Žiri 64. Međunarodnog beogradskog sajma knjiga razmatrao je i ocenio izdavačku produkciju u kategorijama za koje se dodeljuju priznanja. Ovogodišnji žiri radio je u sastavu: 1. Prof. dr Dragan Simeunović, predsednik, 2. Jasmina Ninkov, 3. Miljurko Vukadinović, 4. Prof. dr Zorana Opačić, 5. Marina Vulićević. Žiri je odlučio da u uži izbor za Izdavača godine u 2019. uđu sledeće izdavačke kuće: 1. Arhipelag, Beograd, 2. Laguna, Beograd, 3. Klio, Beograd, 4. Geopoetika, Beograd, 5. Službeni glasnik, Beograd. Nagrada za Izdavača godine u 2019. se dodeljuje izdavačkoj kući: Laguna, Beograd.

 Samo za Sajam, Laguna predstavlja čak 80 novih naslova. U prethodnih 12 meseci objavila je 372 nove knjige,bez ponovljenih naslova. Na ovogodišnjem Sajmu je prisutna sa preko 4000 naslova. U toku protekle izdavačke godine autori Lagune su dobili brojne nagrade. I ove godine Laguna ima niz autora ovenčanih najznačajnijim književnim nagradama. Među njima se izdvaja ovogodišnji dobitnik Nobelove nagrade za književnost Peter Handke sa romanom Veliki pad. Pored ove knjige Laguna izdaje I dela ovogodišnje dobitnice Bukerove nagrade Margaret Atvud.

Ovaj izdavač sledi svoju dugogodišnju tradiciju da u podjednakoj meri promoviše domaće I strane pisce, kao I popularne knjige kojima privlači veliko interesovanje široke čitalačke publike. Ima niz zasebnih edicija vrednih pažnje, od popularne nauke, dela klasika do literature za decu i mlade. Posebna zasluga za popularizaciju knjige jeste kontinuirano otvaranje knjižara širom Srbije, čime ovaj izdavač zajedno sa nekoliko drugih, donekle uspeva da popuni prazninu ne samo u našem izdavaštvu već I u knjižarstvu nastalu posle nestanka velikih državnih izdavačkih I knjižarskih kuća krajem 20. veka. Takođe, Laguna promoviše I kulturu čitanja organizovanjem niza korisnih manifestacija kao što je Noć knjige..

Nagrada za Izdavački poduhvat godine 2019. se dodeljuje ravnopravno knjigama: Desetom kolu antologijske edicije 10 vekova srpske književnosti čiji je izdavač Izdavački centar Matice Srpske iz Nvog Sada & Prozna dela srpskih naučnika - Službeni glasnik i Univerzitetska Biblioteka Svetozar Marković

Matica Srpska spada u najstarije izdavače ne samo u Srbiji nego i na Balkanu. Ova antologija prikazuje celoviti razvitak srpske književnosti s namerom da je prevrednuje po novim saznanjima i merilima. Deseto kolo, uz 121 naslov prve serije, donosi još 60 imena pisaca koji su rođeni pre 1930. godine. U ovoj antologiji, na dosad odštampanih 35 miliona stranica, tako se udružuju stih, proza i drama, deseterac i sonet, svi književni oblici. Deseto kolo sadrži dela: Aleksandra Piščevića, Save Tekelije, Anke Obrenović, Pavla Solarića, Jovana Došenovića, Jovana Pačića, Jovana Haxića, Jovana Subotića, Vasilija Subotića, Lazara Komarčića, Pere Todorovića, Radomira Konstantinovića, Milovana Glišića, Radoja Domanovića, Milorada Pavića, Novice Tadića, Ive Andrića, Anice Savić Rebac. 

NAGRADE NA 64. MEĐUNARODNOM BEOGRADSKOM SAJMU KNJIGA

Zajednički projekat Univerzitetske Biblioteke Svetozar Marković i Službenog glasnika posvećen je predstavljanju malo poznatog književnog talenta brojnih srpskih naučnika. Ovaj originalni izdavački poduhvat obuhvata prozna dela prozna dela: Ruđera Boškovića, Josifa Pančića, Jovana Žujovića, Stojana Novakovića, Mihajla Petrovića Alasa, Slobodana Jovanovića, Mileve Marić, Nikole Tesle, Jovana Cvijića, Tihomira Đorđevića, Laze Lazarevića, Milutina Milankovića, Vladana Đorđevića, Mihajla Pupina, Branislava Petronijevića, Anice Savić Rebac, Ksenije Atanasijević, Ivana Đaje, Atanasija Stojkovića, Radovana Samarxića, Pavla Savića, Dušana Kanazira, Dragoslava Srejovića i Gorana Milašinovića. Reč je o ličnostima koje nisu imale samo vrhunske naučne rezultate, već su bile i plodni stvaraoci u srpskoj književnosti i kulturi i u celini.

Nagrada za Dečju knjigu godine se dodeljuje ravnopravno knjigama: Sonje Ćirić, Neću da mislim na Prag, Laguna i Nikolete Novak, Poziv, Pčelica

Roman odrastanja Sonje Ćirić karakterišu veština strukturiranja i polifonijsko pripovedanje. Posebno važna ideja ove knjige, utoliko značajnije zato što nastaje u dobu krize čitanja, jeste pokušaj vraćanja mladih čitalaca ljubavi prema knjigama i ukazivanje na njen značaj u sazrevanju (nužno je, smatra junakinja, „učiti decu da se vole knjige“). Mlada junakinja (dopunski pripovedač) svoja plemenita stremljenja i ciljeve, vršnjačke dileme i porodične, egzistencijalne probleme razrešava sopstvenim pripovednim umećem, čime roman Sonje Ćirić vraća nadu u moć književnosti.

