Izdavačka kuća Dereta objavila je prvo ilustrovano izdanje Hazarskog rečnika Milorada Pavića na engleskom jeziku. Ilustrator je poznati bugarski umetnik Jasen Panov. Reč je o minucioznim raskošnim crtežima koje je Panov stvarao, inspirisan knjigom, tokom poslednjih dvadeset godina. Originalno bibliofilsko izdanje je rađeno na listovima velikog formata i smešteno je u metalnu kutiju sa naslovnom stranom izrađenom od livenog stakla. Ono je na bugarskom jeziku i njegovo predstavljanje publici je bilo pre dve godine u Sofiji.

Bez ikakve sumnje prva dama ex-Yu književnosti Dubravka Ugrešić vraća se na scenu najličnijom i najosobenijom knjigom do sada. Lisica je i roman, i autobiografija i putopis i mnogo više od toga. Autorka se na duhovit način obračunava sa savremenom književnom scenom i globalnim trendovima, ne bez ironije na svoj i na račun svih onih koji pokušavaju živeti od kreativnog stvaralaštva u svetu koji priznaje samo uspeh i novac. Lisica zna mnoge stvari, a jež samo jednu. Taj grčki aforizam poslužio je Ajzaji Berlinu da podeli pisce u dve grupe: one koji pišu i deluju koristeći se jednom idejom – ježeve, i one raznovrsne, višestruke – lisice. Poigravajući se mnogostrukostima, pokazujući veličanstven rep i menjajući maske, putujući literarno i stvarno od Japana preko mnogih ruskih klasika do Nabokovljevih američkih avantura, ili pak besmislenih predstavljanja knjiga u današnjem svetu, Dubravka Ugrešić piše roman o pripovedanju.

Kad putuješ brodom preko okeana, on ti opere sva sećanja i započneš potpuno novi život. To je tako. Nema ničega pre toga. Nema nikakve istorije. Brod pristane u luku, siđemo niz mostić i nađemo se u ovde i sad. Vreme počne da teče. Priča ovog romana počinje u bezimenoj zemlji u kojoj svi govore španski i u koju izbeglice pristižu brodovima, dobijaju novo ime i identitet, i „očiste se“ od svih starih sećanja i veza. Isus iz naslova skreće nam pažnju na malog izbeglicu, siroče po imenu David, koga pod svoje okrilje uzme Simon, ozbiljni sredovečni muškarac, koji nije u potpunosti zadovoljan tim hrabrim novim svetom.

Talas samoubistava potresa Švedsku. Širom zemlje, mladi ljudi oduzimaju sebi živote na najstrašnije načine. Jedino što imaju zajedničko jeste duboko interesovanje za rok bend Glad. Detektiv Jens Hurtig istražuje tragična i zbunjujuća samoubistva. Audio kasete pronađene su u domovima mrtvih mladih ljudi, ispostavilo se da su sve one nekada pripadale istoj ženi. Kakva je njena veza sa mrtvim mladim ljudima? U međuvremenu se desilo i nekoliko ubistava. Sve žrtve su uticajni muškarci. Kasnije će se pokazati da su ova brutalna ubistva povezana sa samoubilačkim talasom. A veza je užasnija nego što je iko mogao da zamisli.

U ponedeljаk 16. Oktobrа u 19 čаsovа u Kući Đure Jаkšićа nа Skаdаrliji, pesnik Gorаn Bаbić govoriće svoje stihove. Osvrt nа njegovo stvаrаlаštvo dаće nаš renomirаni pesnik Gojko Đogo. Muzički progrаm izvešće Teodorа Kаrаs (solo- pevаčicа) i Mаšа Bаbić zа klаvirom, а Gorаnove stihove čitаće i mlаdа glumаčkа nаdа Aleksаndаr Živković. Renomirani jugoslovenski književnik i pesnik, rodom sa ostrva Vis, ostao je veran proleterskoj ideologiji i socijalističkim principima, zbog čega je tokom protekle dve dekade često trpeo kritike književne javnosti na ovim prostorima.

Posle izvanrednog romana Kako vojnik popravlja gramofon Saša Stanišić je postao zvezda nemačke i međunarodne literarne scene. Usledio je njegov roman Pred svetkovinu, koji je na Sajmu knjiga u Lajpcigu osvojio prestižnu nagradu za najbolju beletristiku, a zatim zbirka priča Klopkari. “Priče koje pričam, teme kojima se bavim i jezik koji odaberem uzvraćaju udarac meni kao autoru i osobi. Ja sam deo sveta koji stvaram sam za sebe. On me emotivno dotiče, podseća na stvari koje su mi nekada bile važne. Tako i ja postajem igračka jezika”, kaže Saša Stanišić o svom stvaralaštvu.

28. i 29. oktobra 2017. gost Akademske knjige i Informatike AD na 62. Međunarodnom beogradskom sajmu knjiga biće švajcarski novinar i publicista Gi Metan, autor knjige Rusija – Zapad. Hiljadu godina rata. Rusofobija od Karla Velikog do ukrajinske krize. Zbog iznetih relevantnih istorijskih činjenica, ova knjiga je pobudila veliko interesovanje čitalačke publike u Srbiji, pa smo organizovali dva događaja. Gi Metan predstaviće knjigu zajedno sa Slobodanom Reljićem i prevoditeljkom Kristinom Bojanović u subotu 28. 10. 2017. od 12h do 12: 50 h u sali Ivo Andrić. U ovoj knjizi autor postavlja pitanje: Zašto Sjedinjene Američke Države i Evropa toliko mrze Rusiju? Iako Rusija više nije pretnja, Berlin više nije meta njenih projektila, i uprkos jedinstvenoj činjenici da se njeno carstvo razjedinilo bez krvoprolića pruživši nezavisnost za petnaest novih država, mržnja i ocrnjivanje Rusije dostigli su ogromne razmere u medijima, akademskim krugovima i unutar političkih elita u zapadnom svetu.

<<  Januar 2018  >>
 po  ut  sr  če  pe  su  ne