U petak 22. decembra biće predstavljene dve knjige u Srpskom književnom društvu (Francuska 7, Beograd) od 20 časova. Predstavljamo knjige „Ono što se pamti” Nine Živančević (Kornet, 2017) i „Egzotizam i kanibalizam” Aleksandre Mančić (Srpski književni glasnik, 2017). U razgovorima s razlogom učestvuju autorke Nina Živančević, Aleksandra Mančić i Pavle Ćosić, a program uređuje i vodi Dejan Simonović.

Nina Živančević ONO ŠTO SE PAMTI

Knjiga ONO ŠTO SE PAMTI Nine Živančević pripada novom, hibridnom žanru teorijsko-proznog, antropološkog eseja. On se donekle situira u žanr putopisa, ali je više pisan u duhu istraživanja Velikog Drugog, u liniji Margaret Mid i Klod Levi Strosa, znači više je antropološki susret sa klimom i životom drugih a manje putopisan opis mesta kroz koje prolazimo. Ili, prosto rečeno, ako je putopis opis, monolog autora nad onim što vidi i oseti dok putuje kroz određene predele, ovakva vrsta antropološkog eseja, koji nam nudi Nina Živančević, je DIJALOG kultura, dijalog autora i njegove kulture, sa onom kulturom koju posećuje. Autor se tu ne stavlja u ulogu povlašćenog, dominantnog kontemplatora ili odrednice koja određuje novu kulturu koju posmatra. Oni se prožimaju. Shodno ovome, u prvom delu svog putovanja Nina Živančević stupa u dijalog sa Anri Mišoom koji je davno pre nje putovao u Indiju i ostavio zapis o kulturi Azije. Slede dijalozi Živančevićeve sa Egiptom, Italijom, Španijom i Peruom. Ovo su pre svega esejističke kontemplacije u duhu anarho antropologa Dejvida Grebera koji je komentarisao u pogovoru ovo štivo, svrstavajući ga u doba post-robotske komunikacije “ANTROPOCENA”, a manje opisni putopisi.

Aleksandra Mančić EGZOTIZAM I KANIBALIZAM

U knjizi se istražuju mogućnosti izvođenja svojevrsne eksperimentalne teorije, koja u kritičkim i u istorijskim terminima promišlja tesnu prožetost književnosti na različitim jezicima i iz različitih kultura. Poseban naglasak je stavljen na transmisije između ekscentričnih polja u transkulturnim komunikacijama. U tim transmisijama releji na srpskim i balkanskim kulturnim prostorima dobijaju poseban značaj. U ovom po mnogo čemu pionirskom radu ukazuje se na višedimenzionalnost i, u krajnjoj liniji, neobuhvatljivost transkulturnih problema u „disciplinovane“ naučne obrasce. Rezultat istraživanja je u artikulaciji pristupa koji kombinuje znanja iz različitih umetnosti i različitih naučnih oblasti, kao i različite metode i diskurse, i ukazuje na ludičku dimenziju kao nužan element u ovakvim istraživanjima.

<<  Januar 2018  >>
 po  ut  sr  če  pe  su  ne