smrti) za koje nismo mislili da će ikada napustiti svoje fizičke okvire. Isto tako, u ovom radu sam želela da se bavim time kako se svakodnevna komunikacija adaptirala i svela do te mere da se komunicira isključivo slikama, linkovima i skraćenicama. Mislim da su sve ove stvari vrlo povezane u jedan kompleksni mehanizam štednje koji je zadro i u najintimnije segmente naših života.

<<  Novembar 2018  >>
 po  ut  sr  če  pe  su  ne 
   
  

Putopisi, Intervjui..