Nisville2011-smallU press centru Nišvilla (Galerija „Paviljon u Tvrđavi) tokom trajanja festivala biće predstavljena dva vredna bibliografska jazz izdanja: Miles Davis „Autobiografija“ i „Jazz u Srbiji 1927 – 1944“  Mihaila Blama.


U petak, 12. avgusta sa početkom u 18:00, biće predstavljen prevod „Autobiografije“ jednog od najpoznatijih muzičara u istoriji džeza – Milesa Davisa, čiji je koautor pesnik, profesor i novinar Quincy Troupe.


Prevod ove knjige - koja je odmah po objavljivanju postala nacionalni bestseler i koja je dobila American Book Award za 1989. godinu – delo je niškog prevodioca Mimice Petrović - Radovanović, koja je (u tandemu sa Aleksandrom Radovanovićem) do sada uradila prevode više veoma značajnih knjiga sa jazz tematikom: „Bedniji od šugavog psa“- Čarlsa Mingusa, „Kritička biografija Bili Holidej“ - Brajana Pristlija, „Narod Bluza“ - Leroa Džounsa, i „Moji dani u New Orleansu“ – Autobiografija Luisa Armstronga. Kao i poslednje dve, i „Autobiografiju“ Majlsa Dejvisa objavila je beogradska kuća „Utopija“.


U recenziji ove knjige Aleksandar Radovanović između ostalog kaže: MajlsČ autobigrafija, poput samog čoveka, nošta ne zataškava. Majls otvoreno govori o svojim problemima sa drogom, brojnim ženama koje je imao, o rasizmu sa kojim se susretao. Ali, iznad svega, Majls govori o muzici i svom viđenju crnačke muzike i dđeza, kao i o brojnim velikanima džeza sa kojima je svirao i delio uspone ipadove u karijeri. Zapravo, knjiga se može shvatiti o kao istorija modernog džeza, sagledana  kroz ličnu vizuru jednog od njenih nezaobilaznih i stožernih aktera. Knjiga je nastala trasnskripcijom snimljenih intervjua ... a u njoj, od prve do poslednje stranice, provejava Majlsov autentični govorni jezik i glas, koji je, kako se ispostavilo, prenerazio mnoge jezičke puritance i književne dogmate u Americi. Čovek koji nam je, pored jedinstvenog trubačkog stila, ostavio i jedan od žanrovski najheterogenijih  opusa u drugoj polovini 20. veka, pruža nam ovom  - danas kultnom-  knjigom, zavodljivu i provokativnu hroniku svog fascinatnog života“.


Na promociji će govoriti književnik Zoran Ćirić -Magićni Ćira i jazz publicista Aleksandar Radovanović.

 




Dan kasnije, u subotu 13. avgusta, u 18:00, u Nišville press centru će biti predstavljena knjiga „Jazz u Srbiji 1927 – 1944“ poznatog muzičara Mihaila Blama, inače ovogodišnjeg dobitnika nagrade Nišvilla za životno delo. Osim autora, na promociji će govoriti i Petar Miljković jedan od aktera stvaranja istorije sroskog džeza i Milan Milovanović  koji je remasterizovao sačuvane tonske zapise koji su objavljeni na  CD-u koji ide uz knjigu.


U prikazu ove knjige (Izdavač „Stubovi kulture“), kritičar sajta www.jazzin.rs Slađana Mitić kaže i: „Iz pera Mihaila Blama, kojim je za trenutak zamenio bas žice, proistekao je vredan, pre svega foto i fono zapis o najzagonetnijem i najmanje znanom periodu – počecima džeza u Srbiji i njegovom opstanku u najneprihvatljivijim istorijskim, ratnim uslovima. Mnoštvo fotografija, programa, prepiski sa zvaničnicima, godina i imena muzičara koji su činili prve beogradske orkestre: Micky Jazz, Jolly Boys, Melody Boys, Sadžo, orkestar Miodraga Jovanovića Štuleta... daju nam jasnu i ubedljivu sliku o postojanju i trajanju domaćeg džeza.


Ovakav činjenični prikaz otvara mogućnost da se i samo uvidom u fotografije i natpise koji ih prate stvori slika o nekolicini muzičara, nosilaca beogradske muzičke scene: gitarista Mirko Marković, violinista Mile Marjanović, virtuoz na harmonici Miodrag Jovanović Štule i violinista, harmonikaš, gitarista i čuvar većine dokumenata koji i bez reči govore – Rafael Blam (otac Miše Blama, inače jedan od pionira džeza u Srbiji). Ova knjiga je, iako se njen pisac trudio da to ne potencira ili implicitno naglasi, omaž svim ovim muzičarima, ali i iskazivanje pijeteta prema muzičkoj tradiciji porodice Blam.


Bogatstvo izdanja se ne završava ispisanim stranicama. Ono se nastavlja CD-om sa, slobodno možemo reći, snimcima od izuzetnog značaja za našu muzičku kulturu. Naime, reč je o petnaest tonskih zapisa čiji je zvuk zavidno restaurisan i digitalizovan – dobili smo slušljive antologijske snimke sa gotovo raspadnutih medija. Milan Milovanović je, u završnom delu knjige, istovremeno napisao najbolju recenziju ovog materijala: “Stare zvučne pribeleške, otrgnute od propadanja, dižu zavesu zaborava sa zvučnih slika ranih protagonista jednog muzičkog žanra. Istovremeno, one su primer radosti zajedničkog muziciranja i nastupanja, razmena svežih ideja i misli, srčanosti, borbenosti, i traženja smisla u momentima kada je skoro sve, pa i život sam, gubio bilo kakvu vrednost.“ 


<<  Oktobar 2019  >>
 po  ut  sr  če  pe  su  ne 
 
   

Putopisi, Intervjui..