Izdavačka kuća Arhipelag, u saradnji sa Domom omladine Beograda, organizuje 7. Beogradski festival evropske književnosti (BFEK) od 26. do 29. juna 2018. godine. Publiku BFEK-a očekuje sedam čitanja poznatih svetskih i domaćih pisaca, četiri projekcije filmova, panel o kulturi u tranziciji i izložba crteža i fotografija 12 autora različitih generacija. Zamišljen kao nedelja vrhunske književnosti, odvija se pod motom: „Najbolje od svega. Najbolje za sve“, a ulaz na sve programe je besplatan. U susret ovogodišnjem izdanju festivala razgovarali smo sa Gojkom Božovićem, glavnim urednikom Arhipelaga.


Sedmi po redu Beogradski festival evropske književnosti u organizaciji Izdavačke kuće Arhipelag i Doma omladine Beograda i ove godine pruža multimedijalni ugođaj ljubiteljima pisane reči. Šta ovaj festival izdvaja od domaćih i regionalnih događaja slične tematike?

- Beogradski festival evropske književnosti je multimedijalni događaj posvećen vrhunskoj savremenoj književnosti. Književnost je njegov glavni sadržaj, ali se ovaj festival vrlo širokoj publici različitih generacija i senzibiliteta obraća uz pomoć novih medija, različitih žanrova i na inovativan način. Književnost nije ni anahrona, ni prevaziđena, ona govori važne stvari i postavlja važna pitanja, uz pomoć književnosti bolje možemo da razumemo svoju svakodnevicu. U tom pogledu knjigu ne može da zameni nijedan drugi medij. Kao što se na Festivalu književnost predstavlja kroz druge medije i žanrove, od filma do pozorišta, od likovne umetnosti do video prezentacija, od panela do muzike, tako se i srpska književnost u vidu svojih najboljih savremenih izdanja predstavlja kao deo evropske književnosti i njen prirodni sagovornik.
 
Saradnja sa Domom omladine Beograda, koja traje dugi niz godina, izrodila je jedan od najposećenijih književnih festivala u Srbiji. U čemu se ogleda dosadašnji uspeh Beogradskog festivala evropske književnosti?

- Festival je veoma posećen. Sam model Festivala je snažno podržan od publike, i to kako multimedijalnost Festivala, tako i njegova beskompromisna posvećenost vrhunskoj savremenoj književnosti. Takva podrška publika jeste svakako najvažniji uspeh Beogradskog festivala evropske književnosti. Publika pokazuje da joj je potreban javni prostor za razgovor, ali i javni prostor u kome vrhunska književnost, oslobođena kompromisa i terora zabave, ima svoje prepoznatljivo mesto. Pojedini događaji u okviru Festivala, poput književnih večeri Petera Esterhazija, Klaudija Magrisa ili Davida Grosmana, neki su od najposećenijih književnih događaja u Beogradu i u Srbiji u protekloj deceniji.
 
Prethodnih godina, gosti festivala bili su velikani evropske književnosti, poput Davida Grosmana, Klaudija Magrisa, Petera Esterhazija, Terezije More… Glavna književna zvezda ove godine je španski pisac Havijer Serkas, koji je svetsku slavu stekao romanima Salaminski vojnici i Hohštapler. Šta beogradska publika može da očekuje od pisca sa Iberijskog poluostrva?

- Havijer Serkas, jedan od vodećih španskih i evropskih pisaca, prvi put je u Beogradu i Srbiji. Njegov dolazak je veliki trenutak za Beogradski festival evropske književnosti. Verujem da su posete tako velikih i ostvarenih pisaca dragocene za našu kulturu. Havijer Serkas je dobitnik svih velikih evropskih književnih nagrada, njegovi romani, vrlo često posvećeni autentičnim događajima i stvarnim junacima, prevedeni su na više od 20 svetskih jezika. Serkasovi romani pokazuju odličan primer vrhunske književnosti koja je stekla mnogobrojne čitaoce, veoma široku publiku u svim zemljama u kojima su objavljeni. Možda i zbog značajnih tema koje se tiču svih nas. U Hohštapleru glavni junak je čovek koji je izmislio celu svoju biografiju i decenijama tako obmanjivao špansko društvo. Zar to nije aktuelna tema?
 
Koliko književni festivali utiču na čitalačku aktivnost posetilaca? Kakav je uticaj BFEK-a na stvaranje nove čitalačke publike u Srbiji?

- Književni festivali postaju sve značajnije platforme za promociju savremene književnosti. Pogotovu kada su dobro osmišljeni i kada ne izbegavaju nove medije kao svoje saveznike. Književnosti je potreban javni prostor i do njega se ne može doći na stare načine koji više nisu put u komunikaciji. Književni festivali stvaraju javni profil književnost i jesu najuticajniji događaji posvećeni knjigama. Beogradski festival evropske književnosti, iz godine u godinu, prati sve više ljudi koji su mlađi od 30 godina. To me naročito raduje.
 
Česte ekranizacije književnih dela imaju za cilj da publici predstave sažetu verziju istog. Zašto je spoj književnosti i filma, zastupljen i na ovom festivalu, dobitna kombinacija?

- Tu postoje različiti putevi i nisu svi jednako dobri. Znamo za mnoge odlične knjige koje su pretvorene u rđave filmove, kao i što su neki filmovi mnogo bolji od knjiga iz kojih su potekli. Beogradski festival evropske književnosti predstavlja i promoviše kako autorsku književnost, tako i autorske filmove iz nove evropske kinematografije. Da nije našeg festivala, pitanje je da li bi mnogi od tih filmova uopšte bili negde prikazani.
 
Pored književnog programa, pažnju privlači panel Kultura u tranziciji. Koju ulogu Izdavačka kuća Arhipelag, za svojih jedanaest godina postojanja, ima u tranzicionom periodu kroz koji kultura na ovim prostorima prolazi?

- Od svog osnivanja, 2007. godine, Arhipelag radi u vremenima krize. Ta kriza je u proteklom periodu više puta menjala ime, ali se u osnovi nije povlačila sa scene. O dve krize se, međutim, najmanje govori u javnosti, iako ja mislim da su one snažan podsticaj svim drugim krizama. Jedno je kriza statusa kulture. Kultura više nije u društvenom centru, sve više je na njegovoj periferiji. I to je svakako važan oblik tranzicije savremene kulture. Drugo je kriza ukusa koja snažno pogađa savremenu kulturu i njen javni kontekst. Otuda smo se i odlučili da ovogodišnji panel na Beogradskom festivalu evropske književnosti posvetimo kulturi u tranziciji. To, dakle, nije samo naša društveno-ekonomska tranzicija nego promena statusa kulture, promena njenog globalnog konteksta, ali i tranzicija prema prostoru digitalnog iskustva. Sve to zahteva osmišljavanje novog konteksta kulture. Arhipelag nastoji da radi najbolje što može i da čitaocima predstavlja važne knjige savremene književnosti i humanistike, i to u kontekst koji je mnogo više naklonjen zabavi nego ozbiljnim sadržajima. Naš cilj je da čitaocima pružimo mogućnost izbora, a pokazuje se da ima dovoljno čitalaca koji žele da čitaju vrhunsku literaturu.

<<  Septembar 2018  >>
 po  ut  sr  če  pe  su  ne