schlinkBernhard Schlink je jedno od prijatnijih skorih otkrića domaćih izdavača i publike, a već deceniju i po redovna tačka na listama najčitanijih izdanja širom planete. Osim toga, ovogodišnja trka za Oskara dodatno je skrenula pažnju na već etabliranog i pravično vrednovanog Schlinka: mnogo nominacija i poneku nagradu osvojila je ekranizacija njegovog najpriznatijeg rada do sada – Čitača. Čitač je predstavljao najavu briljantnog pisca u nastajanju. U tom delu Schlink je sa lakoćom uspostavio ravnotežu među odrednicama koje će kasnije postati nezaobilazne komponente njegovog pisma - hladnokrvnost i hrabrost za čeprkanje po rak ranama nemačke prošlosti, motiv čitanja i spoznaje života kroz lepu pisanu reč, odmeren stil i kontemplativnost suzdržanije prirode.

I zbirka pripovedaka Bekstva od ljubavi je predstavljala umešnu kombinaciju piščevih opsesija i varijacija na temu iz naslova. Povratak je, pak, prikazao posustalog Schlinka u priči koja nije bila bez šarma, ali po nekim pitanjima jeste bila traljava.

Vikend (Plato) donosi za Schlinka neuobičajeno pojednostavljen zaplet i svedenu naraciju, primereniju predlošku za TV dramu nego piscu poznatom po razmahanosti. Jorg, terorista RAF-a, osuđen zbog četiri ubistva, nakon 20 godina zatvora (mahom provedenih u samici) iznenada biva pomilovan, a njegova sestra Christianna poziva grupu njegovih bivših priljatelja (saboraca, sledbenika i obožavalaca) da provedu zajednički vikend u oronuloj kući na osami.

Okvir očito preuzet iz američkih Sundance filmova: vremenom udaljeni i otuđeni prijatelji (i/ili rodbina) koji se nekim povodom okupljaju pod istim krovom da bi duhovima prošlosti dali još jedni šansu za ples i došli do kakve-takve katarze. Poznat motiv, ali tu do izražaja dolaze Schlinkova prpovedačka veština i autorsko sampouzdanje.

Schlink uspeva da nenametljivo gradira te dugotinjajuće sukobe i da, nakon što zaokruži priču o utihnulim idealima glasnih i strasnih crvenih terorista (pripadnika grupe Baader/Meinhof i njenih satelita, o čemu uostalom govori i trenutni filmski hit Slučaj Baader Meinhof Ulija Edela), fokus usmeri na ne tako lokalna pitanja. Autor uspeva da premosti istorijski jaz između RAF perjanica i trenutnih globalnih metafora – napada na Ameriku 11. septembra i beslovesnog intervencionizma u Iraku.

Ono što Sclinka prevashodno dotiče jeste pitanje izneverenih i izmutiranih ideala. Tako istorijski plan pruža tek pozornicu za svođenje ličnih računa: Jorg kao poslednja linija odbrane i gotovo svi ostali kao mogući izdajnici koji su se integrisali u društvo što se bitnije ne razlikuje od onog protiv koga su tako žustro klicali, a i borili se. Schlink kaže: „Živimo u egzilu. Izgubili smo ono što smo bili i hteli da ostanemo, a možda za to i bili stvoreni.Čak i kada mislimo da smo našli ono što smo tražili, u stvarnosti je to drugačije nego što je bilo u snovima.“

Vikend je uspelo delo jer uspeva da u sebi pomiri dosta toga značajnog – potrebu autora da progovori o ostacima poslednje primetne ideologije minulog i ovog veka, kao i o stanju stvari sagledanih iz šire perspektive, umeće da se ispriča priča bez zamuckivanja i sinkopa koje bi ukazivale na zamor i nesigurnost, a da se čitalac pri tom ne ostavi u mraku dubljem od onog podnošljivog i ljudski neizbežnog.
<<  Septembar 2019  >>
 po  ut  sr  če  pe  su  ne 
      
      

Putopisi, Intervjui..