Dve decenije otkako je obradama švedskih standarda zaslužio nagradu za najbolji džez album u Švedskoj, pijanista Jan Lundgren na otvaranju 33. Beogradskog džez festivala predstavlja omaž kolegi Janu Johansonu, prerano preminulom pioniru švedskog džeza. Program "A tribute to Jan Johansson", koji će 26. oktobra u Velikoj sali Doma omladine Beograda izvesti u postavi Jan Lundgren with Mattias Svensson & String Quartet, čine originalna viđenja švedskih, ruskih i mađarskih narodnih pesama sa legendarnih Johansonovih albuma iz šezdesetih godina prošlog veka, u novim aranžmanima za klavir, kontrabas i gudački kvartet. 

Učili ste klasičnu muziku pre nego što ste otkrili džez, da li je to bila otežavajuća ili olakšavajuća okolnost u momentu kada ste počeli da svirate džez? Kako ste se zainteresovali za džez?
 
- Kada sam imao 15 godina dobio sam novog profesora muzike koji je bio zainteresovan za džez i upoznao me je sa stvaralaštvom pijanista kao što su Oskar Piterson, Bil Evans, Erol Garner i drugi. U to vreme već sam imao jako dobru sviračku tehniku zahvaljujući prethodnom školovanju u oblasti klasične muzike. Moje poznavanje instrumenta bilo je na izuzetno visokom nivou, što mi je pomoglo da se usmerim na muziku, a da ne razmišljam previše o klaviru kao instrumentu.

Vaš stil je prepoznatljiv i jedinstven. Da li se sećate trenutka kada ste osetili da ste ga pronašli i na koji način ste došli do njega?

- Neminovno je da vremenom svaki muzičar, ali i svaki čovek, razvija sopstveni stil. To je prirodan proces, koji se dešava korak po korak. Kada sam imao trideset godina, počeo sam da bivam sve sigurniji u svoj zvuk i način sviranja. U to vreme sam bio na turneji u SAD-u sa ekipom sjajnih američkih džez muzičara, i sećam se da sam se osetio vrlo "švedski", kada je reč o mom stilu.
 
U bogatoj karijeri do sada ste imali veliki broj zapaženih saradnji sa kolegama, a jednom prilikom ste izjavili da džez nije puko učenje, već sviranje i učenje iz interakcije sa drugim muzičarima. S obzirom na to, možete li da izdvojite nekoliko saradnji i kažete nam zbog čega su vam toliko značile? Čemu su Vas naučile?
 
- Svaka saradnja sa snažnim umetničkim ličnostima proširila je moje vidike i učinila je moj umetnički izraz snažnijim. Neki od najvažnijih susreta bili su sa švedskim umetnicima, kao što su Arne Domnerus i Bengt Hallberg. Među mnogim drugima, tu su i Johnny Griffin, Conte Candoli, Paolo Fresu, Richard Galliano i švedski pesnik i pisac Jaques Werup.
 
Uporedo sa muzičkom karijerom, Vi ste i umetnički direktor Ystad Jazz Festivala. Možete li nam reći nešto više o tom iskustvu, ali i o švedskoj džez sceni? Da li je džez tradicija u Švedskoj i dalje snažna?
 
- U Švedskoj i dalje postoji snažna džez tradicija na muzičkoj sceni. Što se tiče Ystad Jazz festivala, pokrenuo sam ga zato što nije bilo sličnih u regionu u kojem živim. Moja vizija je da pokažem koliko je džez i dalje veoma vitalan i da se i dalje razvija. Džez može biti muzika za budućnost, ukoliko mu se pruži šansa.

Jan Johanson je bio legendarni švedski pijanista i kompozitor koji je imao velikog uticaja na Vaš muzički razvoj, a mnogi Vas navode i kao njegovog pravog umetničkog naslednika.  Kako ste se upoznali sa Johansonovom muzikom? Recite nam nešto više o insipraciji koju za svoj rad nalazite u njegovom stvaralaštvu?
 
- Svaki džez muzičar u Švedskoj zna ko je bio Jan Johanson, a i dalje je veoma poznat i u širokoj javnosti, zbog obrada švedskog folklornog nasleđa u džez verzijama. Ploča "JAZZ PÅ SVENSKA" najprodavaniji je džez album ikada kod nas, prodat je u oko 200.000 primeraka. Johanson me je inspirisao da otkrijem više o švedskoj izvornoj muzici, smatram ga jednim od najboljih muzičara ne samo u Švedskoj, već u  čitavom svetu. Nažalost, poginuo je u saobraćajnoj nesreći 1968. godine.

S obzirom na to da je ovo Vaše prvo gostovanje na Beogradskom džez festivalu, šta očekujete od predstojećeg koncerta?
 
- Mnogo se radujem! Radoznao sam da vidim kakve će biti reakcije beogradske publike na moju muziku.

Slogan ovogodišnjeg Beogradskog džez festivala je “DŽEZ VIZIJE”. Kakve su Vaše vizije džeza za budućnost?
 
- Džez ima ogroman potencijal kao jedna od najkreativnijih muzičkih formi. Uveren sam da će ovaj oblik umetnosti nastaviti da se razvija ne bežeći od svojih korena i tradicije. Smatram da je važno što smo istovremeno ponosni na tradiciju džeza, dugu preko 100 godina, ali i hrabri da prihvatimo nova stremljenja u razvoju ovog muzičkog pravca.

Koncert Jan Lundgren with Mattias Svensson & String Quartet - A tribute to Jan Johansson, u okviru 33. Beogradskog džez festivala, realizovan je uz podršku Ambasade Švedske u Beogradu.

Ulaznice su u prodaji preko EVENTIM mreže.

<<  Decembar 2017  >>
 po  ut  sr  če  pe  su  ne