Osamnaesto Bijenale umetnosti u Pančevu pod nazivom „Prostorni agens“ ove godine biće održano u novom terminu, od 26. maja do 17. juna, u organizaciji Kulturnog centra Pančeva. Konceprt Bijenala umetnosti osmislio je Dragan Jelenković, redovni profesor Arhitektonskog fakulteta u Beogradu. Selektor programa je Andrej Mirčev, jedan od članova naučne mreže Action Art Beiond the Iron Curtain posvećene studiranju performansa i akcionih umetnosti u bivšim socijalističkim zemlјama Istočne Evrope. U fokusu ovogodišnjeg Bijenala umetnosti biće umetnički performans, značaj kolekcija privatnih galerija i kolekcionara, kao i teorisko-diskurzivni deo koji će se baviti temom doktorata u savremenoj umetnosti.

Bijenale umetnosti je tokom više decenija svoga postojanja uspešno uspostavljao jasnu artikulaciju između savremenih umetničkih tendencija, publike i stručne javnosti. Nacionalni, ali i međunarodni značaj ove manifestacije, koja predstavlja susret sa savremenim izrazom, kvalitetno je dokumentovan i arhivski obrađen, dostupan je istraživačima i čini značajan deo naučne građe savremene umetnosti u poslednje tri decenije.

Jedan od fenomena savremene umetnosti svakako predstavlja umetnički performans, izraz koji je postao izuzetno značajan poslednjih godina zahvaljujući mnogim akterima na međunarodnoj sceni, posebno umetnicima koji su delovali ’70-ih i ’80-ih godina prošlog veka. Performans se sporadično i skromno pojavljivao i u programima Galerije savremene umetnosti. Performans kao izraz kratkog vremenskog trajanja, skromne, nematerijalne podloge vrlo je teško podrobno dokumentovati i odrediti ekvivalentne njegove ekonomske norme. Rastuće tržište umetničkim delima jednostavnije određuje vrednost slika, skulptura, crteža ili fotografija.

Veliki značaj i aktivni udeo u formiranju tržišta umetničkim delima imaju privatne galerije i posvećeni kolekcionari. Stanje stvari možemo donekle analitički sagledati pojavom privatnih galerija i vrednih kolekcija u rukama privatnih kolekcionara. Namera je da se u okviru Bijenala umetnosti apostrofiraju značajni činioci koji definišu i određuju ekonomske, teorijske i estetske vrednosti savremenih umetničkih dela iz privatnih galerija koje imaju visoke standarde, bogate i promišljene kolekcije.

Selektor ovogodišnjeg Bijenala umetnosti je dr Andrej Mirčev (Freie Universität Berlin, International Research Center »Interweaving Performance Cultures«), dugogodišnji saradnik Galerije savremene umetnosti Kulturnog centra Pančeva.

Konceptualno i tematski locirajući Bijenale u performativnim praksama i performansu afirmišu se uslovi za kritičko promišljanje onog što je u umetnosti danas rubno, neuhvatljivo, transgresivno, nematerijalno i efemerno. Istovremeno, uzimajući u obzir da je značajan aspekt savremenog umetničkog delovanja (i angažmana) već definisan taktikama izvođenja umetnosti, čija su ishodišta u hepeninzima i akcijama umetnika neoavangarde ’60-ih i ’70-ih godina prošloga veka, cilj izložbe je artikulisati dvostruku perspektivu: performans kao društveno-umetnički događaj (u sadašnjosti), odnosno performans kao materijalizovani trag akcije zabeležene u nekom mediju (tekst, fotografija, video-zapis, dokument i sl.). Protivrečje između prezenta izvođenja i arhivske rekonstrukcije generiše mogućnost 'transgeneracijskog performansa' kao modela transfera znanja i dijaloga između umetnika (koji su delovali u socijalizmu) i mlađe generacije, čiji se rad događa u kontekstu neoliberalne identitetske dezorijentacije i pritiska deregulisanog tržišta. Drugačije rečeno, tretirajući performans kao medij koji umetničku praksu situira kako u istorijsko-epistemički horizont, tako i u aktuelni trenutak izvođenja, sagledavaju se, prevrednuju, a ujedno i ostvaruju nove umetničke pozicije. Fokus na telo i telesnost u formalnom, semantičkom i političkom smislu definiše izložbeni format na način da Bijenale – osim segmenta u kojem je realizovan kao dokumentarno uprizorenje tragova performansa (i akcija koje su se već dogodile) – biva zamišljen kao poligon uživo izvedenih performansa pred publikom, koja na taj način više nije pasivni konzument izložbe, već postaje njen aktivni konstituent i kreator. Kako je reč o praksi koju odlikuje izrazita senzibilnost za prostornu atmosferu i materijalnost konkretnog mesta, jedan od konceptualnih parametara Bijenala oslanja se na strategiju aktiviranja različitih prostora u širem urbanom jezgru Pančeva. Intervencijom u neposredno društveno-političko tkivo grada, Bijenale se, dakle, manifestuje i misli kao alat urbane transformacije kojom se eksperimentiše s novim oblicima zajedništva i bivanja s drugim. Uz izložbeno-performativni deo, nizom okruglih stolova, razgovora s umetnicima i predavanja realizovanih u formatu pratećeg programa, potiče se diskurzivno-teorijski vektor Bijenala kao mesta stvaranja i deljenja kritičkog znanja.

Andrej Mirčev, selektor

<<  Novembar 2018  >>
 po  ut  sr  če  pe  su  ne 
   
  

Putopisi, Intervjui..