Roman Nikolete Novak posvećen je potrazi za sopstvom mladog junaka, čime dobija na aktuelnosti u vremenu destabilizacije integriteta mladih generacija. Potreba za otkrivanjem sopstvenog ja potkrepljena je sačinjavanjem lirskog dnevnika putovanja koji treba da dokumentuje i ocelovi svet koji iznova nastaje. Delo karakteriše žanrovsko višeobličje: u osnovnu, bildungs priču inkorporirani su elementi avanturističkog, kriminalističkog i putopisnog žanra. Tragajući za svojim pravim, skrivenim poreklom junak sazreva, spoznaje svoju prirodu i razrešava svoje unutarnje protivrečnosti.

NAGRADA ZA NAJLEPŠU KNJIGU NA 64. BEOGRADSKOM MEĐUNARODNOM SAJMU KNJIGA

Žiri za Najlepšu knjigu na 64. Beogradskom međunarodnom sajmu knjiga radio je u sastavu: 1. Jugoslav Vlahović, prof. FPU, predsednik, 2. Olivera Batajić Sretenović, doc. FPU, 3. Tijana Kojić, doc. FPU

NAGRADA Bogdan Kršić ZA NAJLEPŠU KNJIGU NA 64. BEOGRADSKOM MEĐUNARODNOM SAJMU KNJIGA 2019. GODINE dodeljena je knjizi Dobrosav Bob Živković u izdanju izdavačke kuće Kreativni centar, u grafičkoj opremi Dušana Pavlića.

Monografsko izdanje o radu ilustratora Dobrosava Boba Živkovića pojavila se u trenutku kada poznata izdavačka kuća slavi 30 godina postojanja, i u trenutku kada je veliki opus ovog autora predstavljen na izložbi u Muzeju primenjenih umetnosti u Beogradu. Potrebno je istaći i pohvaliti ideju Kreativnog centra da jedan ovako značajan jubilej proslavi isticanjem ilustracije kao jednog veoma važnog segmenta knjige. Time ova nagrada predstavlja vostruko priznanje. Ova knjiga svojim obimom i likovno-grafičkom opremom na adekvatan način predstavlja veliki opus Boba Živkovića, koji je postao deo memorije mnogih generacija ljubitelja knjige. Tipografske forme, koje prate ilustracije iz knjiga i predstavljaju autorove pojašnjenja o procesu rada, stoje elegantno na strani. Deo monografije sa autobiografskim pristupom je redak u knjigama ove vrste i može poslužiti i kao edukativno štivo, posebno mladim ilustratorima. Ukupna realizacija knjige i kvalitet štampe su u potpunom skladu sa značajem jubileja izdavačke kuće Kreativni centar i Boba Živkovića kao njihovog najpoznatijeg autora.

NAGRADA ZA NAJLEPŠU DEČJU KNJIGU pripala je knjizi Dar-Mar, u izdanju Kreativnog centra, autorke Dragane Mladenović, koju je ilustrovao Boris Kuzmanović.

U velikom broju dečjih izdanja ova knjiga se odmah izdvojila kao specifičan autorski primer. Koncept knjige je osmišljen tako da svaka strana predstavlja jednu vizuelnu senzaciju eklektičnog stila. Tipografija osnovnog teksta je diskretna, iako ne umanjuje jačinu pesama, a nadopunjena je i drugim, različitim tipografskim formama kolažnim i rukom crtanih. Slova se na taj način nadopunjuju sa kolažnim ilustracijama sastavljenim od elemenata fotografije i raznolikih crteža, dajući prikazanom novo značenje. Na ramovima ilustracija prisutna je jedna nova grafička ornamentika. Sve zajedno ova knjiga svojom modernom estetikom i neobičnom simbolikom širi vizuelna saznanja dece.

SPECIJALNO PRIZNANJE ZA MLADOG DIZAJNERA dodeljuje se Andreju Doliinki za knjigu Cimanje slike, Pavla Levija, u izdanju Multimedijalnog instituta, Zagreb i Fakulteta za medije i komunikacije, Beograd.

Andrej Dolinka je već dugi niz godina prisutan na dizajnerskoj sceni svojim savremenim i inovativnim rešenjima knjiga i kataloga Muzeja savremene umetnosti i drugih izdavača, gradeći svoj prepoznatljiv stil. Knjiga Cimanje slike na pravi način oslikava grafičke principe oblikovanja, koji su u apsolutnoj harmoniji sa sadržajem posvećenog slici u drugačijim kontekstima. Poglavlja o mediju slike dizajner je svojim umećem objedinio u skladnu grafičku celinu, dajući im prepoznatljiv vizuelni karakter. lako knjiga obiluje različitim tipovima tipografije, nenametljivo i pregledno stoji na stranama ispunjavajući funkciju komunikacije i informacije. Naročito se ističe izbor materijala za opremu knjige, kako za korice (upotrebom srebrne boje i drugačijeg materijala za presvlačenje rikne), tako i za unutrašnji deo knjige.

 

<<  Novembar 2019  >>
 po  ut  sr  če  pe  su  ne 
    
 

Putopisi, Intervjui..