Dom omladine Beograda za kraj godine domaćoj publici predstavlja još jedan izuzetan međunarodni džez koncert. Povodom 100 godina od rođenja Dizi Gilespija (Dizzy Gillespie), jednog od najveličanstvenijih muzičara u kompletnoj džez istoriji, Fabricio Boso (Fabrizio Bosso), proslavljeni italijanski trubača srednje generacije i istaknuti predstavnici srpske džez scene okupljeni u postavu Schime Trio + 1 izvešće Diziju u čast specijalan program, na ekskluzivnom koncertu 21. decembra od 20 časova u Velikoj sali Doma omladine. U susret koncertu razgovarali smo sa Fabriciom Bosom o predstojećem nastupu u Beogradu, aktuelnostima u njegovoj karijeri i velikom Diziju.

Fabricio Boso dobro je poznat na međunarodnoj džez sceni, ali i domaćoj publici, koja ga je upoznala kao dragog gosta Beogradskog džez festivala u sjajnim sastavima Nikole Kontea, Stefana Di Batiste i Čarlija Hejdena. Rođen je 1973. godine u Torinu, počeo da svira trubu već sa 5 godina, a sa 15 je završio konzervatorijum "Đuzepe Verdi" u Torinu. Dobitnik je nagrade "Top Jazz" (časopis "Musica Jazz") za najvećeg novog italijanskog talenta, 1999. godine. Višestruko je nagrađivan, sa mnoštvom autorskih albuma za najuglednije izdavače (Schema, Parco Della Musica, Verve / Universal), redovan učesnik svih najprestižnijih evropskih festivala. Sarađivao je sa mnogim uglednim kolegama, među kojima su, pored gore navedenih, i Paolo Fresu, Aldo Romano, Flavio Boltro, Mario Biondi... Smatra se jednom od neosporno najvećih zvezda italijanske džez scene. 


Imali ste priliku da vidite Dizi Gilespija uživo na koncertu – kako se sećate tog iskustva i koliko Vam je značilo kao džez muzičaru?

Fabricio Boso: Slušao sam Dizija dva puta, a u posebnoj uspomeni mi je ostao koncert u Aosti, kada je već bio na kraju karijere. Padala je kiša, publika je kisnula, ali uprkos tome energija koju je Dizi umeo da prenese na ljude je bila neverovatna. Na kraju koncerta moj otac i ja smo mu prišli sasvim blizu, i otac mu je, iako ne govori engleski, rekao da sam i ja trubač. Dizi me je pogledao i napravio ka meni gest rukom, koji sam doživeo kao blagoslov koji mi je dao.

Imate uglednu međunarodnu karijeru, da li postoji nešto što biste izdvojili kao najveći profesionalni uspeh do sada?

Fabricio Boso: Mislim da još uvek nisam postigao najveći uspeh u karijeri. Nikada ne treba da verujemo da smo ostvarili sve što možemo.
 
Publika u Beogradu je upoznata sa Vašim stvaralaštvom, ali koncert u Domu omladine 21. decembra će biti poseban: prvi put ćete nastupati sa srpskim džez bendom, a program će biti posvećen velikom Dizi Gilespiju. Možete li da nam kažete šta će biti na repertoaru i koliko ste upoznati sa džez scenom u Srbiji?

Fabricio Boso: Ne znam mnogo o srpskoj džez sceni, ali sam veoma radoznao da saznam nešto više o vašim muzičarima. Što se tiče repertoara, to je još uvek tajna. U kontaktu sam sa Lukom Ignjatovićem, saksofonistom benda Schime Trio + 1 sa kojim ću nastupati, dogovaramo se oko programa, ali još uvek nismo sasvim odlučili kako će definitivno izgledati. Ono što je sigurno jeste da će najvažnije Dizijeve numere sigurno biti na repertoaru te večeri.

Recite nam nešto više o Vašem najnovijem albumu „Merry Christmas Baby“, koji je nedavno objavljen.

Fabricio Boso: Već duže vreme imam želju da sviram Božićne pesme i da snimim album poput ovoga, ali nikako nisam imao hrabrosti da to zaista i uradim, jer takve vrste „rimejka“ često ne ispadnu kako treba. Patricio Romani, Warnerov producent, me je podržao u toj nameri, kada mi je predložio da sa svojim kvartetom odsviram najpoznatije Božićne pesme. To smo i uradili i bilo je neverovatno zabavno i lako, jer se svi u bendu već dugo znamo i sviramo zajedno dve godine. Svirajući pesme za ovaj album otkrio sam koliko je američki repertoar Božićnih pesama zaista neverovatan.
 
Kako bi izgledala „drim tim“ postava džez benda u kojem bi želeli da svirate?

Fabricio Boso: Ima mnogo umetnika sa kojima bih želeo da sviram, mnogi od njih nisu više živi, na primer Čarli Parker ili Majls Dejvis. Ali ako bih morao da izaberem jednog, to bi sigurno bio Stivi Vonder. On je daleko iznad mog dometa, a i nije baš džez muzičar, ali svirati sa njim za mene bi bilo ostvarenje sna.

Kako vidite budućnost džeza?

Fabricio Boso: Mislim da će džez uvek postojati. Ukrštanje džeza sa drugim žanrovima će se sigurno nastaviti, neki od tih žanrova će se i izgubiti, ali džez muzičar će uvek moći da se iskaže i donese nešto novo na sceni, čak i kada svira muziku koja se izvodi već sto godina, kao što je na primer klasika. Improvizacija je srž džeza, tako da je prirodno da svaki umetnik u kompoziciju unosi svoju ličnost i pečat autentičnosti. Esencija džeza će uvek preživeti i postojati.

Ulaznice za koncert Fabricija Bosa i Schime Trija 21. decembra u Domu omladine Beograda su u pretprodaji preko EVENTIM mreže, po ceni od 500 dinara.

Izvor: DOB

<<  Septembar 2018  >>
 po  ut  sr  če  pe  su  ne